Фунтана
Фунтана | |
---|---|
Застава | |
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Истарска |
Општина | Фунтана |
Становништво | |
— 2011. | 907 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 10′ 31″ С; 13° 36′ 21″ И / 45.17522577340057° С; 13.605717956282257° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 9 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 52452 Фунтана |
Позивни број | +385 52 |
Веб-сајт | www |
Фунтана (итал. Fontane) је рибарско, пољопривредно и туристичко место и средиште истоимене општине у Истарској жупанији, на западној обали Истре.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Фунтана је смјештена на простору између туристичкога Врсара и Пореча, чије се приобаље протеже од Зелене Лагуне на западу до Валканеле на југу. Реч је о најразуђенијој обали истарског полуострва с бројним увалама и острвцима. Броји нешто више од хиљаду становника.
Околица Фунтане је благо брежуљкаст крај прошаран виноградима, маслиницима, ораницама и ливадама, те боровим и храстовим шумарцима који често допиру до самога мора. Клима је блага, медитеранска с просечном температуром у најхладнијем месецу — јануару +5 °C, а у најтоплијем августу +24 °C. Море је чисто, а сезона купања траје од маја до октобра. Ове климатско-природне погодности и близина континенталној Европи утицале су на снажан развој туризма. Становници Фунтане и околице интензивније су се окренули туризму шездесетих година 20. века, од када је на атрактивном приобаљу од Зелене Лагуне до Валканеле изграђено низ кампова и хотела, те значајни угоститељско-туристички капацитети у приватном смештају. Изграђена је и сва остала потребна инфраструктура и понуда за десетке хиљада гостију који бораве на фунтанском приобаљу током летних месеци.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, општина, одн. насељено место Фунтана је имала 907 становника.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Фунтана је имало 671 становника, следећег националног састава:
Историјске грађевине
[уреди | уреди извор]- Црквица Блажене Девице Марије од Милосрђа (11. век)
- Жупна црква Св. Бернарда (1621)
- Црквица Св. Луције (1750)
- Каштел-утврда (1610)
- Црквица Госпе Кармелске (1631)
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.