Центри окоштавања
| Центри окоштавања | |
|---|---|
 Рентгенски снимак центара окоштавања код малог детета. | |
| Детаљи | |
| Називи и ознаке | |
| Латински назив | centrum ossificationis |
| Општа остеологија | |
Центари окоштавања (ЦО) су тачке на којима почиње окоштавање хијалинске хрскавице. Први корак у окоштавању је да хондроцити у овом тренутку постану хипертрофични и да се распореде у редове.[1] Матрица у коју је уграђен ЦО повећава се у количини, тако да се ћелије даље одвајају једна од друге. У овој матрици потом долази до таложења кречњачког материјала, између редова ћелија, тако да се оне одвајају једна од друге уздужним стубовима калцификоване матрице, дајући зрнаст и непрозиран изглед.
Ту и тамо матрица између две ћелије истог реда такође постаје калцификована, а попречни стубићи калцификоване супстанце протежу се од једног кречњачког стуба до другог.
Дакле, постоје уздужне групе ћелија хрскавице затворене у дугуљасте шупљине, чији су зидови формирани од калцификованог матрикса који одсеца сву исхрану ћелија, што узрокује да ћелије, атрофирају, остављајући просторе који се називају примарне ареоле.
Врсте
[уреди | уреди извор]Центри окоштавања могу бити примарни и секундарни.[1]
Примарни центри окоштавања
[уреди | уреди извор]Примарни центар окоштавања је прва област кости која почиње да окоштава. Обично се појављује током пренаталног развоја у централном делу сваке кости у развоју. Код дугих костију примарни центри се јављају у дијафизи/осовини, а код неправилних костију примарни центри се обично јављају у телу кости.
Већина костију има само један примарни центар (нпр. све дуге кости осим кључне кости), али неке неправилне кости као што су карлична кост и кичмени пршљенови имају више примарних центара.
Секундарни центри окоштавања
[уреди | уреди извор]Секундарни центар окоштавања је подручје окоштавања које се појављује након што се примарни центар окоштавања већ појави, Већина ових центара јавља се током постнаталних и адолесцентних година. Већина костију има више од једног секундарног центра окоштавања. Код дугих костију, секундарни центри се појављују у епифизама.[2]
На крају формирања секундарног центра окоштавања, једине две области у којима остаје хрскавица су на епифизама на зглобној хрскавици која покрива епифизу и на епифизној плочи између епифизе и дијафизе.[3]
Примарна ендохондрална осификација почиње формирањем шаблона хондроцита. Након тога, хондроцити подлежу хипертрофији почевши од средње дијафизе, на крају се протежући до епифизних полова, васкулатура продире у формирану кост транспортујући мезенхималне стромалне ћелије, а хипертрофичне ћелије пролазе кроз апоптозу. Мезенхималне стромалне ћелије се диференцирају у остеобласте, а затим у остеоците.
Секундарна осификација се јавља у епифизи постнатално, а формирање кости почиње у центру и протеже се периферно.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gray, Henry; Gray, Henry; Lewis, Warren H (1918). Anatomy of the human body. Philadelphia,: Lea & Febiger,.
- ^ Nikita, Efthymia (2017), The Human Skeleton, Elsevier, стр. 1—75, ISBN 978-0-12-804021-8, Приступљено 2024-11-24
- ^ „Bone Development & Growth | SEER Training”. training.seer.cancer.gov. Приступљено 2024-11-24.
- ^ Aghajanian, Patrick; Mohan, Subburaman (2018-06-14). „The art of building bone: emerging role of chondrocyte-to-osteoblast transdifferentiation in endochondral ossification”. Bone Research. 6 (1). ISSN 2095-6231. doi:10.1038/s41413-018-0021-z.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gray, Henry; Spitzka, Edward Anthony (1910). Anatomy, descriptive and applied. the University of California: Lea & Febiger. стр. 44. „ossification.”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
