Цетинска култура
| Цетинска култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Земља | Босна и Херцеговина, Хрватска | ||
| Друштво | |||
| Језик | илирски | ||
| Религија | паганизам | ||
| Друштвено уређење | сложено социјално издиференцирано друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба, гвоздено доба | ||
| Престанак | 1500. год. п.н.е | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| Портал Археологија | |||
Цетинска култура је енеолитска и бронзанодобна култура, распрострањена у Далмацији, Херцеговини и јужној Босни.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Највећа концентрација налазишта је око горњег тока реке Цетине, где је ову културу открио Иван Маровић. У Босни и Херцеговини нема ширих подручја ове културе. Њена налазишта расејана су на већем броју тачака, често на истом месту где су налазишта [[Посушка култура|Посушке културе][1]: градина Kрстина код Посушја, Равлића пећина у Тихаљини (Љубушки), Орах код Билеће, Љубомир код Требиња, Градац у Kоторцу, и неки тумули на Гласинцу (Врлажје, Русановићи).[2]
Периодизација
[уреди | уреди извор]Јавља се почетком раног бронзаног доба на супстрату створеном од носиоца коме припада становништво Хварско-лисичићке културе и досељеници јадранске варијанте Вучедолске културе, које је било делимично индоевропеизирано.[3]
По периодизацији дели се у три фазе:
- Прва фаза је прелаз из енеолита у млађе бронзано доба
- Друга фаза је у оквиру раног бронзаног доба (Бр. А-1 и А-2 средњоевропске шеме
- Трећа фаза је прелаз из раног у средње бронзано доба (А-2/Б-1) –свеукупно од 2200 – 1500. год. п.н.е.
Налази
[уреди | уреди извор]Насеља су обично у пећинама (Шкарин самоград крај Дрниша, Гудња крај Стона), ређе на брежуљцима, у градинама. Тумулус је главни облик гробног споменика. Позната су оба ритуса: инхумација (обично у каменој шкрињи) и инцинерација где су остаци покојника положени у глинене посуде.
Од прилога се налазе камени и бронзани бодежи (који су импорти, те одају ширину трговачких веза цетинске културе у зениту њеног постојања), бронзане секире, бронзани и златни накит, те керамичке посуде. Kарактеристична керамика су орнаментирани врчеви на високој шупљој нози.[4]
Уломци керамике расути по тумулу потичу од разних обреда приликом сахране.[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2019) Borivoj Čović: OD BUTMIRA DO ILIRA - Kultovi sa Mediterana, Kulturno naslijeđe, Sarajevo, 1976
- ^ [2] Cetinska kultura, Arheološki leksikon -Zemaljski muzej, Sarajevo
- ^ [3] Alojz Benac - Prediliri, prailiri, protoiliri - neki novi aspekti ANUBiH Naše starine
- ^ [4] Blagoje Govedarica: Rano bronzano doba na području istočnog Jadrana ANUBiH Cantar za balkanološka ispitivanja
- ^ [5] Brunislav Marijanović: CETINSKA KULTURA - RANA FAZA, SAMOSTALNA KULTURA ILI INTEGRALNI DIO ENEOLITIKA Filozofski fakultet Zadar