Црква Светих апостола Петра и Павла у Добоју
Црква Светих апостола Петра и Павла у Добоју | |
---|---|
Храм Св. апостола Петра и Павла | |
Основни подаци | |
Јурисдикција | Српска православна црква |
Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
Оснивање | 20. вијек |
Оснивач | Српска православна црква |
Посвећен | Св. апостолима Петру и Павлу |
Локација | |
Место | Добој |
Држава | Босна и Херцеговина Република Српска |
Координате | 44° 44′ 31.96″ N 18° 5′ 34.18″ E / 44.7422111° С; 18.0928278° И |
Храм Светих апостола Петра и Павла православни је храм који припада Епархији зворничко-тузланској Српске православне цркве (СПЦ). Налази се у Добоју, у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Градња храма започета је 27. августа 1931. године а завршена до јесени 1937. године. Прва служба божија је била у јануару 1936.[1] Храм је освештао 18. септембра 1938. године Патријарх српски Гаврило.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Црква је изграђена на земљишту бивших аустро-угарских војничких барака. Одликује се српско-византијским стилом димензија 18 × 18 метара, са централном куполом и четири мање куполе. Грађен је према пројекту архитекте Душана Бабића из Београда. У Другом свјетском рату храм је од рушења спасила Јелена Пулфер, Српкиња родом из Херцег Новог, а удата за Нијемца Јохана Пулфера. Наиме, ова спретна Бокељка је умолила једног њемачког официра да храм претвори у војни магацин и тако заштити храм од рушења. Овај официр је пристао, иако су усташе већ биле поставиле експлозив. Довезао је нешто војне опреме и смјестио у храм. Овим је храм спасен од рушења током Другог светског рата. Током посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) храм је усљед гранатирања имао мања оштећења на кровном покривачу.[3]
Унутрашњост храма
[уреди | уреди извор]Храм је генерално обновљен од 1998. до 2010. године, када је препокривен бакром и наново малтерисан. Дрворез на иконостасу у цркви израдио је руски пуковник Александар Радкин, а иконе на иконостасу и зидовима 1936. године рускиња Александра Н. Сељанко. Храм је живописан, а Живопис је у акрилној (секо-техника) радио Петар Билић из Београда са десеторицом својих мајстора од 2005. до 2009. године.[4]
Спомен храм
[уреди | уреди извор]Централно Спомен-обиљежје жртава добојског логора налази се поред порте добојског Спомен храма Светих апостола Петра и Павла у Добоју. У помен жртвама добојског логора Српска православна црква је објавила књигу „Споменица 1915-1917", а 18. септембра 1938. године. Тадашњи српски Патријарх Његова Светост Господин Гаврило (Дожић),[5] са више архијереја Српске православне цркве освештао је Спомен храм Светих апостола Петра и Павла и изграђену Спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци преко 12.000 жртава добојског аустроугарског логора.[6][7]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 17. јан. 1936.
- ^ Добој - Храм св. ап. Петра и Павла
- ^ „Добојски логор - култура сјећања (1915-2015)”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2020.
- ^ Религијске заједнице
- ^ Гаврило Дожић
- ^ „Обиљежено страдање Срба у аустроугарском логору у Добоју”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2020.
- ^ "Политика", 20. јул 1938.