Пређи на садржај

Херберт Спенсер Гасер

С Википедије, слободне енциклопедије
Херберт Спенсер Гасер
Херберт Спенсер Гасер 1944. године
Датум рођења(1888-07-05)5. јул 1888.
Место рођењаПлатвил, Висконсин, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти11. мај 1963.(1963-05-11) (74 год.)
Место смртиЊујорк, Сједињене Америчке Државе
ЗанимањеНаучник, професор
Послодавац
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину 1944. године

Херберт Спенсер Гасер (5. јул 1888 – 11. мај 1963) био је амерички физиолог и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 1944. године. Награду је поделио са Џозефом Ерлангером за истраживање акционих потенцијала у нервним влакнима, које је спровео док је био на Вашингтонском универзитету у Сент Луису.[1][2][3][4][5]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гасер је рођен у Платвилу, у савезној држави Висконсин, као син Хермана Гасера и Џејн Елизабет Грисволд Гасер. Његов отац је био лекар, пореклом из Дорнбирна,[6][7] у аустријској покрајини Форарлберг, док је његова мајка имала порекло које се делом везује за старе јенки породице из Нове Енглеске, а делом за немачко-руске корене.[8][9][10]

Похађао је Државну школу у Платвилу, а 1907. године уписао је Универзитету Висконсина. Основне студије зоологије завршио је за само две године, након чега је 1909. године уписао медицински факултет истог универзитета. Физиологију је студирао код Џозефа Ерлангера, а фармакологију код Артура С. Левенхарта. Још као студент, 1911. године, именован је за асистента на катедри за фармакологију.

Како је Универзитет Висконсина нудио само претклиничку медицинску наставу, Гасер се 1913. године пребацио на Медицински факултет Универзитета Џонс Хопкинс, где је 1915. године стекао звање доктора медицине. Потом се вратио на Универзитет Висконсина као асистент на катедри за фармакологију.

Године 1916. прешао је на катедру за физиологију Универзитета Вашингтона.

Када су Сједињене Америчке Државе ушле у Први светски рат, а војске почеле да користе хемијско оружје, Гасер је позван да својим знањем физиологије допринесе тој области. Током лета 1918. придружио се Служби за хемијско ратовање Оружаних снага у Вашингтону.[11]

После примирја, вратио се на Универзитет Вашингтона, где је 1921. године именован за професора фармакологије.

Током периода 1923–1925, Гасер је студирао у Лондону, Паризу и Минхену уз стипендију Фондације Рокфелер, са циљем унапређења квалитета медицинског образовања у Сједињеним Америчким Државама. По завршетку ових студија, вратио се на Универзитет Вашингтона.

Године 1931. преселио се у Њујорк и постао професор физиологије на Медицинском колеџу Универзитета Корнел. Четири године касније, именован је за другог директора Универзитета Рокфелер, након дугогодишњег мандата његовог оснивача, Сајмона Флекснера. На тој позицији остао је до 1953. године.

Током своје каријере, изабран је за члана Националне академије наука Сједињених Држава, Америчког филозофског друштва и Америчке академије наука и уметности.[12][13][14]

Године 1936, заједно са Ерлангером, одржао је низ предавања на Универзитету Пенсилваније, у којима су сумирали своја истраживања о деловању људских нервних ћелија. Овај рад довео их је до међународног признања 1944. године, када су заједнички добили Нобелову награду за физиологију или медицину. Гасер је своју наградну суму уложио у даља истраживања на исту тему.

Након пензионисања са Универзитета Рокфелер 1953. године, наставио је научни рад. Током живота објавио је више од 100 научних радова. Гасерови лабораторијски дани завршили су 17. априла 1961. године, када је претрпео мождани удар у 73. години живота. Након тога је остао у Њујоршкој болници. Доживео је делимичан опоравак од можданог удара, али је преминуо од респираторне инфекције у болници, 11. маја 1963. године.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Adrian, L. „Herbert Spencer Gasser, 1888-1963”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society (на језику: енглески). 10: 75—82. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1964.0005. 
  2. ^ Perl, E. (1994). „The 1944 Nobel Prize to Erlanger and Gasser”. FASEB Journal. 8 (10): 782—783. PMID 8050679. S2CID 40991338. doi:10.1096/fasebj.8.10.8050679 Слободан приступ. 
  3. ^ Kenéz, J. (1968). „Milestones in the development of electrophysiology (Herbert Spencer Gasser)”. Orvosi Hetilap. 109 (32): 1779—1782. PMID 4886065. 
  4. ^ Sulek, K. (1968). „Nobel prize for Joseph Erlanger and Herbert S. Gasser in 1944 for the discovery of high differentiation of the functions of various nerve fibres”. Wiadomosci Lekarskie. 21 (14): 1273—1274. PMID 4880790. 
  5. ^ Chase, M. W.; Hunt, C. C. (1995). „Herbert Spencer Gasser – July 5, 1888-May 11, 1963”. Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences. 67: 147—177. PMID 11616345. 
  6. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1944”. Архивирано из оригинала 8. 7. 2017. г. Приступљено 13. 6. 2017. 
  7. ^ Hannan, Caryn (јануар 2008). Gasser. State History Publications. ISBN 9781878592637. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2016. 
  8. ^ McComas, Alan (8. 8. 2011). Gasser again. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-975175-4. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2016. 
  9. ^ „more gasser”. 1971. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2016. 
  10. ^ „Gasser again again”. 1881. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2016. 
  11. ^ „American Jewish Recipients of the Nobel Prize”. Архивирано из оригинала 28. 6. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  12. ^ „Herbert Gasser”. www.nasonline.org. Приступљено 2023-05-23. 
  13. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2023-05-23. 
  14. ^ „Herbert Spencer Gasser”. American Academy of Arts & Sciences (на језику: енглески). 2023-02-09. Приступљено 2023-05-23. 
  15. ^ Read "Biographical Memoirs: Volume 67" at NAP.edu (на језику: енглески). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херберт_Спенсер_Гасер&oldid=29092982”