Хронологија СФРЈ и СКЈ март 1966.
.svg)
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току марта месеца 1966. године.
| ← фебруар | Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1966. године | април → | ||||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
3. март
[уреди | уреди извор]- У Љубљани, Загребу и Јасеницама, од 3. до 13. марта, одржано 33. светско првенство у хокеју на леду. Хокејашка репрезентација Југославије освојила је 11 место. Прво место на такмичењу освојила је репрезентација Совјетског Савеза, а друго и треће репрезентације Чехословачке и Канаде. Отварању првенства у хали „Тиволи” у Љубљани и утакмици између репрезентација САД и Канаде, 3. марта присуствовао је председник СФРЈ Јосип Броз Тито.[1]
4. март
[уреди | уреди извор]- У Љубљани, 4. и 5. марта одржана Друга републичка конференција Савеза омладине Словеније на којој је донет закључак да треба осетно интензивирати идејно-васпитно деловање организације. За новог председника Централног комитета Савеза омладине Словеније изабран је Јанез Коцијанчић.[2]
6. март
[уреди | уреди извор]- Делегација Савезног извршног већа, предвођена Петром Стамболићем, на пози непалског премијера, од 6. до 10. марта боравила у посети Краљевини Непалу. Након Непала, делегација СИВ-а боравила је у посетама Индији и Авганистану.[2]
10. март
[уреди | уреди извор]- Делегација Савезног извршног већа, предвођена Петром Стамболићем, након повратка из Непала, од 10. до 17. марта боравила у посети Индији. У току посете, Петар Стамболић је 12. марта присуствовао отварању луке Парадип, у чијој су изградњи учествовала југословенска предузећа. Након Индије, делегација СИВ-а боравила је у посети Авганистану.[2]
11. март
[уреди | уреди извор]- У Београду одржан наставак Треће пленарне седнице Централног комитета Савеза комуниста Југославији, чији је први део одржан 25. и 26. фебруара. На седници је разматран предлог закључка који је на основу теза и дискусије припремила посебна Комисија ЦК СКЈ.[2][3][4]
- У посети Југославији, од 11. до 14. марта, боравио Иван Башев министар иностраних послова Народне Републике Бугарске. Током посете водио је разговоре са државним секретаром за иностране послове СФРЈ Марком Никезићем.[2]
12. март
[уреди | уреди извор]- У Београду умро Душан Кведер Томаж (1915—1966) учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, бивши командант Главног штаба НОВ и ПО Словеније, друштвено-политички радник и дипломата СФР Југославије и СР Словеније и народни херој Југославије. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.[5]
15. март
[уреди | уреди извор]- Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, у пратњи секретара ЦК СК Србије Јована Веселинова, боравио у посети Краљеву и Врњачкој Бањи. На путу за Краљево Плавим возом, Тита је успут на железничким станицама у Младеновцу, Лапову и Крагујевцу, дочекивао велики број грађана. Током посете Краљеву, Тито је положио венац на Споменик отпора и победе и посетио фабрику „Магнохром”, где се обратио радницима. Поподне истог дана, посетио је Врњачку Бању, где је у вили „Копаоник” разговарао са представницима Скупштине општине и књижевником Добрицом Ћосићем. Сутрадан, Тито је посетио Трстеник и Крушевац.[3][6][7][8]
16. март
[уреди | уреди извор]- Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, у пратњи секретара ЦК СК Србије Јована Веселинова, боравио у посети Трстенику и Крушевцу. Приликом посете Трстенику, посетио је фабрику „Прва петолетка”, а у Крушевцу је у просторијама Скупштине општине примио спомен-плакету почасног грађанина. Приликом повратка у Београд Плавим возом, Тита је успут на железничкој станици у Параћину, дочекао већи број грађана.[3][9][10][11]
17. март
[уреди | уреди извор]- Делегација Савезног извршног већа, предвођена Петром Стамболићем, након повратка из Индије, од 17. до 20. марта, боравила у посети Краљевини Авганистану. Приликом повратка у земљу, делегација је боравила у неформалној посети Ирану.[2]
24. март
[уреди | уреди извор]- У Титограду, 24. и 25. марта одржан Пети конгрес Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе коме је присуствовало 163 делегата и гостију. На Конгресу је дискутовано о актуелним питањима политике у области образовања, културе и научноистраживачког рада, као и о политичко-организационе изградње и задацима Социјалистичког савеза. Истакнута је значајна улога Социјалистичког савеза у дотадашњем друштвено-економском развоју Социјалистичке Републике Црне Горе. На крају Конгреса изабран је Главни одбор, на челу са Иком Мирковићем.[2]
30. март
[уреди | уреди извор]- У посети Совјетском Савезу, од 26. марта до 9. априла, на позив Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС), боравила делегација Савеза комуниста Југославије (СКЈ) која је присуствовала 23. конгресу КПСС. Делегацију, коју је предводио секретар ЦК СКЈ и потпредседник СФРЈ Александар Ранковић, сачињавали су Савка Дабчевић-Кучар и Крсте Црвенковски, као и амбасадор СФРЈ у СССР Добривоје Видић. Делегацију је 8. априла примио Леонид Брежњев генерални секретар ЦК КПСС.[2][12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Na Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ а б в г д ђ е ж Hronologija 3 1980, стр. 252.
- ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 236.
- ^ „Treći plenum CK SKJ”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Narodni heroji 1 1982.
- ^ „Doček na železničkoj stanici u Kragujevcu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Polaganje venca na Spomenik otpora i pobede u Kraljevu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Dolazak u vilu "Kopaonik" u Vrnjačkoj Banji”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta fabrici "Prva petoljetka" u Trsteniku”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček u Kruševcu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček na železničkoj stanici u Paraćinu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Димитријевић 2020, стр. 246–250.
Литература
[уреди | уреди извор]- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967. COBISS.SR 512366511
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
- Димитријевић, Бојан (2020). Ранковић други човек. Београд: Вукотић медија. COBISS.SR 281577740
.svg){kind=small}
