Халово

Халово
Халово;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2011.	707
Географске карактеристике
Координате	43° 58′ 09″ С; 22° 24′ 02″ И / 43.969166° С; 22.400666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	336 m
	Халово Халово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Халово је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 707 становника (према попису из 2002. било је 856 становника).

Географија

Смештено је 13 км североисточно од града Зајечара, а на самој граници са Бугарском. Село је збијеног типа. Кроз село тече поточић звани Сеоски поток, који заједно са својим споредним краком дели село на 3 дела (мале). То су: прва мала (на северној страни), друга мала (у средини) и трећа мала (на јужној страни).

Историја

Прича се да су преци данашњих Халовљана дошли у овај крај крајем XVII века, из Румуније. Доселило се неколико многочланих породица, које су подигле насеље са десне стране Тимока, на месту званом Манастириште. Ту су мештани доста страдали од маларије, јер су околне баруштине биле пуне комараца, па су стога мештани побегли на брдо Чука, поред турских кула и ту формитали ново насеље, данашње Халово. Нико од мештана не зна поуздано одакле ово име селу. Постоје две приче (верзије) о томе. По једној верзији, пошто је у то време владала болест Чума или како су је у селу звали Ала село је добило име Алово. Према другој верзији, човек који је био на челу тадашње управе, био је изразито снажан и крупан, те су га мештани звали Ала и по њему касније насеље добило име Алово. Насеље струју добија у другој половини 50-их година XX века. На месту званом Четате (што на румунском значи Утврђење), југозападно од села, постоје остаци неког градића из доба Римљана. Поред зидина, ту се налази и шљака од топљене руде. Код мештана је живела прича како је то некада била богата насеобина и како је њено људство било нападнуто од стране неког народа са истока, а када је непријатељ заузео сва брда унаоколо, они су се једне ноћи неосетно извукли и побегли кроз клисуру звану Белики поток. На неких 500 m северно од села налазило се некада черкеско село које се по одласку Турака раселило, а на неких 700 m јужно од села опет черкеско село чије је становништво по одласку Турака прешло у Халово. Оба та места се данас зову Селиште.

Култура

Данас у Халову има око 250 домаћинстава. Људи се претежно баве пољопривредом, сточарством и ратарством. Велики број мештана је на привременом раду у иностранству. Има доста деце и омладине. До пре пар година у селу је постојао фудбалси клуб Граничар. Село има културно-уметничко друштво Граничар-Халово. Од културно-образовних зграда, у селу постоје дом културе, амбуланта, црква (подигнута 1906. године) и школска зграда (која је саграђена 1920. године). У њој похађају наставу деца предшколског узраста, као и ученици од I до IV разреда. У центру села се налази и споменик борцима палим у Другом светском рату.

Демографија

У насељу Халово живи 724 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (45,3 код мушкараца и 50,6 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.634
1953.	1.554
1961.	1.545
1971.	1.454
1981.	1.331
1991.	1.141	1.063
2002.	856	981

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	591	69,04%
Власи	169	19,74%
Румуни	73	8,52%
Југословени	8	0,93%
непознато	6	0,70%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	1
80+	17	26
75—79	21	36
70—74	33	36
65—69	41	36
60—64	36	50
55—59	36	31
50—54	27	34
45—49	24	17
40—44	21	21
35—39	24	16
30—34	29	20
25—29	19	19
20—24	21	18
15—19	20	17
10—14	23	15
5—9	24	14
0—4	18	14
Просек :	45,3	50,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	367	366	369	336	314	278	241

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	41	55	40	27	30	25	11	8	4	0	3,55

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	370	54	265	37	14
Женски	378	20	264	86	8
УКУПНО	748	74	529	123	22

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	230	156	0	4	28
Женски	135	124	0	0	1
УКУПНО	365	280	0	4	29
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	7	14	1	7
Женски	0	0	2	0	1
УКУПНО	1	7	16	1	8
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	6	3	1
Женски	0	1	1	3	1
УКУПНО	0	2	7	6	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	1

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]