Хронологија античке Грчке

Хронологија догађаја античке Грчке дата је за период пре Христовог рођења.

Мрачно доба Грчке

• 1200. п. н. е. - Традиционална година почетка Мрачног доба
• 800. п. н. е. - Појава алфабетског писма

Архајско доба

• 776. п. н. е. - Традиционална година првих Олимпијских игара.
• 757. п. н. е. - Први месенијски рат (датовање по хронологији сачуваној код Диодора са Сицилије и Паусаније).
• 757. п. н. е. - Служба архонта у Атини сведена на десет година. Чланови аристократских породица, почевши са Харопсом, долазе на место архонта.
• 754. п. н. е. - Полидор постаје краљ Спарте.
• 738. п. н. е. - Алтернативни датум Првог месенијског рата.
• 735. п. н. е. - Пердика бежи из Арга и одлази у Македонију где оснива владарску династију Аргеада.
• 734. п. н. е. - Полидор шаље колонисте у Италију.
• 727. п. н. е. - 717. п. н. е. - Хипомен, познат по строгим моралним надзорима, архонт у Атини.
• око 725. п. н. е. - Лелатински рат између Халкиде и Еретрије. Већина грчких градова се удружује са једном или са другом страном.
• 719. п. н. е. - Полидора, краља Спарте, убија Полимарх.
• 716. п. н. е. - Владавина Хераклида (Хераклових потомака) у Лидији је окончана када је Кандаула (познатијег Грцима под именом Мирсил), усред беса своје жене, убио Гиг.
• 690. п. н. е. - Феидон постаје тиранин Арга.
• 687. п. н. е. - Служба архонта у Атини постаје једногодишња. Креон је изабран за првог архонта на годину дана (датовање у складу са Паусанијом).
• 685. п. н. е. - Почетак Другог месенијског рата.
• 665. п. н. е. - Крај Другог месенијског рата.
• 656. п. н. е. - Кипсел намеће тиранију Коринту.
• 645. - 560. п. н. е. - Неуспешни ратови Спарте против Тегеје.
• 642. п. н. е. или 634. п. н. е. Бат оснива колонију Кирену у Либији.
• 632. п. н. е. - Килон, атински аристократа, заузима Акропољ и неуспешно покушава да се прогласи за краља.
• 630. п. н. е. - На Криту прво, а затим и у другим градовима, формално се уводи врста хомосексуалности (педерастије), на почетку ради контролисања бројности популације, доцније прераста у образовни модалитет.
• 621. п. н. е. - Атински државник Дракон прописује законе којима се сваки преступ кажњава смрћу (Драконске мере).
• 594. п. н. е. - Солон, атински аристократа, постаје архонт и заузима Саламину од Мегараца, уводи тимократију, владавину најимућнијих (подела атинског друштва по имовинском стању на четири разреда), и друштвене реформе које обухватају већи утицај непосредно бираних тела и укидање дужничко ропство.
• 590. п. н. е. - Врхунац стваралаштва Сапфо са Лезба, песникиње и свештенице.
• 569. п. н. е. - Рођен Питагора.
• 565. п. н. е. - Пизистрат, атински војсковођа, организује Дијакроје, партију сиротиње.
• 546. п. н. е. - Питагора удара темеље природним наукама и астрономији.
• 546. п. н. е. - Пизистрат из трећег покушаја успева да трајно уведе тиранију у Атину.

Позно архајско доба

• 527. п. н. е. - Пизистрат умире, наслеђују га синови Хипија и Хипарх.
• 525. п. н. е. - Персијски краљ Дарије I, зет Кира Великог, осваја Египат.
• 515. п. н. е. - Након успешног атентата на Хипарха, Хипија остаје једини тиранин Атине.
• 510. п. н. е. - Питагора оснива сопствену школу (Питагорејанска школа).
• 508. п. н. е. - Атињани уз помоћ Спартанаца протерују Хипију.
• 507. п. н. е. - Клистен, атински државник, наставља реформе тако да се атинско становништво сада дели по територијалној припадности и више Атињана учествује у законодавним и судским пословима.
• 500. п. н. е. - Питагора умире на острву Саму.
• 490. п. н. е. - Битка на Маратонском пољу: атинске војсковође Темистокле и Милтијад односе победу над Даријевим Персијанцима.
• 484. п. н. е. - Есхил осваја годишњу награду за најбољу драму.

Класично доба

• 480. п. н. е. - Битка у Термопилском кланцу: Леонида и његових 300 Спартанаца се жртвују како би се осталим хеленским савезницима омогућило да се повуку пред вишеструко моћнијом персијском војском.
• 480. п. н. е. - Битка код рта Артемисија: поморска битка између Грка и Персијанаца се завршава обостраним повлачењем.
• 480. п. н. е. - Битка код Саламине: Темистокле наноси тежак пораз персијској флоти. Персијски краљ Ксеркс напушта Грчку али оставља војсковођу Мардонија.
• 479. п. н. е. - Битка код Платеје: спартански војсковођа Паусанија предводећи савезничку грчку војску односи убедљиву победу над Мардонијем.
• 479. п. н. е. - Битка код Микале: нови пораз Персијанаца доноси ослобођење грчким колонијама у Малој Азији.
• 479. п. н. е. - Под вођством Атине на острву Делу основан Делски савез који окупља грчке градове на обалама Егејског мора. Спарта окупља ривалски Пелопонески савез. Временом Делски савез потпуно прераста у атинску хегемонију над осталим градовима.
• 476. п. н. е. - 462. п. н. е. - Атински војсковођа Кимон даље гони Персијанце и војним средствима спроводи атинску превласт у Делском савезу.
• 471. п. н. е. - Темистокле протеран из Атине на 10 година.
• 468. п. н. е. - Софокле осваја атинску годишњу награду за драму испред Есхила.
• 461. п. н. е. - Кимон протеран из Атине на 10 година.
• 457. п. н. е. - Перикле први пут изабран за архонта, почетак Златног доба Атине.
• 456. п. н. е. - Есхилова смрт.
• 449. п. н. е. - Херодот, отац историјске науке, завршава своју Историју у којој је описао Грчко-персијске ратове.
• 448. п. н. е. - Архитекте Иктин и Каликрат завршавају радове на обнови Акропоља који су Персијанци разорили 480. п. н. е.
• 441. п. н. е. - Еурипид осваја атинску годишњу награду за драму.
• 440. п. н. е. - Хераклит из Ефеса утврђује први филозофски систем.
• 435. п. н. е. - Фидија завршава радове на кипу Зевса у Олимпији, једном од седам светских чуда античког света.
• 433. п. н. е. - Спарта, Коринт, Мегара и Егина се удружују против Атине, Крфа, Регија и Леонтина.
• 432. п. н. е. - Крај Златног доба, Пелопонески рат почиње атинском блокадом Потидеје (Битка код Потидеје) и објавом рата Крфа Коринту (Битка код Сиботе).
• 431. п. н. е. - Спартански краљ Архидам креће у поход против Атине.
• 431. п. н. е. - Емпедокле из Агригента на Сицилији поставља теорију о четири елемента.
• 430. п. н. е. - Неуспех атинске мировне понуде, епидемија бубонске куге у Атини коју опседају Спартанци.
• 430. п. н. е. - Леукип из Милета (или Абдере?) поставља теорију да догађај у природи мора имати свој узрок.
• 429. п. н. е. - Битка код Халкиде; Атињани поражени у покушају да заузму град Халкиду.
• 429. п. н. е. - Перикле умире усред епидемије тифуса или бубонске куге.
• 429. п. н. е. - Хипократ са Коса поставља тезу да свака болест има физички узрок.
• 428. п. н. е. - Рођен Платон.
• 428. п. н. е. - Побуна Митилене, највећег града на Лезбу, против Атине.
• 427. п. н. е. - Смрт Архидама, Спартански војсковођа Алкијад пустоши Јонију, нова епидемија куге.
• 427. п. н. е. - Митилена и Платеја се предају Атини.
• 427. п. н. е. - Аристофан, атински комедиограф, осваја годишњу драмску награду.
• 426. п. н. е. - Атина обезбеђује Крф.
• 425. п. н. е. - Битка на острву Сфактерија: атински стратези Демостен и Клеон по први пут у историји терају спартанске хоплите на предају.
• 424. п. н. е. - Становнисци Сиракузе одбијају напад Атињана.
• 424. п. н. е. - Пагонда из Тебе наноси пораз атинској војсци у бици код Делија, спартански војсковођа Брасида заузима Амфипољ непосредно пре доласка атинског стратега Тукидида, будућег историчара. Заузврат Клеон осуђује Тукидида на изгнанство од 20 година.
• 423. п. н. е. - Примирје у Лахи, Брасида ипак наставља рат, Никија заузима Менде.
• 422. п. н. е. - Клеон пресреће Брасиду недалеко од Амфипоља, обојица страдају у бици код Амфипоља.
• 421. п. н. е. - Никијин мир, привремено зауставља рат, али Алкибијад, Периклов рођак, склапа антиспартански савез.
• 420. п. н. е. - Четворочлани савез који су чинили Атина, Арг, Мантинеја и Елида сукобљава се са савезом Спарте и Беотије.
• 419. п. н. е. - Спартански краљ Агис II склапа примирје са Аргом.
• 418. п. н. е. - Битка код Мантинеје, највећа битка рата у којој Спарта побеђује војску коалиције предвођене Аргом и Атином. Арг иступа из савеза и придружује се Спарти. Алкибијад протеран из Атине.
• 416. п. н. е. - Алкибијад се враћа у Атину и на власт.
• 415. п. н. е. - Алкибијад је оптужен за светогрђе због рушења Хермесових кипова. Алкибијад покреће Сицилијанску експедицију и одбија да се појави пред судом. Осуђен на смрт у одсуству, Алкибијад бежи на спартанску страну.
• 414. п. н. е. - Лемах, атински стратег убијен код Сиракузе.
• 413. п. н. е. - Никија и Стратег убијени код Сиракузе.
• 412. п. н. е. - Алкибијад, протеран из Спарте, кује планове о повратку у Атину.
• 411. п. н. е. - Антифон, Писандер и Фриникус укидају демократију у Атини; са власти их збацује Терамен.
• 410. п. н. е. - После неколико победа, атински демагог Клеофон одбија мировне предлоге Спарте.
• 409. п. н. е. - Алкибијад за рачун Атине поново заузима Византион.
• 408. п. н. е. - Алкибијад се тријумфално враћа у Атину, Лисандар, спартански војсковођа, гради флоту у Ефесу
• 407. п. н. е. - Лисандар почиње са уништавањем атинске флоте, Алкибијад лишен власти у Атини.
• 406. п. н. е. - Каликратид, спартански заповедник флоте, не успева да спроведе блокаду луке града Митилене на острву Лезбосу и губи битку код Аргинусе, Спарта поново тражи мир, Клеофон одбија преговоре.
• 405. п. н. е. - Лисандар заробљава атинску флоту, краљ Спарте Паусанија опседа Атину, Клеофон погубљен, Корин и Теба захтевају разарање Атине.
• 404. п. н. е. - Атина капитулира 25. априла, Терамен склапа мировни споразум са Спартом који спашава Атину разарања, убиство Терамена и Алкибијада.
• 401. п. н. е. - Тукидид, атински историчар, умире пре краја радова на његовој Историји Пелопонеског рата.
• 399. п. н. е. - Сократ, атински филозоф, бива осуђен на смрт због наводног лошег утицаја на омладину у Атини
• 347. п. н. е. - Платон, грчки филозоф, оснива Академију.
• 342. п. н. е. - Аристотел, грчки филозоф, почиње да подучава Александра, сина краља античке Македоније, Филипа II.
• 338. п. н. е. - Битка код Херонеје; Филип II односи победу над савезом Атине и Тебе у последњој борби грчких полиса да одрже своју политичку независност.
• 336. п. н. е. - Александар наслеђује оца, који је убијен на венчању своје кћерке.
• 333. п. н. е. - Александар поразио Персијанце у бици код Иса, али Дарије III успева да побегне.
• 332 - Александар осваја Египат.
• 331 - Битка код Гаугамеле (1. октобар), Александар заузима остатке Персијског царства и окончава владавину Ахеменидске династије.
• 330. п. н. е. - Демокрит, грчки филозоф, развија атомистичку теорију, верује у узрок и последицу, нешто се не може створити из ничега.
• 329. п. н. е. - Александар освојио Самарканд.
• 327. п. н. е. - Александар осваја северну Индију, али, клонувши духом, његова војска одбија да настави са освајањима према истоку.
• 323. п. н. е. - Александар умире у Вавилону, почетак ратова његових војсковођа-наследника тј дијадоха: Антигон I Монофталмос- Македонија, Селеук- Месопотамија и Сирија, Птолемеј I Сотер- Египат.
• 316. п. н. е. - Менандар, грчки комедиограф, осваја Атинску награду.
• 300. п. н. е. - Еуклид, грчки математичар, објављује Елементе, постављајући логичке темеље геометрији и теорији бројева (Еуклидов алгоритам).
• 295. п. н. е. - Деметрије Полиоркет заузима Атину и уклања тиранина Лахара.
• 265. п. н. е. - Архимед, грчки математичар, открио је Архимедов завртањ и специфичну тежину; такође је наговестио откриће интегралног рачуна.

Види још

• Хеленска цивилизација