Хронологија СФРЈ и СКЈ новембар 1966.
.svg)
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току новембра месеца 1966. године.
| ← октобар | Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1966. године | децембар → | |||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
1. новембар
[уреди | уреди извор]- У Београду одржана седница Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ) на којој су утврђени наредни задаци Социјалистичког савеза у политичкој активности и кандидовању одборника и посланика на скупштинским изборима у 1967. години. На седници је извршена кадровска измена у руководству ССРН — за генералног секретара Савезне конференције изабран је Бено Зупанчич, док је дотадашњи секретара Милентије Поповић изабран за потпредседника Савезне конференције.[1][2]
- У Ријеци умро Петар Радаковић (1937—1966) фудбалер НК Ријеке и члан Фудбалске репрезентације Југославије,
4. новембар
[уреди | уреди извор]- У Београду одржана Седми пленум Централног комитета Савеза комуниста Србије на коме је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СКС изабран је Добривоје Радосављевић, уместо дотадашњег секретара Јована Веселинова, а за секретара Извршног комитета Стеван Дороњски, дотадашњи секретар Градског комитета СК Београда. У Председништво ЦК СКС изабрани су — Станоје Аксић, Радован Влајковић, Звонимир Дамјановић, Владимир Ђанић, Симеун Затезало, Рајко Јечменица, Маћаш Келемен, Милутин Милошевић, Олга Николић, Џавид Нимани, Милија Радовановић, Милица Соларов, Драги Стаменковић, Селмо Хашимбеговић, Марија Јагодић и Радисав Недељковић, као и Ђурица Јојкић и Вели Дева, који су као секретари покрајинских комитета, били чланови Поредседништва по функцији. У Извршни комитет ЦК СКС изабрани су — Предраг Глигорић, Милојко Друловић, Ђорђе Лазић, Јожеф Нађ, Латинка Перовић, Милева Планојевић, Вукашин Стамболић и Кољ Широка.[3][2]
7. новембар
[уреди | уреди извор]- У Београду одржана седница Градског комитета Савеза комуниста Београда на којој је извршена реорганизација Градског комитета. За новог секретара Градског комитета изабран је Симеон Затезало, уместо дотадашњег секретара Стевана Дороњског, који је изабран на дужност секретара Извршног комитета ЦК СКС. За чланове Секретаријата Градског комитета изабрани су Петар Ђоковић, Видоје Митровић, Олга Николић, Богољуб Лугоња, Боривоје Симић и Драгољуб Илић.[2]
9. новембар
[уреди | уреди извор]- У Загребу, од 9. до 13. новембра, свечано обележена 100-годишњица постојања Југословенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ), најстарије научен и уметничке институције у Југославији, коју је тим поводом председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликовао Орденом Републике са златним венцем. Свечаној академији, одржаној 10. новембра, присуствовао је председник СФРЈ и почасни члан ЈАЗУ Јосип Броз Тито, као и многобројни високи гости, међу којима је био Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности.[4][5][6]
- У Мостару, од 9. до 11. новембра, одржана Годишња скупштина Сталне конференције градова Југославије на којој је разматрана улога месних заједница и друштвено-економски аспект уређења и коришћења градског земљишта. У раду Конференције учествовали су Едвард Кардељ, Милош Минић и Драгутин Косовац.[7][8][5]
10. новембар
[уреди | уреди извор]- У Загребу умрла Ката Пејновић (1899—1966) учесница Народноослободилачког рата, већница АВНОЈ и ЗАВНОХ, председница Антифашистичког фронта жена (АФЖ), потпредседница Народног сабора НР Хрватске и чланица Централног комитета СК Хрватске. Сахрањена је у Гробници народних хероја на гробљу Мирогој у Загребу. Председник СФРЈ Јосип Броз Тито постхумно је 3. јуна 1968. одликовао Орденом народног хероја.[9]
14. новембар
[уреди | уреди извор]- У Сарајеву одржана Девети пленум Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине на коме је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СК БиХ изабран је Цвијетин Мијатовић, дотадашњи секретар ЦК СК БиХ, док је за секретара Извршног комитета ЦК СК БиХ изабран Бранко Микулић. У Председништво ЦК СК БиХ изабрани су — Данило Билановић, Рајко Гаговић, Јусуф Зајкић, Бетко Зонић, Ивица Јакић, Иво Јеркић, Чедо Капор, Милан Кнежевић, Шефкет Куносић, Јоцо Марјановић, Радмило Матић, Драго Мажар, Мика Михаљевић, Милан Пантић, Боро Принцип, Адем Херцеговац, Есад Хорозић, Едхем Чамо, Јованка Човић и Ибрахим Шатор, а у Извршни комитет ЦК СК БиХ — Мато Андрић, Петар Додик, Васо Гачић, Љубо Ковачевић, Јовица Лазаревић, Мунир Месиховић, Хамдија Поздерац и Сана Селиховић.[3][5]
15. новембар
[уреди | уреди извор]- У посети Југославији, од 15. до 23. новембра, на позив председника Савезне скупштине Едварда Кардеља, боравила делегација Националне скупштине Републике Мали. У току посете, парламентарну делегацију Малија је 23. новембра примио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, коме је шеф делегације пренео усмену поруку председника Малија Модиба Кејта.[5][10]
17. новембар
[уреди | уреди извор]- У посети Сарајеву боравио председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Током посете обишао је фабрику електроалата и уређаја Енергоинвест у Лукавцу, где је радницима говорио о привредној реформи и њеном утицају на привредни развитак. Потом је обишао Електронски рачунарски центар. Примио је мајке палих народних хероје, а након тога водио је разговоре са представницима града Сарајева и функционерима СР Босне Херцеговине и СК Босне и Херцеговине.[8][11][12][13][14]
- У Београду, 17. и 18. новембра одржан Десети пленум Централног комитета Савеза омладине Југославије (СОЈ) на коме се расправљало о проблемима образовања и предлозима за прерасподелу националног дохотка. Размотрени су и неки проблеми у раду и односима у Секретаријату ЦК СОЈ, након чега је донета одлука да се укине Секретаријат ЦК СОЈ.[5]
18. новембар
[уреди | уреди извор]- Председник СФРЈ Јосип Броз Тито из Сарајева отпутовао у посету Тузланског индустријског басена. На путу до Тузле, Тито је посетио — Чевљановиће, где је обишао кућу у којој је боравио јануара 1942. године; Олово, где се кратко задржао; Бановиће, где је у Радничком дому водио разговоре са рударима и представницима општине; рударско насеље Хусино, где се сусрео са Јуром Керошевићем, преживелим учесником Хусинске буне. Приликом доласку у Тузлу, грађани су му приредили срдачан дочек.[15][16][17][18]
19. новембар
[уреди | уреди извор]- У току посете Тузли, председник СФРЈ Јосип Броз Тито посетио Фабрику соде и Коксно-хемијски комбинат у Лукавцу, Раднички дом „Моша Пијаде”, где је водио разговоре са представницима радних организација и атеље Исмета Мујезиновића, где је водио разговоре са Мујезиновићем.[19][20][21]
20. новембар
[уреди | уреди извор]- Председник СФРЈ Јосип Броз Тито боравио у посети Брчком и Бијељини. Посетио је Индустријско-пољопривредни комбинат „Брчко” и Градску већницу, где је водио разговоре са представницима друштвено-политичких организација и радних организација. Потом је говорио на митингу у Бијељини, посетио пољопривредно добро „Семберија” и у Омладинском дому имао сусрет са борцима Народноослободилачког рата.[22][23][24][25]
23. новембар
[уреди | уреди извор]- У Загребу умро књижевник Григор Витез (1911—1966), један од зачетника дечије књижевности у Југославији, секретар Друштва књижевника Хрватске и члан Управног одбора Матице хрватске.
25. новембар
[уреди | уреди извор]- У Сплиту пуштен у саобраћај аеродром „Сплит”, који је у оквиру међународног авионског саобраћаја сврстан у интернационалну А класу. Након аеродрома у Загребу, највећи је и најпрометнији аеродром у Хрватској.[5]
- У Београду председник СФРЈ Јосип Броз Тито примио делегацију градитеља Хидроелектране „Бајина Башта” и представнике друштвено-политичких организација Титовог Ужица.[26]
26. новембар
[уреди | уреди извор]- У Палати Федерације у Новом Београд, поводом Дана Републике приређен свечани пријем, коме су присуствовали највиши друштвено-политички радници, представници дипломатског кора и др. Међу присутнима су пред председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и његове супруге Јованка, присуствовали Едвард Кардељ, Коста Нађ, Иван Гошњак, Мијалко Тодоровић, Јован Веселинов, Светозар Вукмановић, Марко Никезић и др.[27]
27. новембар
[уреди | уреди извор]
- Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, у пратњи потпредседника СФРЈ Коче Поповића, боравио у посету западној Србији. Најпре је посетио Чачак, где је говорио на железничкој станици, а потом је наставио пут према Титовом Ужицу и обишао споменик на Кадињачи. Након тога је посетио новоизграђену Хидроелектрану „Бајина Башта”, коју је пустио у пробни рад и говорио на митингу, а затим поново дошао у Ужице, где је водио разговоре са представницима радних и друштвено-политичких организација из Косјерића, Нове Вароши, Прибоја, Пријепоља, Ариља, Ивањице и др. Приликом повратка из Титовог Ужица, поново се краће задржао у Чачку.[8][5][28][29][30][31][32]
29. новембар
[уреди | уреди извор]- Јосип Видмар председник Одбора за доделу Награде АВНОЈ-а, која је уведена одлуком Савезне скупштине, као највиша државна награда СФР Југославије, поводом Дана републике објавио списак првих добитника награде — Антун Аугустинчић, вајар; Бранко Жежељ, професор Универзитета; Франц Когој, професор Универзитета; Блаже Конески, књижевник и професор Универзитета; Мирослав Крлежа, књижевник; Петар Лубарда, сликар; Исмет Мујезиновић, сликар; Павле Савић, професор Универзитета; Алојз Тавчар, професор Универзитета; Коста Тодоровић, професор Универзитета; Јован Хаџи, професор Универзитета и Родољуб Чолаковић, друштвено-политички радник и књижевник. Награде је добитницима 6. децембра у Палати федерације, у Новом Београду доделио Едвард Кардељ, председник Савезне скупштине.[33]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Jugoslavija 1966 1967, стр. 27.
- ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 260.
- ^ а б Jugoslavija 1966 1967, стр. 15.
- ^ Jugoslavija 1966 1967, стр. 240.
- ^ а б в г д ђ е Hronologija 3 1980, стр. 261.
- ^ „Svečana sednica 100. godina JAZU”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Jugoslavija 1966 1967, стр. 43.
- ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 240.
- ^ Narodni heroji 2 1982.
- ^ „Prijem delegacije Malija”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček u Sarajevu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta Energoinvestu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Prijem majki narodnih heroja”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Razgovor sa političkim aktivom Sarajeva”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta Čevljanovićima”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta Banovićima”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček u Husinu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček i govor u Tuzli”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Obilazak fabrike u Lukavcu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Razgovor sa rudarima”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta ateljea Ismeta Mujezinovića”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček u Brčkom”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta kombinatu Brčko”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Govor na mitingu u Bijeljini”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Susret sa borcima”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Prijem graditelja HE Bajina Bašta”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Prijem povodom Dana Republike”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček u Čačku”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta Kadinjači”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Puštanje u rad HE Bajina Bašta”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Govor na mitingu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Raugovor sa delegacijama u Užicu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Jugoslavija 1966 1967, стр. 241.
Литература
[уреди | уреди извор]- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967. COBISS.SR 512366511
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
.svg){kind=small}
