Харковски конструкторски биро машиноградње
Харковски конструкторски биро машиноградње А.А.Морозова укр. Харьковское конструкторское бюро по машиностроению имени А. А. Морозова | |
---|---|
Државана наменска компанија | |
Делатност | Индустрија борбене технике |
Основано | 17.02. 1944. |
Оснивачи | Министарство одбране |
Седиште | Харков, Украјина |
Производи | борбена техника, модернизација тенкова, динамички тренажери оклопних возила |
Веб-сајт | www |
Харковски конструкторски биро машиноградње А.А.Морозова (рус.ОКБ имени Морозова — ГП ХКБМ до 1951, ОКБ-520 до 1997, КБ-60 до 1999) — је предузеће које се бави развојем оклопних возила. Раније, као ГП ХКБМ играло је главну улогу у производњи оклопљених камиона за Совјетски Савез.
Делатност
[уреди | уреди извор]ГП ХКБМ специјализовао у главном за развој и производњу оклопних возила. Надлежност ГП ХКБМ-а у овој области је била свеобухватна и покривала је цео процес стварања једног узорка (прототипа) који је силазио са прве производне линије као и каснијим побољшањима на возилима која су се већ користила.
У номенклатури производа које је ГП ХКБМ разијао улазила су гусенична возила укључујући и главне борбене тенкове Јатаган и Оплот, Т-80УД, као и пешадијско борбено возило БТМП-84 као и ремонт оклопа возила за евакуацију БРЕМ-Оплот. Трактори машине, који су дизајнирани у ГП ХКБМ –оклопне транспортере БТР-3, БТР-4, Дозор-Б, и вишенаменско возило Дозор-А. Такође су се специјализовали за модернизацију застарелих тенкова, укључујући Т-72, Т-64, Т-59, Т-55 и Т-54. Поред тога, ова фабрика се бави пројектовањем и производњом инжињерске технике, као и високотехнолошких средстава за обуку при раду на оклопним возилима. Специјално су дизајнирани и произветени тенковски симулатори за моделе Т-80УД, Т-72С(Б), Ал-Халид, Т-64Б, Т-55, као и симулатор (тренажер) за БМП-2.
Поред основних, напред наведених активности, ова фабрика се бави развојем најразличитијих цивилних производа, укључујући ту и опрему за металуршку индустрију, опрему за рад са радиоактивним отпадом, специјалну опрему на гусеничној основи.
Приватизација
[уреди | уреди извор]У марту 2012. године Кабинет министра одбане Украјине наложио је државном концерну предузећа" Укроборонпром " да реорганизује неколико државних компанија у трговинска (тржишно оријентисана) предузећа. Међу њима се нашао и Харковски конструкторски биро, за израду мотора.[1]
Руководство
[уреди | уреди извор]- Алексенко, Иван Никанорович (јануар 1928 —децембар 1931)
- Алексенко, Иван Никанорович (јануар 1928 — децембар 1931)
- Фирсов, Афанасиј Осипович (децембар 1931 — децембар 1936)
- Кошкин, Михаил Иљич (децембар 1936 — септембар 1940)
- Морозов, Александр Александрович (1940 — мај 1976)
- Шомин, Николај Александрович (мај 1976—1990)
- Борисјук, Михаил Демјанович (1990 — јун 2011)
- Веретеников, Александр Иванович (фебруар 2012 — април 2015 године)
- Крјуков, Сергеј Дмитриевич (април 2015 — 2016)
- Мормило, Јаков Михајлович (2016 — тренутно)
Организационе промене
[уреди | уреди извор]До рата биро је носио назив ОКБ-520. У јесен 1941. године евакусан је у Нижњи Тагил, где се налазио Уралвагонзавод због опасности која је претила од снага Вермахта. По повретку Морозова 1951. године због неслагања са локалним руководством у Харков, бивши назив је додељен Тагхилском пројектном бироу. Харковски биро добио је нови назив КБ-60. Након смрти Морозова фабрика је постала позната као ОКБ им. Морозова.
Индивидуалне поруџбине
[уреди | уреди извор]Бронетехника у кинематографији
[уреди | уреди извор]ХБКМ је 2008. године био ангажован на изради реквизита за потребе научно-фантастичних филмова Урођеници на острву познатијем као “БТР-Космос”- пурпурним ванземаљским “тенковима”- аутонатима (на шасији возила БТР-70), на коме путује главни протагониста филма Максим Камерер[2][3]. Истовремено је радио на развоју серије фантастичних тенкова, који су коришћени у биткама током другог дела филма- “Урођеници на острву.Стварност ”.
Спољноекономске активности
[уреди | уреди извор]Крајем 2009. године, Украјина и Ирак су потписали уговор о испоруци 420 возила БТР-4, у укупном износу од милиона 457.5 долара. Главни извршилац уговора је– Харковски конструкторски биро им. Морозова а подизвођач Јавно предузеће фабрила Маљишева (Харков). Прва тура БТР-4 Ираку у износу од 26 јединица је послата купцу 20. априла 2011.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Военные заводы Харьковщины отдадут «частникам» Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2014). Comments.ua, 23. марта 2012
- ^ Анна Силаева. (5 января 2009). „Обитатели острова — писатели братья Стругацкие, режиссёр Фёдор Бондарчук и конструкторы-танкостроители КБ имени Морозова”. МедиаПорт. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 9 июня 2009. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=
(помоћ) - ^ „Харьковские конструкторы создают железного монстра-убийцу”. ForUm. 14 февраля 2007. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 9 июня 2009. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=
(помоћ)
Слике
[уреди | уреди извор]- Официальный сайт (језик: енглески)
- ДК Укрспецекспорт Шаблон:Ref-uk