Хронологија Априлског рата 14—18. април 1941.
14. април-18. април 1941. | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Априлског рата (Други светски рат) | |||||||||
Правци наступања немачких снага током Априлског рата. | |||||||||
|
У периоду 14. април-18. април 1941. дошло је до потпуног расула југословенске војске на свим фронтовима у Априлском рату.
Ток операција
[уреди | уреди извор]Расуло на фронту и понуђено примирје
[уреди | уреди извор]Након 14. априла дошло је до потпуног расула југословенске војске на свим фронтовима. Највећи део био је концентричним продорима нападача опкољаван, раздвајан и заробљаван. Већ 14. априла, новопостављени начелник Врховне команде Данило Калафатовић понудио је примирје немачко-италијанским снагама по налогу председника владе Душана Симовића, али је југословенски предлог одбијен. Немци и Италијани продужили су напредовање тражећи безусловну капитулацију југословенске војске.[1]
Немачко-италијанско напредовање
[уреди | уреди извор]- 14. априла заузели су Книн, Јајце, Зворник, Ваљево и Крушевац.
- 15. априла освојени су Сплит, Шибеник, Сарајево, Ужице и Краљево. Југословенска Врховна команда заробљена је на Палама. Бугарска је прекинула дипломатске односе с Југославијом и њене трупе заузеле су источну Македонију и неке делове источне Србије.
- 16. априла пали су Мостар, Нови Пазар, Косовска Митровица и Подгорица.
- 17. априла Италијани су ушли у Боку Которску, заробивши читаву југословенску ратну морнарицу, изузев разарача Загреб, који су уништили поручници бојног брода Милан Спасић и Сергеј Машера. Само једна подморница и две торпиљарке напустили су Јадранско море и пришли британској флоти у Александрији.[1]
Капитулација
[уреди | уреди извор]Југословенска влада је на седници 13-14. априла одлучила да напусти земљу. По налогу генерала Калафатовића, Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивоје Јанковић потписали су 17. априла безусловну капитулацију. Тог дана окупирана је Црна Гора, Херцеговина и јужна Далмација, а 18. априла у 12 часова обустављена је борба, сходно одредбама капитулације.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Гажевић 1974, стр. 190
Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 190.
- Босанац, Мирко (1964). Udar na Jugoslaviju : dvanaest dana aprilskog rata 1941. godine. Београд: Седма сила.COBISS.SR 32004871