Пређи на садржај

Џон Грин

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Грин
Џон Грин 2014. на Видкону
Лични подаци
Датум рођења(1977-08-24)24. август 1977.
Место рођењаИндијанополис, U.S., Сједињене Америчке Државе
Породица
СупружникСара Грин
ДецаХенри Грин и Алис Грин
Књижевни рад
Период2005-садашњост
Најважнија дела
НаградеMichael L. Printz награда и Edgar награда
Потпис
Званични веб-сајт

Џон Грин (енгл. John Green; рођен 24. августа 1977) је амерички аутор, блогер, писац, продуцент, глумац и уредник. Он је 2006. освојио награду за његов деби роман, У потрази за Аљаском. Његов шести роман, Криве су звезде, је дебитовао као број један на листи најпродаванијих књига у часопису Њујорк тајмс. Године 2014, Грин је био укључен у листу "100 најутицајнијих људи на свету" магазина Тајм.[1]

Поред тога што је писац, Грин је такође познат због његових Јутјуб подухвата. У 2007, он је основао VlogBrothers канал са својим братом, Хенк Грином. Од тада, Џон и Хенк су лансирали пројекте као што је Видкон и створили укупно 11 онлајн серија.[2]

Младост и каријера

[уреди | уреди извор]
Грин у the Loft Literary Center, Минеаполис, 2008

Грин је рођен у Индијанополису.[3] Након његовог рођења, породица се селила три пута: у Мичиген, затим у Алабаму, и на крају у Орландо,Флорида.[4][5] Похађао је школу у близини Алабаме, коју је касније искористио као инспирацију за главно место радње његовог првог романа У потрази за Аљаском.[6] Грин је дипломирао на Kenyon колеџу 2000. године са дуплом дипломом.[7]

После колеџа, Грин је пет месеци радио у болници, у Охају.[8] Он је намеравао да постане епископ, али његово искуство у болници док је радио са децом која имају неизлечиве болести га је инспирисало да постане аутор, и касније да напише Криве су звезде.[9]

Грин је неколико година живео у Чикагу, где је радио за часопис Booklist док је упоредо писао У потрази за Аљаском[5] Он је такође критиковао књиге за Њујорк Тајмс и стварао оригиналне радио емисије. Грин је касније две године живео у Њјујорку.

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Гринов први роман, У потрази за Аљаском, објављен 2005. године, је тинејџерски роман инспирисан његовим искуством у средњој школи.[10] Роман је добио награду за "Најбоље написану књигу за тинејџере". Филмска права је 2005. године купио Парамаунт, али пет година касније, без напретка у пројекту, Грин је рекао обожаваоцима да без обзира колико би он желео филм, филмска кућа нема интересовања да то реализује.[11]

Грин и колеге Морин Џонсон и Лорин Миракл, су заједно написали романВејте снегови, који се састоји од три повезане кратке приче, семштене у малом граду за време мећаве на Божић. Та књига је била број 10 на листи најпродаванијих књига Њујорк Тајмса.[12]

Гринов трећи роман, Градови на папиру, дебитовао је као број пет на листи најпродаванијих књига за децу Њујорк тајмса, и роман је 2015. године прерађен у филм Градови на папиру.[13][14] Градови на папиру су награђивани 2009. као најбољи роман за омладину[15].

После овог, Грин и његов пријатељ, писац Дејвид Левитан, заједно су написали роман Вил Грејсон, Вил Грејсон, који је овјављен 2010. године.[16][17] Књига је била номинована за две АЛА награде[18] и Одисеј награду.

Његова шеста књига, Криве су звезде, је пуштена у продају 2012.[19] Грин је објаснио да су делови књиге коју је најавио раније сврстани у Криве су звезде.[20] Он је потписао свих 150.000 копија првог штампања. Листа најпродаванијих књига за децу Њујорк тајмса је сврстала Криве су звезде као број један.[21][22] Роман је претворен у филм са истим именон, пермијерно у Сједињеним Америчким државама 6. јуна 2014.[23]

У другој половини 2013, Грин је изјавио да пише нову књигу са насловом Рекет.[24] Продавао је по 5.000 речи грубог нацрта на IndieGoGo за $10 у намери да сакупи новац у добротворне сврхе.[25] 16. новембра 2014, Грин је написао на његовој Тумблр страници да не ради на Рекету али да ради на нечему са другачијим називом.[26]

Иако су његови романи зарадили само позитивне критике, Грин је рекао да мисли да његови романи имају мана, кад их сагледа објективно.[27] Додатно, у одговору на фанов твит, Грин се извинио за коришћење речи ретардиран у Градови на папиру, говорећи: "Да, кајем се. To није у филму, и нећу више користити ту реч нигде другде"

У септембру 2015, Грин је најавио да узима паузу са друштвених мрежа да би се фокусирао на нову књигу.[28] У августу 2016, Грин је изјавио да ће следећих 10 месеци ограничити своје појављивање у јавности у намери да заврши нацрт нове књиге.[29] Али септембра 20, Грин је поставио снимак на свом каналу, говорећи да можда неће издати нову књигу, цитирајући његово досадашње искуство као "жесток притисак".[30]

Јавно појављивање

[уреди | уреди извор]
Грин на Видкону 2012.

Млади читаоци и аутори, па и сам Џон Грин, су били критични према условима писања књига.[31] Грин је коментарисао: "Моја брига је да популарни радови које су написале жене добијају много заједљивије критике од публике него популарни радови мушкараца... Такође, волео бих да видим да се једнака количина пажње поклања сексизму у популарним радовима које су написали мушкарци, од Николаса Спаркса до, на пример, Салинџера. Ловац у житу— иако га ја веома волим — је дубок и узнемирујуће пропагира мржњу према женама и још увек се чини да пролази критике и онлајн и офлајн. Ово се дешава често, ја мислим, са књигама које су написали мушкарци, и ја не желим да се мушким писцима (укључујући и мени!) гледа кроз прсте за то."[32] Повезано са овим проблемом, Грин је изјавио да се изјашњава као феминиста.[33]

Тумблр пост који је поставио корисник virjn, тврди да је Грин "језив човек који повлађује девојкама с намером да створи нешто попут култа."[34][35] Остали корисници су коментарисали пост, омаловажавајући његово писање.[34] Грин је, бранећи себе, изјавио: "Бацање такве врсте оптужби је болесно и погрдно и што је најважније штети стварном погледу на сексуално злостављање деце."Грин је додао да ће користити друштене мреже све мање, говорећи: "Нисам љут или тако нешто. Само ми треба мало дистанце за моје добро."[36]

Дана 14. јула 2015. Грег Балард, председник Индианополиса, је изјавио да ће то бити "Дан Џона Грина" у његовом родном граду.[37] Истог тог месеца, Тереза Џејкобс, председница |Округ Оринџа на Флориди, прогласила је да ће 17. јул такође бити његов дан.

Други пројекти

[уреди | уреди извор]

Crash Coursе

[уреди | уреди извор]

Crash Course је пројекат који су направили Џон и његов брат, Хенк Грин, с намером да едукују средњошколце.

У 2012, праћено одобрењем из Гугла, браћа су лансирала неколико кратких, едукативних видеа под називом Crash Course, и садржи серије о светској историји, америчкој историји, књижевности, анатомији и физиологији, биологији, екологији, психологији и филозофији, астрономији, игрицама, великој историји, економији и физици.[38]

VlogBrothers

[уреди | уреди извор]
Џон (лево) са својим братом, Хенком

Браћа Грин су основали пројекат који се звао Brotherhood 2.0 који је трајао од 1. јануара до 31. децембра 2007. године. Њих двојица су се договорили да се одрекну сваке међусобне комуникације, и да уместо тога размењују видео блогове. Наизменично су један другом остављали поруке. Ови снимци су постављани на канал "vlogbrothers" где су придобили велику публику.[39][40] У видеу, који је требало да буде последњи, браћа су објавила да ће на неодређено време проширити свој пројекат,[41] and ажурирано: 2016..

VidCon

[уреди | уреди извор]
Грин, ухваћен смејући се на Видкону 2012.

VidCon је годишња конференција видео заједнице. Конференција је основана 2010. и основали су је браћа Грин због раста видео заједнице. Хенк је изјавио: "Ми смо желели да спојимо што више видео заједнице, на једном месту, у стварном свету. То је славље заједнице, са представама, концертима и журкама; али такође и дискусија."[42] Догађај привлачи много популарних Јутјуб корисника као и њихових фанова, и обезбеђује места за заједницу да се забавља.

Филмски продуцент

[уреди | уреди извор]

Грин је био ексклузивни продуцент филма Градови на папиру. Он је такође и потписао уговор са Fox 2000 (иста кућа која је направила Криве су звезде).[43].

Дела

[уреди | уреди извор]

Књиге

[уреди | уреди извор]

Кратке приче

[уреди | уреди извор]
  • "Приближни трошкови вољења Каролине", Двапут речено: Оригиналне приче инспирисане оригиналним уметничким сликама написао Скот Хант (2006)
  • 21. матура, са Дејвидом Левитаном и Данијелом Еренхафтом (2007)
  • Штребер наказа, Штребертастично: Приче из штреберског чопора (2009)
  • Разлози, Оно што желиш (2011)
  • Double on Call and Other Short Stories (2012)

Филмови

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Улога Белешка
2007 - садашњост Vlogbrothers Џон Грин директор, писац, продуцент
2012 - садашњост Crash Course Џон Грин писац и продуцент
2014 Криве су звезде Џекин тата - сцена на аеродрому заслуга није приказана
2015 Градови на папиру Бекин тата (глас) заслуга није приказана, такође и продуцент

Као продуцент

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Белешка
2013 Mental Floss Такође и писац
2014 The Art Assignment

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • ’’Криве су звезде”
    ’’Криве су звезде”
  • Браћа Грин
  • ’’Градови на папиру”
    ’’Градови на папиру”
  • Ханк и Џон на Видкону
    Ханк и Џон на Видкону
  • Корице књиге у потрази за Аљаском
    Корице књиге у потрази за Аљаском

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „John Green | TIME.com”. Time Magazine. 23. 04. 2014. Архивирано из оригинала 24. 04. 2014. г. Приступљено 25. 04. 2014. 
  2. ^ Alter, Alexandria (14. 05. 2014). „John Green and His Nerdfighters Are Upending the Summer Blockbuster Model”. The Wall Street Journal. Приступљено 16. 05. 2014. 
  3. ^ Green, John (2012). The Fault in Our Stars. London: Penguin. стр. 316. ISBN 978-0-525-47881-2. 
  4. ^ "Brotherhood 2.0: May 16: Beating the EBO into the ground" на сајту YouTube. VlogBrothers. May 16, 2007; 2:25
  5. ^ а б „Biographical Questions - John Green”. johngreenbooks.com. Архивирано из оригинала 13. 02. 2015. г. Приступљено 27. 01. 2015. 
  6. ^ Looking for Alaska at My High School. YouTube.com. VlogBrothers. 06. 08. 2010. 
  7. ^ „About John Green”. Book Series In Order. Приступљено 29. 03. 2015. 
  8. ^ Green, John (02. 11. 2011). „Hospital Chaplain: The Miracle of Swindon Town #33”. Hankgames. YouTube.com. Приступљено 29. 09. 2012. 
  9. ^ „Interview: John Green”. Sydney Morning Herald. 21. 01. 2012. Приступљено 29. 09. 2012. 
  10. ^ "Questions about Looking for Alaska (Spoilers!)" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2011). JohnGreenBooks.com.
  11. ^ „Movie Questions”. JohnGreenBooks.com. 2010. Архивирано из оригинала 22. 06. 2013. г. Приступљено 08. 03. 2013. 
  12. ^ „Best Sellers - Children's Paperback Books”. The New York Times. 06. 12. 2009. 
  13. ^ „Best Sellers - Children's Books - Chapter Books”. The New York Times. 24. 10. 2008. 
  14. ^ "Paper Towns MOVIE1!!!11!" на сајту YouTube. Vlogbrothers. October 24, 2008
  15. ^ „2009 Edgar Award Winners” (PDF). MysteryWriters.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2012. г. 
  16. ^ „Interview with David Levithan”. The Short Review. Архивирано из оригинала 06. 05. 2016. г. Приступљено 27. 02. 2009. 
  17. ^ "Will Grayson, Will Grayson Hardcover by John Green & David Levithan" Архивирано 2012-07-07 на сајту Archive.today. Amazon.com.
  18. ^ „2011 - Stonewall Honor Books in Children and Young Adult Literature”. American Library Association. Архивирано из оригинала 15. 12. 2015. г. Приступљено 09. 12. 2015. 
  19. ^ name=twsTime2>Ashley Ross, July 23, 2014, Time magazine, New If I Stay Trailer Ups the Romance, Retrieved April 14, 2015, "...focuses on the idea of teenage love being ever-inconvenient...Dutton Publisher Julie Strauss-Gabel edited both books...."
  20. ^ Green, John. „Questions about The Fault in Our Stars”. John Green Books. Архивирано из оригинала 05. 10. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2016. 
  21. ^ Cowles, Gregory (29. 01. 2012). „Best Sellers - Children's Chapter Books”. The New York Times. 
  22. ^ Cowles, Gregory (05. 02. 2012). „Best Sellers - Children's Chapter Books”. The New York Times. 
  23. ^ Deutsch, Lindsay (08. 10. 2013). „"The Fault In Our Stars Movie" announced release date”. USA Today. Приступљено 13. 02. 2014. 
  24. ^ Busbee, Jay (18. 12. 2013). „Author John Green harnesses the power of YouTube for good”. Yahoo! News. 
  25. ^ Green, John (16. 12. 2013). „The Project for Awesome - John Green Writing Sneak Peak”. IndieGogo. 
  26. ^ Green, John (16. 12. 2014). „No. I'm trying to write. The thing I am trying to write has no title and will not come out next year.”. Tumblr. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 22. 06. 2015. 
  27. ^ Bruno, Audrey (25. 05. 2015). „John Green on What He Would Change About His Novels If He Had the Chance”. Vulture. Приступљено 22. 06. 2015. 
  28. ^ Sims, Andrew (14. 09. 2015). Abramo, Donya, ур. „John Green leaves social media to focus on next book”. Hypable. Приступљено 02. 10. 2015. [мртва веза]
  29. ^ Green, John. „My Body Is a Broken Temple”. YouTube. Приступљено 31. 08. 2016. 
  30. ^ Briones, Isis (21. 09. 2016). „The Fault in Our Stars Author John Green May No Longer Publish Books”. Vogue. Приступљено 23. 09. 2016. 
  31. ^ Fitzpatrick, Anna (04. 06. 2014). „Intro to Nerdfighters 101: A John Green Primer”. Rolling Stone. Приступљено 22. 06. 2015. 
  32. ^ Romano, Aja (20. 02. 2014). „Young Adult publishing and the John Green effect”. The Daily Dot. Приступљено 22. 06. 2015. 
  33. ^ Greco, Patti (29. 05. 2014). „Fault In Our Stars Author John Green Has a "Badass Feminist Mom"”. Cosmopolitan. Приступљено 22. 06. 2015. 
  34. ^ а б „You want me to defend myself against the implication that I sexually abuse children?”. Tumblr. 11. 06. 2015. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 22. 06. 2015. 
  35. ^ name=Ahmed2015>Ahmed, Tanaz (15. 06. 2015). „John Green responds to accusations of sexual abuse on Tumblr”. USA Today. Архивирано из оригинала 23. 06. 2015. г. Приступљено 22. 06. 2015. 
  36. ^ „Author John Green Lashes Out Against 'Accusations of Pedophilia'; Apologizes for Using the 'R' Word”. People. 12. 06. 2015. Приступљено 22. 06. 2015. 
  37. ^ Lindquist, David (16. 07. 2015). „Indianapolis shows local love to author John Green”. Indianapolis Star. Приступљено 25. 10. 2015. 
  38. ^ Green, John; Green, Hank. „Crash Course!”. YouTube. Приступљено 19. 04. 2014. 
  39. ^ Amy Schatz (September 28, 2007). "Local Politics, Web Money", Wall Street Journal.
  40. ^ "Brothers Reconnect Using Video Blogging", All Things Considered, npr.org; January 20, 2008.
  41. ^ "Dec 31: Goodbye Brotherhood 2.0" на сајту YouTube. VlogBrothers. December 31, 2007.
  42. ^ Hank Green (31. 12. 2009). VidCon Questions Answered. VidCon. YouTube. 
  43. ^ ‘Paper Towns’ Author John Green Inks First-Look Deal With Fox 2000 | Deadline

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Џон Грин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Грин&oldid=28533300”