Храм Пресвете Тројице у Теслићу
| Храм Пресвете Тројице | |
|---|---|
| Црква Пресвете Тројице у Теслићу | |
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Оснивање | 20. вијек |
| Оснивач | Српска православна црква |
| Посвећен | Света Тројица |
| Локација | |
| Место | Теслић |
| Држава | Босна и Херцеговина Република Српска |
| Координате | 44° 36′ 18.002″ N 17° 51′ 31.814″ E / 44.60500056° С; 17.85883722° И |
  Храм Пресвете Тројице Храм Пресвете Тројице на карти Босне и Херцеговине | |
Спомен-храм Пресвете Тројице православни је храм који припада Епархији зворничко-тузланској Српске православне цркве (СПЦ). Налази се у Теслићу, у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Градња храма започета је 1997, а завршена 2010. године. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда уз саслужење: митрополита митилинског Јакова и епископа — сремског Василија, бањалучког Јефрема, банатског Никанора, врањског Пахомија и моравичког Антонија 26. септембра 2010. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Једнобродна црква димензија 31 × 25 метара започета је са градњом 1997. године, а исте године је њене темеље освештао Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је завршен 2010, а освећење је у септембру обавио надлежни архијереј. Здање је саграђено од армираног бетона и ситне цигле, покривено је бакром, има централни звоник, два помоћна и велику куполу. Постоје четири звона. Пројекат је урадио „Датапројект” из Бање Луке, а архитекта је био Раде Филиповић, родом из Сребренице. Живопис храма су радили Дарко Живковић из Крагујевца, Ђорђе Ђорђевић из Инђије и Милош Максимовић из Србиња у периоду од 2007. до 2010. године (секо-техника). Иконостас је радио Јован Чоловић од бијелог мермера са позлатом, а дрвене дијелове од ораховине урадио је Војислав Булатовић из Крагујевца. Иконе је сликао Ђуро Радловић из Београда. Храм је саградио свештеник Саво Кнежевић, уз помоћ народа из Теслићког округа.
Унутрашњост храма
[уреди | уреди извор]У унутрашњости храма налази се мермерни иконостас, рађен по угледу на иконостас задужбине Карађорђевића у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу и истиче се јединственим декорацијама у позлати и клесаном камену. Један је од највећих храмова у Републици Српској и подигнут је као спомен-храм за погинуле борце с подручја Општине Теслић, чија су имена уписана на двије камене плоче које се налазе у припрати цркве. Иконе су рађене у техници мозаика. На храму се налази 11 позлаћених крстова.
Мошти
[уреди | уреди извор]На дан Рођења Пресвете Богородице 2020. године, у храм Пресвете Тројице у Теслићу донете су Мошти Свете великомученице Огњене Марине из манастира Озрен. Настојатељ овог манастира архимандрит Гаврило са теслићким свештеницима служио је акатист Божијој угодници Светој Марини и заблагодарио Господу.[2]
Статуа краља Драгутина
[уреди | уреди извор]Споменик краља Драгутина налази се у порти саборног храма Пресвете Тројице. Жељко Алексић га је седам мјесеци клесао.[3] Кип је висок три и по метра и тежак више од 4,5 тоне. Статуа је освјештана 24. септембра 2016. у порти Храма „Пресвете Тројице” у Теслићу. Чин освећења статуе је, по благослову Епископа зворничко-тузланског Хризостома, извршио протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Теслић - Храм Пресвете Тројице
- ^ Дочек моштију Свете великомученице Огњене Марине у Теслићу
- ^ Седам мјесеци клесао је неуморно Жељко Алексић
- ^ „Освјештана статуа краља Драгутина у Теслићу.”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2016. г. Приступљено 27. 12. 2020.
