Пређи на садржај

У потрази за Аљаском

С Википедије, слободне енциклопедије
У потрази за Аљаском
У потрази за Аљаском оригинална корица
Настанак и садржај
АуторЏон Грин (John Green)
ЗемљаСАД
Језикенглески
Жанр / врста делароман за младе особе
Издавање
ИздавачDutton Juveile
Датум2005
Број страница223
Класификација
ISBN?0-525-47506-0
OCLC?55633822

У потрази за Аљаксом (енгл. Looking for Alaska), роман је који је написао Џон Грин (John Green), а издат је од стране Dutton Children's Books 2005. године. Освојио је Мајкл Л. Принц награду 2006. године. Роман тече кроз очи Мајлса Халтера (Miles Halter) док се уписује у интернат да би покушао да схвати дубљи смисао живота. Роман је инспирисан пишчевим искуствима из средњошколских дана.

Џон Грин 2014.

Мајлс Халтер (Miles Halter) напуштса Флориду да би похађао школу "Кулвер Крик Пипремну гимназију" (Culver Creek High School) у Алабами, цитирајући Франçоис Рабелаис последње речи:"Идем да тражим велико можда".[1] Мајлсов нови цимер Чип "Колонел" Мартин (Chip "The Colonel" Martin) иронично даје Мајлсу надимак Паџ (Pudge) и упознаје га са својим пријатељима, хип хоп играчем Такуми Хикохито (Takumi Hokohito) и Аљаском Јанг (Alaska Young) прелепом али емотивно нестабилном девојком. Када је Аљаска видела Мајлсову опсесију последњих речи познатих људи, рекла му је последње речи Симóн Болíвар које гласе:"Проклетство. Како ли ћу икада изаћи из овог лавиринта?".[2] Њих двоје се тада договарају да ако Мајлс схвати шта је тај лавиринт, Аљаска ће му наћи девојку.

Током његове прве ноћи у новој школи Паџа су у језеро бацили "Недељни ратници" (Weekday Warriors), богата деца из школе која криве Колонела и његово друштво због избацивања Паула (Paul), њиховог пријатеља, из школе. Такуми инсистира да они нису криви јер је и њихова пријатељица Мараја (Maraya) избачена, али касније Аљаска признаје да је она издала Марају и Паула декану школе г. Старнесу (Mr. Starnes) да би себе сачувала казне. Аљаска намешта Мајлса и Румунку из одељења Лару, на састанак, који је имао катастрофалан завршетак. Аљска и Паџ се све више збижавају и Паџ полако крече да се заљубљује у Аљаску, иако она инсистира да њихова веза остане платонска.

Банда прославља низ враголија пићем и журкама, и Аљаска се исповедава о смрти мајке, због ауризме, кад је имала само осам година. Иако она тада није разумела шта се дешава и даље се осећа кривом што није позвала хитну помоћ. Паџ схвата да је смрт мајке учинила Аљаску импулсивном и плахом. Паџ закључује да је лавиринт у ствари патња једне особе и да људи морају да надју начин како да изађу из њега. Паџ и Лара се зближавају и поћију да се забављају. Недељу дана касније након још једне "прославе" Аљаскасе се напија и одводи Мајлса у собу. У пола ноћи прима позив и Аљска креће хистерично да се спрема, инсистирајући да мора да иде. Паџ и Колонел одвраћају пажњу г. Старнесу, док Аљаска, и даље пијана, улази у кола и одлази. У току вожње она је имала саобраћајну несрећу у којој на месту умире. Паџ и Колонел су очајни и криве себе за Аљаскину смрт, али схватају да је она можда извршила самоубиство. Колонел иснистра да оду да испитају Џејка (Jake), Аљаскиног дечка, али Паџ не жели, у страху да ће сазнати да га Аљаска никада није волела. Они се свадјају и Колонел оптужује Паџа да је он у ствари само волео идеализовану слику Аљаске коју је измислио. Паџ прихвата истину и мири се са Колонелом.

Као начин прославлања Аљаскиног живота, Колонел, Паџ, Лара и Такуми се удружују са "Недељним ратницима" и унајмљују мушког стрипера да одржи говор за дан школе. Цела школа се смејала, чак је и г. Стерн рекао да је то било веома домишљато. Паџ налази Аљаскину књигу The General in His Labyrinth са цитатом подебљаним маркером и у маргини написаним речима "право и брзо". Он се сећа да је Аљакса погинула дан после годишњице смрти мајке и закључује да се Аљаска осећала кривом што није посетила мајчин гроб. У журби је или покушавала да стигне до гробља или је извршила самоубиство због кривице. На последњи дан школе Такуми признаје, у поруци, Мајлсу да је он последњи видео Аљаску, и он је пушта. Схвата да је то сто је он њу пустио није више од великог значаја. Он опрашта Аљаски што је умрла, као што зна да би и она њему опростила што ју је пустио.

Мајлс Халтер (Miles Halter) Главни лик романа који има чудно интересовање за учењем последњих речи славних људи. Он иде у интернат Кулвер Крик (Culver Creek) у потрази за својим "Великим можда". Висок је и мршав, а цимер му иронично даје надимак Паџ (Pudge). Њега привлачи Аљаска Јанг, са којом током романа има чудан однос.

Аљаска Јанг (Alaska Young) Дивља, непредвидива, прелепа и загонетна девојка која је украла Мајлсову пажњу и срце. Понаша се као блиска пријатељица са дружином, често им помажући око личних проблема, и такодје их снабдева цигаретама и алкохолним пићима.

Чип Мартин (Chip Martin) Није много висок али је градјен "по моделу бога Адониса".[3] Аљаскин најбољи друг и цимер са Мајсом. Надимак му је Колонел (The Colonel) због својих брилијантних планова. Пошто долази из сиромашније породице опседнут је оданошћу и чашчу, поготово према својој мајци, Долорес (Dolores), која живи у приколици.

Такуми Хикохито (Takumi Hikohito) Зачудјујуће талентован јапански хип хоп играч и пријатељ Колонела и Аљаске. Понекад мисли да је изостављен из планова екипе. При крају књиге враћа се у Јапан.

Лара Бутерскаја (Lara Buterskaya) Имигранткиња из Румуније, Аљаскина пријатељива и Мајлсова девојка, а после, и бивша девојка. Описана је да прича са благим акцентом.

Г. Старнес (Mr. Starnes) Строг декан школе. Надимак му је Соко (The Eagle). Неколико пута је био жртва враголија дружине.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Џон је похађао Indian Springs School интернат у близини Бирмингема у Алабами. Док је похађао школу један од ученика је погинуо под сличним условима као Аљаска.[4][5] Две смицалице које се спомињу у књизи су веома сличне враголијама које је Џон изводио у школи. На једном од говора је такође рекао да су професори који се спомињу у књизи инспирисани својим професорима.[6][7]

Корице књиге

[уреди | уреди извор]

У августу 2012. године је открио детаље о корицама књиге. Он казе да угашена свећа производи "невероватну количину дима", и говори да у почетку свеће није било.[8] Он такође говори да је издавачима било непријатно да издају књигу са димом цигарете, тако да је свећа накдадно дотата. Свећа је у октобру 2012. године уклоњена и више не појављује.

Филмска адаптација

[уреди | уреди извор]

Филмска права су припала Paramount Pictures 2005. године. Режисер и текстописац је требало да буде Џош Шварц[9], али због због мањка истересовања Paramount Pictures, продукција филма је одложена на неодређено време.[10] Paramount Pictures је поново кренула да размишља о продукцији филма, због успеха филма Грешка у нашим звездама који је такође инспирисан Џоновом књиом. У фебруару 2015. године The Hollywood Reporter је ракао да ће Скот Неустадтер и Мајкл Х. Вебер бити тексотписци и режисери овог филма. Прво је речено да ће снимање фимла почети у јесен 2015. године.[11] Тај датум је померен за почетак 2016. године, али је Џон на свом јутјуб каналу Vlogbrothers рекао да је снимаље филма поново одложено да неодрежено време.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Green, John (28 December 2006). Looking for Alaska. Penguin Young Readers Group. ISBN 9780142402511. стр. 14.
  2. ^ Green, John (28. 12. 2006). Looking for Alaska. Penguin Young Readers Group. стр. 25. ISBN 9780142402511. 
  3. ^ Green, John (28. 12. 2006). Looking for Alaska. стр. 18. ISBN 9780142402511. 
  4. ^ Mendelsohn, Aline (2005-02-21). "From Last Words to First Book". The Orlando Sentinel.
  5. ^ Green, John. "Questions about Looking for Alaska (SPOILERS!): Questions about Writing and Inspiration".
  6. ^ Mendelsohn, Aline (2005-02-21). „From Last Words to First Book”. The Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала 04. 11. 2012. г. Приступљено 02. 12. 2016. 
  7. ^ Green, John. „Questions about Looking for Alaska (SPOILERS!): Questions about Writing and Inspiration”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2011. г. Приступљено 02. 12. 2016. 
  8. ^ In Which the Candle Dies. YouTube. 28 August 2012. Retrieved 14 May 2015.
  9. ^ Interview with Josh Schwartz". Summer 2007. Retrieved 15 September 2012. Jump up ^
  10. ^ "John Green New York Times Bestselling Author - Movie Questions". Retrieved 15 September 2012.
  11. ^ Christine (August 8, 2015). "John Green's Looking for Alaska will film in Michigan this fall". On Location Vacations. Retrieved 2016-01-22.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]