Црква Светог Вазнесења Христовог у Невесињу
| Црква Светог Вазнесења Христовог | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Тип | црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Оснивање | 1886 |
| Посвећен | Вазнесењу Христовом |
| Локација | |
| Место | Невесиње |
| Држава |  Република Српска |
| Координате | 43° 15′ 26.89″ N 18° 06′ 45.84″ E / 43.2574694° С; 18.1127333° И |
  Црква Светог Вазнесења Христовог Црква Светог Вазнесења Христовог на карти Босне и Херцеговине | |
Црква Светог Вазнесења Христовог у Невесињу је храм Српске православне цркве који се налази у Невесињу у Републици Српској. Припада Епархији захумско-херцеговачкој. Храм је посвећен Вазнесењу Христовом, а подигнут је између 1879 и 1886. године. Национални је споменик Босне и Херцеговине.
Историја
[уреди | уреди извор]Црква Светог Вазнесења Христовог грађена је у периоду од 1879. до 1886. године,[1] када је и освећена 15. августа од стране митрополита Игњатија. Главни неимар био је Томо Томашевић из Суторине. Камен за зидање цркве донесен је из Ждријела у Бојишту. Године 1926. црква је примила прилог за звона од стране Милана Вучковића, предузетника из Јужне Африке који је родом из Миљевца. Звона су изливена у ливници Јакова Цукрова у Сплитау; а на звонима је изливен натпис који гласи: Љета Господњег 1926. дарова храму Вознесенија Христова у Невесињу Милан Вучковић из Миљевца за спомен својим родитељима Обрену и Цвијети умрлим 1903. године и брату Продану умрлом 1922. године у 24. години свога млађаног живота.[2] До 1936. црквени кров био је покривен каменим плочама. У Другом свјетском рату цркву су запалиле усташе[1], а по завршетку рата, комунистичке власти претвориле су цркву у складиште вуне и жита. Народ се није помирио са одлуком власти, па је тако укинуто складиште. На празник Покрова Пресвете Богородице 1951. године у цркви је служио свету архијерејску литургију епископ Лонгин.[2]
Одлике
[уреди | уреди извор]Црква у Невесињу припада једнобродним базиликама са припратом, наосом и олтарским простором. У архитектонском стилу цркве присутни су елементи неороманике видљиве у правоугаоној основи, масивним зидовима који немају много отвора, једноставним издуженим и лучно завршеним прозорима те правоугаоном порталу. Димензије храма мјерене споља износе 9х20 метара.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „КОНС:Црква светог Вазнесења Христовог, историјска грађевина”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2021. г. Приступљено 22. 07. 2016.
- ^ а б „Виртуална Херцеговина: Српска православна црква светог Вазнесења Христовог”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2016. г. Приступљено 22. 07. 2016.
