Пређи на садржај

Хромогранин А

С Википедије, слободне енциклопедије

Хромогранин А (акроним ХрА) или паратироидни секреторни протеин I (име гена CHGA) је је члан породице неуроендокриних секреторних протеина гранина. Састављен је од 439 аминокиселина, а налази се у секреторним везикулама неурона и ендокриних ћелија као што су секреторне грануле бета ћелија острваца у панкреасу. Код људи, протеин хромогранина А је кодиран геном CHGA.[1] Припада породици гранина која укључује хромогранин Б, хромогранин Ц и секретогранин II.

Лабораторија

[уреди | уреди извор]

Хромогранин А у лабораторији се може или мерити у серуму или детектовати имунохистохемијом у узорку ткива.

Нормални налази
  • Хромогранин А (тест крви): ≤225 нг/мЛ.[2]

Међутим, референтни распони за серумски хромогранин А у многоме варира у зависности од лабораторијских техника које се користе за његово мерење. У том смислу када се ХрА у серуму користи за праење одређених болести треба га мерити у истој лабораторији користећи исту технику, пошто тест још увек није стандардизован.[3]

Интерпретација резултата

[уреди | уреди извор]
Микрофотографија параганглиома обојеног имунобојом хромогранином А.

Велики број неуроендокриних тумора је позитиван на хромогранин А.

Гастро-ентеро-панкреасни неуроендокрини тумори који су позитивни на хромогранин А су:[4][5]

Тумори штитне жлезде/паратироидне жлезде који су позитивни на хромогранин А су следећи:

Тумори нервног система који су позитивни на хромогранин А су следећи:

Тумори надбубрежног система који су позитивни на хромогранин А укључују:

Тумори плућа укључују:

Повишење серумског ХрА корелира са величином, екстензијом и хистопатологијом неуроендокриних тумора; обично је већи код великих, метастатских и добро диференцираних тумора. Високи нивои се углавном откривају у следећим стањима:

ЦгА такође може бити повишен код аденокарцинома простате.

Серумски хромогранин А може бити повишен и у другим ситуацијама и стањима, укључујући хроничну употребу инхибитора протонске пумпе, затајење бубрега, отказивање јетре, срчану инсуфицијенцију, реуматоидни артритис, инфламаторну болест црева и хипертензију.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Хромогранин А (ХрА) је секреторни протеин, састављен од 439 аминокиселина, који се налази у великим везикулама са густим језгром неуроендокриних ћелија. Припада породици гранина која укључује хромогранин Б, хромогранин Ц и секретогранин II. Хромогранин А садржи више места цепања, која пролазе кроз ткивно-специфичан протеолитички процес, што доводи до производње многих биолошки активних пептида укључујући вазостатин I, вазостатин II, панкреастатин, катестатин, парастатин и серпинин.[6][7][8][9]

ХрА се заједно складишти са ткивно специфичним пептидним хормоном или неуропептидом и има аутокрини и паракрини ефекат на секреторну активност неуроендокриних ћелија. Кумулативни докази сугеришу да су пептиди изведени из ХрА укључени у широк спектар активности, као што је:

  • регулација крвног притиска (катестатин),
  • метаболизам глукозе (панкреастатин, катестатин),
  • неуропротекција (серпинин) и
  • ангиогенеза тумора (вазостатин I, вазостатин II).

Индикације/Примена

[уреди | уреди извор]

Хромогранин А се може користити, заједно са другим модалитетима тестирања, као дијагностички алат, али се саветује опрез јер је повишен у многим другим условима. Међутим, хромогранин А може имати одређени прогностички значај.

Серумски ХрА се може користити за праћење прогресије неуроендокриног тумора након хируршке интервенције као и медицинске терапије, са јединим изузетком аналози соматостатина који инхибирају секрецију тумора, а не узрокују смањење тумора.

  1. ^ Helman, L. J.; Ahn, T. G.; Levine, M. A.; Allison, A.; Cohen, P. S.; Cooper, M. J.; Cohn, D. V.; Israel, M. A. (1988). „Molecular cloning and primary structure of human chromogranin A (Secretory protein I) cDNA”. Journal of Biological Chemistry. 263 (23): 11559—11563. PMID 3403545. doi:10.1016/S0021-9258(18)37995-XСлободан приступ. 
  2. ^ Pagana KD, Pagana TJ, Pagana TN. Mosby’s Diagnostic and Laboratory Test Reference. 14th ed. St. Louis, MO: Elsevier; 2019. 807.
  3. ^ Korse CM, Taal BG, de Groot CA, Bakker RH, Bonfrer JM (септембар 2009). „Chromogranin-A and N-terminal pro-brain natriuretic peptide: an excellent pair of biomarkers for diagnostics in patients with neuroendocrine tumor”. J Clin Oncol. 27 (26): 4293—9.  Epub 2009 Aug 10. .
  4. ^ Qiao XW, Qiu L, Chen YJ, Meng CT, Sun Z, Bai CM, et al. Chromogranin A is a reliable serum diagnostic biomarker for pancreatic neuroendocrine tumors but not for insulinomas. BMC Endocr Disord. 2014 Aug 7. 14:64. [Medline]. [Full Text].
  5. ^ van Adrichem RC, Hofland LJ, Feelders RA, De Martino MC, van Koetsveld PM, van Eijck CH; et al. (2013). „Chromogranin A, Ki-67 index and IGF-related genes in patients with neuroendocrine tumors”. Endocr Connect. 2 (4): 172—7. 
  6. ^ Glinicki, P.; Jeske, W. (2010 Jul-Aug). „Chromogranin A (CgA)--the influence of various factors in vivo and in vitro, and existing disorders on its concentration in blood”. Endokrynol Pol. 61 (4): 384—7.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  7. ^ Loh YP, Cheng Y, Mahata SK, Corti A, Tota B. Chromogranin A and Derived Peptides in Health and Disease. J Mol Neurosci. 2012 Mar 3
  8. ^ Nobels, F. R.; Kwekkeboom DJ; Bouillon, R; Lamberts, S. W. (јун 1998). „Chromogranin A: its clinical value as marker of neuroendocrine tumours”. Eur J Clin Invest. 28 (6): 431—40. .
  9. ^ Arnold R, Wilke A, Rinke A, Mayer C, Kann PH, Klose KJ; et al. (јул 2008). „Plasma chromogranin A as marker for survival in patients with metastatic endocrine gastroenteropancreatic tumors”. Clin Gastroenterol Hepatol. 6 (7): 820—7. .

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).