Хајнрих Киперт
Хајнрих Киперт | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. јул 1818. |
Место рођења | Берлин, Немачка |
Датум смрти | 21. април 1899.80 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Немачка |
Држављанство | Немац |
Научни рад | |
Поље | географија картографија |
Хајнрих Киперт (нем. Heinrich Kiepert; Берлин, 31. јул 1818 — Берлин, 21. април 1899) био је немачки географ и картограф.
Биографија
[уреди | уреди извор]Већ у младости, приликом путовања с родитељима, Киперт је показивао посебан интерес за географију и цртао је разне скице. Његов таленат препознао је Леополд фон Ранке, историчар и породични пријатељ Кипертових, који им је давао смернице за школовање младог Хајнриха. Гимназију је похађао код младог филолога Аугуста Мајнекеа, приликом чега је развио интерес и за антички период. Већ током тог раздобља, млади Киперт је критиковао грешке на школским историјским картама.
Високо образовање Киперт је стекао на Универзитету у Берлину, где је похађао историју, филологију и географију. Крајем 1840-их, у сарадњи с Карлом Ритером објавио је свој први рад — Атлас Грчке и њених колонија (нем. Atlas von Hellas und den hellenischen Kolonien) којим се истакнуо у сфери историјске картографије. Недуго потом, Киперт је саставио и Историјско-географски атлас старог света (нем. Historisch-geographischer Atlas der alten Welt). Године 1863. у Берлину је издат и Антички атлас (лат. Atlas antiquus) на немачком језику који је наредних деценија био преведен и на енглески, француски, руски, холандски и италијански језик.
Године 1893. Киперт је на латинском издао и први велики атлас античког света под називом Formae orbis antiqui, који се делом темељио и на његовим путовањима османлијском Малом Азијом. Киперт је предавао географију на Берлинском универзитету од 1854. године, па до своје смрти, 21. априла 1899. године,[1] а опсежан и недовршени рад који је оставио иза себе наставио је да дорађује његов син Ричард.
Кипертова острва у Арктичком океану добила су име по њему.[2]
Дела
[уреди | уреди извор]- (језик: немачки) Topographisch-historischer Atlas von Hellas und den hellenischen Colonien (Берлин, 1848)
- (језик: немачки) Historisch-geographischer Atlas der alten Welt (Вајмар, 1851)
- (језик: немачки) Karte von Palastina für Schulen (Берлин, 1857)
- (језик: немачки) Atlas antiquus (Берлин, 1863)
- (језик: немачки) General-karte des Osmanischen Reiches in Asien (Берлин, 1867)
- (језик: италијански) Mirabilia Romae, e codicibvs vaticanis emendata (Рим, 1869)
- (језик: немачки) Neuer hand atlas über alle theile der erde (Берлин, 1871)
- (језик: енглески) A manual of ancient geography (Лондон, 1881)
- (језик: немачки) Lehrbuch der alten geographie (Берлин, 1878)
- (језик: француски) Manuel de géographie ancienne (Париз, 1887)
- (језик: немачки) Formae orbis antiqui (Берлин, 1893)
- (језик: латински) Formae urbis Romae antiquae (Берлин, 1896)
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Imperium Romanum
(реиздање из 1903) -
Нова генерална мапа Азијских/Источних провинција Османског царства: Без Арабије
-
Аустроугарска и Румунија (етничка карта)
-
Етничка мапа Балканског полуострва (1882)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „New General Map of the Asian/Eastern Provinces of the Ottoman Empire: Without Arabia”. World Digital Library. 1884—1912. Приступљено 2013-07-25.
- ^ „Stadnamn i norske polarområde: Kiepertøya (Svalbard).”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2016. г. Приступљено 29. 09. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Kiepert, Heinrich”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 15 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 788. Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у
- (језик: немачки) Engelmann, Gerhard (1977). Heinrich Kiepert. Neue Deutsche Biographie. XI. Berlin: Duncker und Humblot. стр. 593. ISBN 9783428001811. OCLC 310770470.