Пређи на садржај

Централна банка Руске Федерације

С Википедије, слободне енциклопедије
Централна банка Руске Федерације
рус. Центральный банк Российской Федерации
Зграда ЦБ РФ у Москви
СедиштеМосква Москва
ул. Негљинаја, бр. 12
Основана13. јул 1990.
ПредседникЕлвира Сахипзадовна Набиуљина
Централна банкаРусија Руска Федерација
Валутаруска рубља
RUB (643) (ISO 4217)
Резерве639,6 милијарди долара
(21. 1. 2022. год.)[1]
Референтна каматна стопа8,5% (20. 12. 2021)[2]
Базна депозитна стопа7,5% (1. 2. 2022)[3]
ПретходникДржавна банка СССР
Веб-сајтcbr.ru

Централна банка Руске Федерације (рус. Центральный банк Российской Федерации), скраћено ЦБ РФ, или само Банка Русије (рус. Банк России) је засебна јавна институција и главна банка Руске Федерације. Представља главног емисионог и монетарно-кредитног регулатора у држави, који заједно са Владом Руске Федерације разрађује и реализује јединствену државну монетарно-кредитну политику, те посједује посебна пуномоћја при емисији новца и регулацији рада банака. Такође, Банка Русије регулише и контролише цијели кредитни систем, као и рад кредитних организација укључујући у то и издавање или одузимање лиценци за такву врсту рада.

Статус Централне банке Руске Федерације као институције је потврђен и Уставом Руске Федерације. Чланом 71. Устава Руске Федерације је од стране државе омогућено право емитовања новца, док чланом 75. конкретизује се емисија новца искључиво на ЦБ РФ и дефинише њена основна функција — заштита и обезбјеђење вриједности рубље, коју остварује независно од других органа власти у Федерацији.[4] Циљеве рада, подробности у раду, функције и пуномоћја Централне банке Руске Федерације дефинише се Федералним законом "О Централној банци Руске Федерације (Банци Русије)"[н. 1][5] и другим федералним законима.

Банка Русије себе сматра правним насљедником Државне банке СССР и њене основне функције, поред поменутих у погледу заштите и обезбјеђивања вриједности руске рубље, чине и развијање и учвршћивање банкарског сектора, те обезбјеђење ефектног и неометаног функционисања платежног система.[6] Банка Русије је званично централна банка Руске Федерације тек од 2002. године доношењем посебног закона који је дефинише као такву.[5]

Као правно лице, Централна банка Руске Федерације је регистрована 2. децембра 1990. (под бројем ИНН 7702235133), те је носилац засебног основног државног регистрационог броја (ОГРН) № 1037700013020 од 10. јануара 2003. године.[7]

Циљеви

[уреди | уреди извор]

Основни циљеви рада Централне банке Руске Федерације сагласно Федералном закону "О Централној банци Руске Федерације (Банци Русије)" су[8]:

  • заштита и обезбјеђење стабилности рубље (односи се на његову куповну моћ; однос курса ка иностраним валутама не подразумијева се као задатак ЦБ);
  • развој и учвршћивање банкарског система;
  • обезбјеђење стабилности и развоја националног платежног система;
  • развој финансијског тржишта Русије;
  • обезбјеђење стабилности финансијског тржишта Русије.

Посебно речено је да под циљем рада ЦБ РФ се не подразумијева остваривање добити.

Зависне организације

[уреди | уреди извор]

Централна банка Руске Федерације има директну управу над значајним богатством у капиталу организација Русије:

  • Банка "Открытие"[н. 2] (99,9% акција);
  • Национална трговинска банка "Траст" (97,7% акција);[9]
  • Московска берза (11,8% акција);
  • Санктпетербуршка валутна берза (8,903% акција);[10][11]
  • Руска национална реосугиравајућа банка (100% акција);[12]
  • Управна компанија Фонда консолидације банкарског сектора (100% власништво);
  • Росинкас;
  • Азијско-тихоокеанска банка (АТБ) (о.а.д.) (99,9% акција).

Резерве

[уреди | уреди извор]
Међународне резерве Руске Федерације по подацима Банке Русије од 1. јануара 1993. до 1. 7. 2017. године.

Међународне резерве Руске Федерације представљају високоликвидне иностране активе који се налазе под контролом Банке Русије и Владе Руске Федерације на одређен датум.[1] Дио Фонда националног богатства је номинован у иностраним валутама и размјештен од стране Владе Руске Федерације на рачуне Централне банке Руске Федерације. Тај дио се даље инвестира у иностране активе и чини саставни дио међународних резерви Руске Федерације. Финансијска требовања Банке Русије и Владе РФ ка резидентима израженим у иностраним валутама се не сматрају међународним резервама Русије.

На дан 1. фебруар 2022. године, Банка Русије располаже сљедећим износима у резервама:[13]

  • међународне резерве - 630,627 милијарди долара, а од тога даље:
  • валутне резерве су вриједне 497,557 милијарди долара, а вриједност монетарног злата износи 133,070 милијарди долара. Од укупних валутних резерви:
  • вриједност резерви иностраних валута износи 468,075 милијарди долара,
  • рачунска вриједност у јединици ММФ-а износи 24,218 милијарди долара, а
  • резервна позиција у ММФ-у износи 5,264 милијарде долара.

На почетку јуна 2020. године, фонд злата Русије је износио 2299 тона.[14]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Федеральный закон «О Центральном банке Российской Федерации (Банке России)»
  2. ^ Дословно би се могло превести као "отварање" или "откриће".

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Международные резервы Российской Федерации., Званични веб-сајт Централне банке Руске Федерације., језик руски.
  2. ^ Банк России принял решение повысить ключевую ставку на 100 б.п., до 8,50% годовых., Званични веб-сајт Централне банке Руске Федерације., 17. 12. 2021., језик руски.
  3. ^ Ставки по депозитам постоянного действия., Званични веб-сајт Централне банке Руске Федерације., језик руски.
  4. ^ Глава 3. Федеративное устройство. Конституция Российской Федерации., Устав Руске Федерације., језик руски.
  5. ^ а б Федеральный закон Российской Федерации от 10 июля 2002 года № 86-ФЗ «О Центральном банке Российской Федерации (Банке России)»., Официальный интернет-портал правовой информации., језик руски.
  6. ^ Страницы истории Банка России., Званични веб-сајт Централне банке Руске Федерације., језик руски.
  7. ^ Предоставление сведений из ЕГРЮЛ/ЕГРИП в электронном виде., Званични веб-сајт Федералне пореске службе Руске Федерације., језик руски.
  8. ^ Федеральный закон от 10.07.2002 N 86-ФЗ (ред. от 28.12.2013) «О Центральном банке Российской Федерации (Банке России)»., веб-сајт "Консультант Плюс"., језик руски.
  9. ^ Документы банка Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2022)., веб-сајт банке "Траст"., језик руски.
  10. ^ Об участии Банка России в капитале ОАО Московская Биржа и ЗАО СПВБ., Званични веб-сајт Централне банке Руске Федерације., 2. 4. 2015., језик руски.
  11. ^ О бирже Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2017)., Званични веб-сајт Санктпетербуршке валутне берзе., језик руски.
  12. ^ Создание национальной перестраховочной компании., Званични веб-сајт Централне банке Руске Федерације., 13. 9. 2018., језик руски.
  13. ^ Ежемесячные значения на начало отчетной даты., Централна банка Руске Федерације., језик руски.
  14. ^ Банк России в мае увеличил запасы золота в составе международных резервов на 0,5 тонны - данные МВФ., Финмаркет., 20. 6. 2020., језик руски.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Централна банка Руске Федерације на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Централна_банка_Руске_Федерације&oldid=27700633”