Пређи на садржај

Цезар салата

С Википедије, слободне енциклопедије
Цезар салата
Цезар салата
Место пореклаМексико
Главни састојцизелена салата, крутони, јаја, сенф, пармезан
Варијацијепилетина, инћуни
  Медији: Цезар салата

Цезар салата је салата од зелене салате и крутона преливена лимуновим соком (или соком лимете), маслиновим уљем, јајетом, Вустер сосом, инћунима, белим луком, Дижон сенфом, пармезаном и црним бибером.

У свом изворном облику ова салата се припрема и служи као прилог.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Стварање салате углавном се приписује угоститељу Цезару Кардинију, италијанском имигранту који је управљао ресторанима у Мексику и Сједињеним Државама.[2] Његова ћерка Роза испричала је да је њен отац измислио салату у свом ресторану у Тихуани, Мексико, када је гужва Четвртог јула 1924. потрошила кухињске залихе. Кардини се задовољио оним што је имао да припреми оброк, додајући драматично бацање на сто "од стране кувара".[3] Кардини је живео у Сан Дијегу, али је такође радио у Тихуани, где је избегавао ограничења прохибиције.[4] Велики број Кардинијевог особља је тврдило да су они измислили јело.[5] [6]

Хотел Цезар'с у Авенији револуције у Тихуани

Џулија Чајлд рекла је да је јела салату Цезар у Кардинијевом ресторану када је била дете 1920-их.[тражи се извор] 1946. новинска колумнисткиња Дороти Килгален написала је о Цезаровој салати који садржи инћуне, што се разликује од Кардинијеве верзије:

Салату Цезар Њујорчанима ће представити Gilmore's Steak House. То је сложена смеша која се дуго припрема и садржи много белог лука, сирова или мало кувана јаја, крутоне, зелену салату, инћуне, пармезан сир, маслиново уље, сирће и доста бибера.[7]

Према Рози Кардини, оригинална Цезар салата (за разлику од салате његовог брата Алекса Aviator (пилотска), која је касније преименована у Цезар салату)[8] не саржи делове инћуна; благ укус инћуна долази од Вустер соса. Кардини се противио употреби инћуна у својој салати.[9] 

Седамдесетих година 20. века, кћерка Кардини рекла је да је оригинални рецепт обухватао целе листове салате, који су требали да се подижу за стабљику и једу прстима; кувана јаја; и италијанско маслиново уље.[10]

Иако оригинални рецепт не садржи инћуне, модерни рецепти обично укључују инћуне као кључни састојак, који су често емулговани у верзијама у боцама.[11] Цезарске преливе у боцама данас производе и пласирају на тржиште многе компаније.

За заштитне марке „Кардини'с“, „Цезар Кардини'с“ и „Оригинал Цезар Дресинг“ тврди се да датирају од фебруара 1950. године, мада су регистровани тек деценијама касније[12] а доступно је више од десетак врста флашираног Кардинијевог прелива данас, са разним састојцима.

Уобичајени састојци

[уреди | уреди извор]
Једноставна салата Цезар
Преливено пилетином са роштиља

Уобичајени састојци многих рецепата су: [13] [14] 

Варијације укључују варирање листова, додавање меса попут пилетине или сланине на жару или изостављање састојака попут инћуна и јаја.[тражи се извор]

Здравствени проблеми

[уреди | уреди извор]

Постоји својствени ризик од заразе бактеријама салмонеле које се повремено могу наћи у сировом јајету из испуцале или неправилно опране љуске јајета.[15] Међутим, неке земље попут Велике Британије елиминисале су овај ризик стратегијама вакцинације и контроле.[16] Ипак, новије верзије рецепта захтевају барем кратко кувана или пастеризована јаја. Рецепти могу изоставити јаје и произвести „цезар винаигрету“. Постоје многе варијације ове салате; јогурт је понекад замењен јајима да би задржао кремасту текстуру, а други захтевају употребу мајонеза.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]

 

  1. ^ Burke, David; Choate, Judith (2009). „Caesar salad”. David Burke's New American Classics. Knopf Doubleday Publishing Group. стр. 67. ISBN 9780307519436. Приступљено 12. 7. 2016. 
  2. ^ „Cesar Cardini, Creator of Salad, Dies at 60”. Los Angeles Times. 5. 11. 1956. „Caesar Cardini, 60, credited with the invention of the Caesar salad, died [...] 
  3. ^ Andersen, Kathleen Mary (2006-02-22). „Hail Caesar! And Hold the Anchovies”. Life in My Opinion (blog). Приступљено 2020-12-17. 
  4. ^ „Rosa Cardini”. The Telegraph. 21. 9. 2003. Приступљено 2012-02-10. 
  5. ^ Grant, Dorothy (2007-06-15). „Hail to all fathers, and hail Caesar!”. TCPalm. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 2020-12-17. In, D. Grant quotes Aviator's salad and more (2007)
  6. ^ „The History of Caesar Salad”. Kitchen Project. Приступљено 2020-12-18. 
  7. ^ Kilgallen, Dorothy (1946-08-02). „The Voice of Broadway”. The News-Herald (Franklin, Pennsylvania). стр. 4. Приступљено 2020-12-18. 
  8. ^ Grant, Dorothy (2007-06-15). „Hail to all fathers, and hail Caesar!”. TCPalm. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 2020-12-17. In, D. Grant quotes Aviator's salad and more (2007)
  9. ^ "My father always used Lea and Perrins Worcestershire sauce, and anchovies are one of its ingredients. [...] He meant this to be a subtle salad, and anchovies can be overwhelming." (Above quoted 1987 interview with Rosa Cardini)
  10. ^ Child, Julia; Child, Paul (1975). From Julia Child's Kitchen. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0394480718. 
  11. ^ „The Best Caesar salad”. Seriouseats.com. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 30. 5. 2018. 
  12. ^ „United States Patent and Trademark Office, serial numbers 73426710 "Cardini's", registered 1983 by Caesar Cardini Foods, 73782270 "The Original Caesar Dressing" and "Caesar Cardini's", registered 1989 by Dolefam Corporation, which later merged with T. Marzetti”. Tess.uspto.gov. Приступљено 2. 10. 2018. 
  13. ^ „La Ensalada”. Caesarstijuana.com. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 30. 5. 2018. 
  14. ^ „Caesar salad”. Bettycrocker.com. Приступљено 7. 11. 2014. 
  15. ^ „Egg Products and Food Safety”. United States Department of Agriculture Food Safety and Inspection Service. 2015-08-10. Приступљено 2020-12-17. 
  16. ^ Hughes, Dominic (2017-10-11). „Runny eggs 'safe for pregnant women'. BBC News. Приступљено 2018-10-02. 
  17. ^ Weir, Karen. „Caesar Salad Supreme”. Allrecipes.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-18. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]