Борил
| Борил | |
|---|---|
 Новчић с Бориловим ликом | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Борил Асен |
| Датум рођења | 12. век |
| Династија | Асени |
| Цар Бугарске | |
| Период | 1207. - 1218. |
| Претходник | Калојан |
| Наследник | Јован Асен II |
Борил или Борило је био бугарски цар (1207[1] - 1218)[2] из династије Асена .
Био је сестрић бугарског цара Калојана[3] (Калојована[2][4]).
Долазак на престо
[уреди | уреди извор]У јесен[4] 8[5] октобра[3][5] 1207. године[3][5][4][6][7], Калојан је погинуо при опсади Солуна[3][5][4][6], убијен[6] од руке једног свог војводе [5] [4] (бојара [7]). С њим је застала и бугарска офанзива и полет обновљене бугарске државе.
После смрти Калојованове настадоше у Бугарској велики метежи. Малолетни Јован Асен, син Асена I, мораде да бежи из земље [5], а власт уграби [4] сестрић Калојанов [5], Борил [5] [4], владар лоших особина [4]. Бојари су тада дограбили власт у своје руке.[7]
Борилови неуспеси
[уреди | уреди извор]Сукоби с Угарима
[уреди | уреди извор]Услед одметања и непризнавања његове власти Борил је изгубио много од тековина свога ујака. Угари му одузеше [4] [5] Београд [5] и Браничево[4][5] и проширише своје границе све до данашње Ћуприје у Србији [5], тј. до Равног, покоривши целу моравску долину.[4]
Стрез
[уреди | уреди извор]Пред Борилом су морали да беже из земље законити, али малолетни, наследници Калојанови и други сродници царске куће, његови противници [4].
Јадан такав Калојанов сродник Стрез [4] [5], врло угледан властелин и чак претендент на престо [5], добеже српском великом жупану Стефану Немањићу [4] [5]. Он је, вероватно, подсетио Стефана на услуге, које је њему, у сличној прилици учинио Калојан. И поред протеста Борилових [8], Стефан га је примио [4], заузео за њега [9], побратио се с њим [4] [9] и помогао га војнички да се дочепа тврдог Просека на Вардару и да се ту учврсти [4] [9]. Из Просека Стрез је проширио своју власт све до Охрида и близу Солуна [9]. Сам Стеван казује, да је отео и предао њему пола царства бугарскога [4] [9], оставивши га да влада у Просеку под његовом заштитом [9], где га је стално штитио и подржавао [4]. Због овог, Стефан Борилу није био пријатељ [9].
Неуспешни рат с Латинима
[уреди | уреди извор]Борил није у први мах могао да спречава све те своје противнике [9], јер је био наставио борбе с Латинима и у њима претрпео тежак пораз [4] [9] [7] 2. августа 1208. [9] у једној великој борби [4] код Филипопоља. Кад Латини, заузети у борби с Грцима и због својих међусобица, нису до краја искористили своје победе, Борил, добивши одушке, почиње разрачунавања с противницима, које је, с друге стране, његов пораз био охрабрио [9].
Разлог овог пораза био је то што је један део бојара тежио да с Латинима постигне споразум и истовремено се са свом свирепошћу оборио на богумиле [7].
У Трнову, 11. фебруара 1211, одржан је државни сабор против богумила, а у ствари против цареве опозиције [9].
Измирење са Угарима и с Латинима
[уреди | уреди извор]
Борило је био у опасности да изгуби сву власт. У невољи, он се обрати папи [4]. Папиним посредовањем дошло је до измирења између Борила и оба суседна католичка владара, са Угарима [4] [9] и са латинским царем Хенриком [4] [9] [6], који му чак постаде савезник и зет [4] [9], узевши његову братучеду [9], а Угари су спасли његову власт, пославши му помоћ да угуши једну велику побуну у видинској области [9].
Рат с Србима
[уреди | уреди извор]Поход на Србију
[уреди | уреди извор]Пошто је средио односе с католичким владарима и са Хенриком чак склопио и савез, одлучи се Борил да нападне српског великог жупана Стефана Немањића [9], кога је Борил отада сматрао за главног противника и против кога је радио на све стране [4]. Бугарска опозиција, као и Стрез, налазила је код Стефана склоништа и можда потпоре [9]. Заједно са Хенриком кренуо је Борил на Србе, по свој прилици 1214. год. У близини Ниша, једним ноћним препадом, Срби су савезнике помутили [4] [9], одбили [4] и нагнали на повлачење. Да се освете за тај пораз, и да постигну сигурнији успех, савезници почеше да се боље спремају.
Стрезова смрт
[уреди | уреди извор]Због обећања, изгледа на неку добит [9] и из страха за свој положај [4] Стрез је прешао на Борилову страну [4] [9] и дигао се против Стефана [9], вољан да Борила и Хенрика и активно помаже [4]. Стефан је послао просечком господару свог умног брата Саву, да га одврати од тог савеза, али Савино наговарање оста без успеха. Тад се пришло другим средствима [4] [9]. Савини биографи причају, како је Бог, на Савину молбу, послао анђела љута који прободе Стреза [9] и Стрез је наскоро био уморан [4]. После његове погибије напад савезника би на извесно време одложен [9]. Стрезову област заузеше, међутим, делом Латини из Солуна [4] [9] (сам Просек и његов крај [9]), а делом Грци из Епира, који овладаше Скопљем [4] [9] и северном Македонијом [9] (северним делом Стрезовог подручја [4]).
Пад с власти
[уреди | уреди извор]Дана 11. јуна 1216. године цар Хенрик је умро [4] [10]. Тад је Борил губи сваки ослонац и бива потиснут с власти кад се 1217. појавио законити наследник, избегли Јован Асен II, праћен руским четама [11]. Јован Асен, можда уз помоћ богумила [7], диже устанак [4]. Борило се држао једно време у Трнову, али га најпосле издаде народ и племство [11] и 1218. године [4] отвори градска врата младом цару. Борило је тада изгубио престо и очињи вид [11].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ћоровић 1941, стр. 140.
- ^ а б Ћоровић 1941, стр. 143.
- ^ а б в г Историја Византије 1959, стр. 161.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз Историја Југославије 1933.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Историја Срба 1941, стр. 140.
- ^ а б в г Историја византијског царства 1933.
- ^ а б в г д ђ Историја средњег века II 1959, стр. 357.
- ^ Историја Срба 1941, стр. 140–141.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш Историја Срба 1941, стр. 141.
- ^ Историја Срба 1941, стр. 142.
- ^ а б в Историја Срба 1941, стр. 143.
Литература
[уреди | уреди извор]- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Шарл Дил „Историја византијског царства“, Београд 1933.
- Владимир Ћоровић, „Историја Срба“, Београд 1941.
- Владимир Ћоровић, „Историја Југославије“, Београд 1933.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
