Пређи на садржај

Бачки Грачац

Координате: 45° 33′ 14″ С; 19° 19′ 20″ И / 45.553832° С; 19.322222° И / 45.553832; 19.322222
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Филипово)
Бачки Грачац
Здравствени центар
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 2.286
 — густина74/km2
Географске карактеристике
Координате45° 33′ 14″ С; 19° 19′ 20″ И / 45.553832° С; 19.322222° И / 45.553832; 19.322222
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина82 m
Површина30,6 km2
Бачки Грачац на карти Србије
Бачки Грачац
Бачки Грачац
Бачки Грачац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25252
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Бачки Грачац (нем. Filipsdorf или Filipowa, мађ. Szentfülöp) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у аутономној покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 2286 становника. Становништво је претежно српско.

Положај насеља

[уреди | уреди извор]

Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.

Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив — Filipowa или Filipsdorf. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.

Историја

[уреди | уреди извор]

Угарски краљ Бела III (1173–1196) у једном документу помиње село Filipova. [тражи се извор] 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово,[1] а било је настањено Србима.[2] 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд"[3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[3] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачаца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већина југословенских Немаца (око 200.000) је напустила територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део њих који је остао на југословенској територији логорисан.[4] После укидања логора, и преостали Немци су се иселили из земље.

После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, из околине Грачаца у Лици, па село добија садашње име - Бачки Грачац. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.

Овде се налази ФК Борац Бачки Грачац.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Стара кућа у Бачком Грачцу
Филипово (Бачки Грачац) 1902. године
Филипово (Бачки Грачац) у прошлости

Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.

У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64 (према попису из 2002. године).

Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Кретање броја становника кроз историју:

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.383
1953. 4.394
1961. 4.284
1971. 3.343
1981. 2.996
1991. 2.924 2.838
2002. 2.913 2.993
2011. 2.286 2.369
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.810 96,46%
Роми
  
11 0,37%
Црногорци
  
9 0,30%
Мађари
  
7 0,24%
Хрвати
  
6 0,20%
Југословени
  
5 0,17%
Словаци
  
3 0,10%
Словенци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
Буњевци
  
1 0,03%
Албанци
  
1 0,03%
непознато
  
23 0,78%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Карактеристике насеља

[уреди | уреди извор]

Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозападсевероисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Године 2002, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачаца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка – Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.

Познати становници

[уреди | уреди извор]
  • Георг Вилдман [Georg Wildmann] (1929 - 2022), доктор теологије и магистар филозофије. Био је професор на Богословском факултету у Линцу и на колеџима. Издавач Filipowaer Heimatbriefe (Филиповачке домовинске песме). Аутор је осам томова илустроване серије - Filipowa - Bild einer Dunauschwabischen Gemeinde. Објавио је и бројне прилоге у књигама и часописима. Носилац је одликовања "Савезни крст за заслуге" I класе.[8]
  • Драган Паскаш, генерал потпуковник, рођен 4.4.1951. године у Бачком Грачацу, Начелник генералштаба Војске Србије и Црне Горе (2004-2006).
  • Слободан Орловић (Сарајево, 1972) редовни је професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду

Приказ у култури

[уреди | уреди извор]

Бачки Грачац је опеван у народној песми из Лике, "Лика дала девет генерала", где се песма завршава референцом о насељавању Бачког Грачаца.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1, стр. 411
  2. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, стр. 112-113
  3. ^ а б Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, стр. 72
  4. ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ Радна група за документацију - "Геноцид над Немачком мањином", Београд, 2004.
  9. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 4. 4. 2021. Архивирано из оригинала 4. 4. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]