Пређи на садржај

Црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Координате: 46° 3′ 14.22″ N 14° 29′ 57.61″ E / 46.0539500° С; 14.4993361° И / 46.0539500; 14.4993361
С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светих Ћирила и Методија
Основне информације
РелигијаХришћанство
ГрадЉубљана
ДржаваСловенија
АдминистрацијаСрпска православна црква
Архитектонски опис
Архитект(и)Момир Коруновић
Стил архитектуреНеовизантијски стил
Оснивање1936.; пре 88 година (1936)

46° 3′ 14.22″ N 14° 29′ 57.61″ E / 46.0539500° С; 14.4993361° И / 46.0539500; 14.4993361 Српска православна црква у Љубљани, пуним именом црква светих Ћирила и Методија у граду Љубљани. Ова црква је најважнији богослужбени храм Српске православне цркве на подручју државе Словеније, а управно припада Загребачко-љубљанској митрополији.

Божију службу у цркви служи протојереј-ставрофор (парох) Перан Бошковић и јереј Милан Јовановић, надлежни митрополит Загребачко-љубљанске митрополије дг. Порфирије Перић.

За сличну Православну цркву у Марибору читај Црква светог Лазара Хребељановића у Марибору

Историјат зграде

[уреди | уреди извор]

До подизања великог православног храма у центру Љубљане, постојала је мала војна православна капела у касарни. Изградња цркве је започета је 1936. године по плану архитекте Момира Коруновића у западном делу средишта Љубљане. По тадашњем градоначелнику Пуцу, православци су добили најбољу локацију[1] за своју цркву у том граду, поред улаза у парк Тиволи. Био је то гест којим се желело посведочити братство Срба и Словенаца. И не само то, град Љубљана је приложио и новац, тако да дар прелазио у вредности 2 милиона динара. Радовима је руководио посебан "Одбор за градњу" којим је председавао љубљански православни протојереј Димитрије Јанковић. Секретар тог одбора био је трговац Владимир Кравос, а касир Весели. Новац за изградњи цркве скупљан је на свим странама, а у Београду се тиме нарочито бавило "Коло српских сестара". Изградња је међутим прекинута Другим светским ратом, а касније и комунистичким раздобљем.

Поновна изградња започета је 90-их година 20. века. Црква је посвећена 23. октобра 2005. године приликом посете Српског патријарха Павла. 29. априла 2010. црква је проглашена за културни споменик и тако додатно заштићена.[2]

Архитектура цркве

[уреди | уреди извор]

Архитекта Коруновић је нацртао план у српско-византијском архитектонском стилу. Склопио је грађевину од копија половина две манастирске цркве. Тако је предњи део цркве - нартекс, копија манастира Дечана, а главна копија "позајмљена" од манастира Грачанице.[3] Црква је грађена као масивна грађевина са основом уписаног грчког крста са пет купола а на врху стоји велики позлаћени крст. Унутрашњост је украшена фрескама, рад вајара Драгомира Јашовића и Мише Младеновића, иконостас је рад дебарских браћа Нестора и Лазара Алексијевића а иконе је израдио вајар Мирко Шубиц.

Изградња културно-пасторалног центра поред цркве

[уреди | уреди извор]

Дана 22. јуна 2008. године откривен је камен темељац за изградњу парохијског дома, који ће бити у непосредном окружењу цркве. Зграда ће бити намењена верницима и осталим грађанима и имаће своју библиотеку, конгресни центар и собе за црквено особље као и подземну гаражу. На светковини су били присутни и премијер Републике Српске Милорад Додик, словеначки премијер Јанез Јанша и кошаркаш Радослав Нестеровић. При томе је српски парох Перан Бошковић одликовао неколико најзаслужнијих особа са орденом Катарине Кантакузине Бранковић 1. реда. Изградњу парохијског дома је из буџета потпомгла и Влада Словеније, Влада Републике Српске, Градска општина Љубљана под градоначелником Зораном Јанковићем као и појединци (као кум центра и Рашо Нестеровић). Трошак изградње културно-пасторалног дома износи око 3 милионе евра а званично отворење центра планирано је за 2012. годину.

Културно-пасторални центар већ је прије изградње у употреби. Користи се за веронауку младих, вежбе фолклорних група, итд. За време великих поплава у Босни и Србији 2014. културни центар је служио као сабирни центар за хуманитарну помоћ.

Богослужје

[уреди | уреди извор]

Црква је отворена сваког дана од 8 до 19 часова.

Богослужење се обавља:

  • Света литургија недељом и празником у 10ч
  • јутрење сваког дана у 8:30 ч
  • вечерње сваког дана у 18 ч
  • бденије сваке суботе и уочи празника у 17ч

Значајне посјете

[уреди | уреди извор]

(списак није потпун)

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Време", Београд 1930. године
  2. ^ Ljubljanska pravoslavna cerkev razglašena za kulturni spomenik - Planet Siol.net Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2010), Приступљено 30. 4. 2013.
  3. ^ "Време", Београд 7. август 1930. године

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]