Пређи на садржај

Црква Светог Карла Боромејског у Бечу

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Карла Боромејског
Црква Светог Карла Боромејског на Средишњем бечком гробљу
Основни подаци
Типцрква
ЈурисдикцијаРимокатоличка црква
Оснивање1911
УправникБечка градска управа
ПосвећенСветом Карлу Боромејском
Архитектура
АрхитектаМакс Хегеле
СтилСецесија
Реконструисан1995-2000
Цена обнове183 милиона аустријских шилинга
Локација
МестоСредишње бечко гробље, Беч
Држава Аустрија

Црква Светог Карла Боромејског у Бечу (нем. Friedhofskirche zum heiligen Karl Borromäus) је римокатоличка црква на Средишњем бечком гробљу у 11. бечком округу, Симерингу. Црква је грађена од 1908. до 1911. по нацрту архитекте Макса Хегелеа. Црква је посвећена Светом Карлу Боромејском, миланском надбискупу од 1564. до 1584. године и кардиналу римокатоличке цркве.

Историјат градње и обнове

[уреди | уреди извор]

Пројектанти Средишњег бечког гробља, архитекте из Франкфурта Карл Јонас Милијус и Алфред Фридрих Блунчли, су још 1870. године предвидели да у центру гробља буде једна црква. Прошле су деценије од отварања гробља 1874. године, све до 1899. године, када је бечка градска управа, као управник гробља, расписала конкурс за изградњу цркве и завршетак изградње гробља. На конкурсу је победио Макс Хегеле са планом градње у стилу сецесије.[1]

Камен темељац за изградњу цркве положио је 11. маја 1908. градоначелник Беча Карл Лугер, а радови су трајали до октобра 1910. Након смрти Карла Лугера у марту 1910. године, град Беч је одлучио да се изгради црква под именом Меморијална црква Карла Луегера (нем. Dr. Karl-Lueger-Gedächtniskirche). Лугерови остаци, који су привремено сахрањени у породичној гробници, премештени су у црквену крипту испод главног олтара крајем октобра 1910. године.[2] На муралу у горњем делу светилишта, Карл Лугер је приказан како клечи у свом покрову. Дана 16. јуна 1911. године црква је посвећена свецу заштитнику Карлу Боромејском.[3]

За време Другог светског рата купола цркве је уништена запаљивом бомбом; радови на поправци након завршетка рата трајали су до 1950-их година.[1]

Од 1995. до 2000. године црква је потпуно обновљена; трошкови су износили 183 милиона аустријских шилинга. Унутрашња купола, која је тек привремено обновљена после Другог светског рата, враћена је у првобитни облик. Поновно отварање је 27. октобра 2000. обавио градоначелник Беча Михаел Хојпл, а четири дана касније бечки надбискуп кардинал Кристоф Шенборн. У току поновног отварања постављен је нови назив: Гробљанска црква Светог Карла Боромејског (нем. Friedhofskirche zum heiligen Karl Borromäus).[4]

Дизајн цркве

[уреди | уреди извор]

Црква се по свом архитектонском и уметничком дизајну може приписати сецесији, али има и елементе египатске архитектуре. Фридрих Ахлајтнер је коментарисао: "У ствари, већ се радило о употреби сецесије декора на позадини дифузног историзма или о адаптацији за суви монументализам који се учврстио у беживотном патосу. Међутим, типологија показује визуелни отпор који представља сопствени квалитет у контексту великих размера."[5]

Постоје дизајнерске паралеле са црквом Штајнхоф коју је дизајнирао Ото Вагнер и која је завршена 1907. године.[6]

Горња црква је око 3 метра изнад нивоа гробља и до ње се долази преко три широка степеништа. Испод је доња црква, која служи као крипта. Изнад портала су приказани парови анђела. На источној и западној страни су насликана четири јеванђелиста: Свети Јован, Свети Лука, Свети Матеј и Свети Марко.[4] Зидни рељеф „Васкрсење Јаирове кћери” дело је Јакоба Грубера.

Рељефи у предворју приказују Изгон Адама и Еве из раја и Жалост за Абелом. Витражи и зидни мозаици цркве су дело Леополда Форстнера, који је, према сопственим нацртима, приказао четворицу јеванђелиста у куполским пандантима и је дизајнирао улазне просторе у бочне капеле. Сликар Ханс Зацка насликао је приказ Страшног суда изнад главног олтара.[4]

Уместо бројева, слова су причвршћена за бројчанике сатова на кули, која кад се читају у смеру казаљке на сату од 1 до 11 – приказују латинску фразу ТЕМПУС ФУГИТ („Време лети“).

Фотографије

[уреди | уреди извор]
  • Олтар
    Олтар
  • Десни трансепт
    Десни трансепт
  • Леви трансепт
    Леви трансепт
  • Витраж Леополда Форстнера
    Витраж Леополда Форстнера
  • Доња црква са 44 гробнице
    Доња црква са 44 гробнице
  • Улаз у цркву
    Улаз у цркву
  • Сат са натписом Tempus Fugit
    Сат са натписом Tempus Fugit
  • Мозаик са мотивом Искушења
    Мозаик са мотивом Искушења
  • Рад Теодора Куена у керамици
    Рад Теодора Куена у керамици

Медији везани за чланак Црква Светог Карла Боромејског у Бечу на Викимедијиној остави

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Luegerkirche / Geschichte”. www.luegerkirche.at. Приступљено 2022-08-29. 
  2. ^ „Kirchengruft Lueger Zentralfriedhof”. www.viennatouristguide.at. Приступљено 2022-08-29. 
  3. ^ 9, De Gruyter, 1911-12-31, стр. 241—274, Приступљено 2022-08-29 
  4. ^ а б в „Zum Heiligen Karl Borromäus”. www.geschichtewiki.wien.gv.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-08-29. 
  5. ^ Achleitner, Friedrich (1980). Österreichische Architektur im 20. Jahrhundert : ein Führer in drei Bänden. Museum Moderner Kunst. Salzburg: Residenz. ISBN 3-7017-0248-9. OCLC 7926015. 
  6. ^ „Jugendstilkirche am Wiener Zentralfriedhof in neuem Glanz”. OTS.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-08-29. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Светог_Карла_Боромејског_у_Бечу&oldid=27867908”