Хидроелектрана Бочац 2
| Хидроелектрана Бочац 2 | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Република Српска, Босна и Херцеговина
|
| Најближе насеље | Бочац код Бање Луке |
| Река | Врбас |
| Почетак изградње | 2018. |
| Прва синхронизација | 2018. |
| Подаци о језеру | |
| Ствара | Бочачко језеро |
| Запремина | 52,1 km³ |
| Подаци о електрани | |
| Број турбина | 2 |
| Тип | бранска, акумулациона |
| Инсталисана снага | 8,76 МW. MW |
| Тип турбине | Францисова вертикална |
| Годишња производња | 41,603 GWh |
ХЕ Бочац 2 или у пуном називи Мала хидроелектрана Бочац 2 (МХЕ Бочац 2) је прибранско постројење са инсталисаном снагом електране које износи 8,76 МW, и очекиваном годишњом производњаом од 41,6 GWh електричне енергије.[1]
Изграђена је на постојећој брани компензационог базена ХЕ Бочац. Изградња објекта трајала је од 20. јула 2015. године до њеног пуштања у рад 20. августа 2018. године. Новоизграђена мала хидроелектрана „Бочац 2“ по својим специфичним карактеристикама представља јединствен објекат у оквиру система Електропривреде Републике Српске.
Положај
[уреди | уреди извор]ХЕ Бочац 2 се налази на реци Врбас седам километара низводно од ХЕ Бочац 1, која је изграђена 37 година раније.[1]
Река Врбас
[уреди | уреди извор]Река Врбас чији слив се налази у западном делу Босне и Херцеговине, на територији општина Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Бања Лука (град), Лакташи, Србац и Градишка, у којима живи преко 500.000 становника.
На целокупном свом току, Врбас је створио идеалне услове за развој биодиверзитета. Литице кањона Врбаса су дом орловима, соколовима и јастребовима. Његовим зеленим водама пливају липљен, пастрмка и младица, што је сврстава у једну од најатрактивнијих за риболовни туризам.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]
Река Врбас извире испод планине Зец (планина код Фојнице) и након 235 km дугог тока улива се у реку Саву код Српца, на 96 m надморске висине. На свом путу од извора до ушћа ртека Врбас својом вооодом усекла је композитну долину, пролазећи кроз Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину и Лијевче поље.
На свом току она ствара три карактеристичне целине, у:
- горњем току од извора до Јајца река Врбас је типична планинска река с много брзака и слапова,
- средњем току, од Јајца до Бање Луке, река Врбас је са наглашеним падом корита као пробојница формира дубоки кречњачки кањон,
- доњем току, од Бање Луке до ушћа, река Врбас има карактеристике типичне равничарске река.
Пре Бање Луке, Врбас пролази кроз кањон и бројне клисуре, који су заштићени Законом о заштити природних вриједности из 1955. године. Тече кроз: Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину а доњим током преко своје макроплавине Лијевче поље.
Слив
[уреди | уреди извор]Слив реке Врбаса који има површину око 6.386 km² је издуженог облика дужине 150 km и просечне ширине 70 km. Просечна надморска висина слива је 690 м.н.в., а највиша тачка у сливу је на око 2.100 м.н.в.
Просечне годишње падавине у подрућју слива крећу се одо око 800 l/m2 при ушћу Врбаса у Саву до око 1500 l/m2 на јужном делу слива.
Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s. Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².
Поред реке Врбас њен слив чине и:
- 36 директне притоке дуже од 10 километара, међу којима су најзначајније реке Плива, Угар, Црна ријека и Врбања,
- многобројне мање притоке у горњем току, реке: Десна, Тушница, Трновача, Крушчица, Бистрица, Бунта, Вилешки поток (Вилешка ријека), Весочница, Поричница, Витина (Витинска ријека), Дубока, Прусачка и Оборачка ријека и Семешница.
Хидроенергатски потенцијал
[уреди | уреди извор]- Просјечан пад главног тока реке Врбас је 6 m/km, што га чини атрактивним за хидроенергетско коришћење. *Просечна надморска висина је око 690 m.n.m.
- Просечне годишње падавине крећу се одо око 800 l/m² на ушћу Врбаса у Саву до око 1.500 l/m² на јужном делу слива.
- Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s.
- Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².
- Просечни коефицијент отицаја је око 0,59.
- Режим тока воде у сливу реке Врбас је неравномеран.
- Минимални протицаји падају на око 22-23% од просечног вишегодишњег протицаја.
- Екстремно и до 10% на Врбасу код Горњег Вакуфа и на ушћу Врбање.
- Максимални протицаји су од пет пута већи од средњих вишегодишњих протицаја.
- Велике воде појављују се у периоду март-мај, а најизраженије су у априлу.
- Маловодни периоди се јављају у периоду август-септембар, са минималним протицајем у августу.
Техничке карактеристике
[уреди | уреди извор]Хидроелектрана „Бочац 2“ је изграђена тако да задовољава савремене трендове и технолошка достигнућа која се данас примењују у свету. Уграђена опрема произведена је од стране реномираних свјетских произвођача ки испуњава европске и светске стандарде, како у делу ефикасности, тако и делу заштите на раду и заштите животне средине.[2]
ХЕ „Бочац 2“ уграђена су два капсулна агрегата, сваки од њих тежак 55 тона и снаге 5 МW, који су данас међу првим агрегатима овог типа уграђеним на подручју бивше Југославије.
Машинска зграда са 2 агрегата инсталисаног протока од 55 m³/s је лоцирана у левом боку профила. Према предложеном решењу систем има средњу годишњу производњу енергије од 41,603 GWh при средњој снази 4,746 МW.[2]
| Назив електране | MHE Бочац 2 | |
| Тип електране | Прибранско, проточна | |
| Почетак рада | 28. септембар 2018. године | |
| Начин управљањењ | Аутоматски/SCADA систем | |
| Тип турбине и произвођач | Хоризонтална капланова, ECOBulb, Andritz Hydro | |
| Тип генератора и произвођач | Синхрони, са трајним магнетима, Andritz Hydro | |
| Нивои напона мреже на коју су прикључени објекти и постројења | [kV] | 35 |
| Број агрегата/блокова | kom | 2 |
| Номинална привидна снага на генераторимаna prividna snaga na generatorima | [MVA] | I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990; |
| Номинална активна снага на генераторима | [MW] | I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990; |
| Нормални фактор снаге | cos φ | 1 |
| Максимална реактивна снага агрегата | [MVAr] | 2,2 |
| Минимална снага агрегата | [MW] | 0,90 |
| Годишња производња електране на прагу (остварена просечна десетогодишња закључно са последњом пуном годином) | [MWh] | 41.603 планирана производња |
| Укупни степен корисности | [%] | 88,5 |
| Називна снага трансформатора | [MVA] | 10 |
| Сопствена потрошња из бранше (остварени просек десетогодишњице закључно са последњом пуном годином) | [MWh] | 190 планирана |
| Потрошња из мреже (постигнути просечан десетогодишњи период закључно са последњом пуном годином) | [MWh] | 15 планирана |
| Инсталирани проток агрегата (хидроелектране) | [m3/s] | 110 (2 h 55) |
| Енергија добијена од 1[m3] воде | [kWh] | 0,0276 |
| Количина воде за 1 [kWh] енергије | [m3] | 36,159 |
| Еколишки прикватљив проток | [m3/s] | 17 раније послато |
| Тип акумулације | Вештачка са дневним нивелисањем | |
| Укупна запремина акумулације | [106 m³] | 2,31 na koti 227,80 |
| Корисна запремина акумулације | [106 m³] | 2 |
| Мртав простор акумулације | [106 m³] | 0,31 на коти 223,00 |
| Енергетска вредност акумулације за максимални радни ниво | [MWh] | 51,66 |
| Енергетнска вредниост акумулације за минимални радни ниво | [MWh] | 2,22 |
| Радни ниво | ||
| *максимални | [m.n.m.] | 227,80 |
| *минимални | [m.n.m.]224,30 | |
| Ниво доње воде | [m.n.m.] | 216,71 |
| Максимални бруто пад | [m.n.m.][m] | [m.n.m.]11,09 |
| Капацитет органа за евакуацију воде | [m.n.m.][m3/s] | [m.n.m.]1500 |
| Димензије цевовода (унела) | [m.n.m.][m,D,Q] | [m.n.m.]2x(18,2[m];5,5[m]; 55 m³/s) |
| Димензије канала | [m.n.m.][m,Q] | [m.n.m.]2x(35,5[m], 55 [m3/s]) |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „ERS otvorio HE Bočac 2 instalisane snage 8,76 MW – investicija vredna 21,5 miliona evra”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). 2018-10-04. Приступљено 2021-11-09.
- ^ а б в „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09.
