Фауна Козаре иако је богата и разноврсна, још увек није довољно истражена и позната,[1] иако, према досадашњим зоогеографским истраживањима она припада средњоевропском фаунистичком биогеографском типу. На подручје Козаре, борави приличан број аутохтоних животињских врста, као и знатан број врста које су у пролазу, а задржавају се повремено. У зоографском погледу Козара припада средњоевропском подручју, сем појаве појединих врста представника медитеранске фауне (нпр поскока).[2]
Планина Козара се налази у северозападном делу Републике Српске, на простоору дугом око 70 километара и широком око 30 километара, обухватајући територије општина Нови Град, Костајница, Козарска Дубица, Градишка, Лакташи и Градова Бања Лука и Приједор. Козара је омеђана рекама Уном на западу, Савом на северу, Саном и Гомјеницом на југу и Врбасом на истоку.
Позната је по својим црногоричним и листопадним шумама, пропланцима, потоцима, и богатој флори и фауни.
Иако је највиши врх планине Лисина, са 978 метара надморске висине, најатрактивнији део Козаре је плато Мраковица, који са 806 метара надморске висине, представља средишњи део Националног парка Козара, киоји се простире на површине од око 3.500 хектара.
Поред бројних природних лепота које је красе, ову планину, Пона је познатаи по својим црногоричним и листопадним шумама, пропланцима, потоцима, и богатој флори и фауни.
Током једног од последњих истраживања Центра за животну средину откривено је 44 нових врста инсеката само на подручју Националног парка Козара.[3]
Сапроксилни тврдокрилци на Козари играју изузетно важну улогу у процесима разградње органске материје и кружењу хранљивих материја у природи и показатељи су очуваности и природности шумских екосистема. Сматрају се најугроженијим инсектима у шумским екосистемима умереног климатског појаса Европе, док тврдокрилци представљају једну од најбројнијих и најважнијих група инсеката наведених у Директиви о стаништима Европске уније.[3]
На основу досадашњих истраживања правокрилаца, зрикавци и попци, (Ensifera), са пипцима који су им дужи од половине дужине тела утврђено је да на пропланцима појаса буково-јелове шуме живи 27 врста скакавца, док је на сувљим стаништима нађено 22 врсте, што указује на богат диверзитет правокрилаца, међу којима има и оних који су први пут описани у налазима са Козаре, као што су:
Калифорнијска пастрмка највише живи хладноводним, односно салмонидним водама у Републици СрпскојШаран се у Републици Српској гаји се на топловодним, ципринидним рибњацима
Реке подножја Козаре богате су аутохтоним врстама риба:
У зоогеогафском погледу хепертофауна поскока, као представника медитранске фауне, ремети чисту средње европску хепертофауну Козаре, на којој није утврђена хепертофауна са панонског подручја:
Цела планина Козара је уврштена у листу потенцијалних подручја значајних за птице на међународном нивоу (IBA – Important Bird Areas). У оквиру истраживања спроведеног 2013. године на Козари су пронађене 102 врсте птица, међу којима су најзначајније сова дугорепа, црна рода, орао кликташ и друге. Током овог истраживања није пронађене 18 врста које су раније евидентиране у старијим и површним истраживањима, док је пронађено 10 врста које раније нису евидентиране на Козари.[4]
Фазан (петао)
У шумским екосистемима од птица најдоминантније су:
фазан (Phasianus colchicus) конји је вештачким путем унет у заштићени преде Козаре
^„Fauna”. www.npkozara.com. Архивирано из оригинала 06. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-06.
^Cvijovic, MJ.; Redzic, SS. „Тhe fauna of Entomobryidae and Sminthuridae in the area of the mountains Motajica, Prosara and Kozarа”. Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne I Hercegovine u Sarajevu Prirodne Nauke Nova Serija. 23: 133—145.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
РС, 
БиХ.jpg)
.jpg)
Смук (Coluber longissimus),
Поскок (Vipera ammodytes)
Коцкаста белоушка (Tropidonotus tesacllatus)
.jpg)
.jpg)
