Хиченсова бритва
| Део серије о атеизму |
| Атеизам |
|---|
Хиченсова бритва је епистемолошка бритва која тврди да се терет доказивања истинитости тврдње налази код онога који износи тврдњу, а ако нема доказа, тврдња је неоснована и противници не морају да дебатују о њој како би је одбацили. Другим речима, противник не мора расправљати о неоснованим тврдњама.
Преглед
[уреди | уреди извор]Концепт је назван по новинару и писцу Кристоферу Хиченсу који га је у чланку из 2003. године формулисао као: "Оно што се тврди без доказа се може без доказа и оповрћи".[1][2] Концепт је намерно назван Хиченсова бритва како би подсећао на Окамову бритву. Бритва се такође појављује и u Бог није велики: како религија трује све, књизи коју је Хиченс објавио 2007. године.[3]
Хиченсова бритва је превод латинске изреке "Quod gratis asseritur, gratis negatur" која се користила у 19. веку.[4][5]
Види такође
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hitchens, Christopher (20. 10. 2003). „Mommie Dearest”. Slate. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ McGrattan, Cillian (2016). The Politics of Trauma and Peace-Building: Lessons from Northern Ireland. Abingdon: Routledge. стр. 2. ISBN 978-1138775183.
- ^ Hitchens, Christopher (2007). God Is Not Great: How Religion Poisons Everything. New York, NY: Twelve Books. стр. 150. ISBN 978-1843545743.
- ^ Reinhardt, Damion (25. 7. 2015). „The Long History of Hitchens' Razor”. Skeptic Ink. Приступљено 31. 3. 2017.
- ^ Jon R. Stone, The Routledge Dictionary of Latin Quotations (2005). стр. 101.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hitchens, Christopher (2007). God Is Not Great: How Religion Poisons Everything. New York, NY: Twelve Books. стр. 150. ISBN 978-1843545743.
- McGrattan, Cillian (2016). The Politics of Trauma and Peace-Building: Lessons from Northern Ireland. Abingdon: Routledge. стр. 2. ISBN 978-1138775183.