Црква брвнара у Ракелићима
Црква Вазнесења Господњег Ракелићи | |
---|---|
Основне информације | |
Локација | Ракелићи код Приједора |
Религија | православље |
Тип | брвнара |
Јурисдикција | Српска православна црква |
Епархија | Епархија бањалучка |
Ниво значаја | Културно добро Републике Српске |
Град | Приједор |
Ентитет | Република Српска |
Држава | Босна и Херцеговина |
Управник | протојереј Милорад Ђурђевић |
Патрон | Спасовдан и Велика Госпојина, Велики народни збор. |
Оснивање | 1856. |
Црква брвнара Вазнесења Господњег налази се у месту Ракелићи насељу удаљеном 20 километара од Приједора, у Републици Српској, БиХ.[1]
Саграђена је 1856. године, а саградио је мајстор Мирко Чанак из Приједора, о чему свједочи натпис на западној фасади. Црква има два улаза, главни, на западној страни и један на јужној. Иконостас је из времена подизања цркве са иконома које су рад мастора из Костајнице. Храм је дугачак четрнаест, а широк осам и по меатра. Правоугаоне је основе и има петострану апсиду. Звоник цркве је саграђен 1894. године. Четири ступца дјеле унутрашњу просторију храма на три брода. Ступци су орнаментисани преплетеним луковима. У западном дјелу цркве налази се хор. Ступци царских двери иконостаса су украшени орнаментом јајастог штапа и меандра, док довратнике покривају резбарени мотиви лукова.[2] Такође, црква је била пополочана креамичким полочама. Те радове је извео 1898. године свештеник Миле Остојић.[3]
У цркви се налази неколико црквених реликвија које потичу из Јерусалима, а међу којима је и Јерусалимска икона. Поред цркве брвнаре, подигнута је 1986. године нова црква посвећена Светој Тројици.[4]
Овде се одржава Велики народни збор у Ракелићима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ admin (2014-10-30). „NEIZVESNA OBNOVA STARE CRKVE BRVNARE U RAKELIĆIMA: PARA NEMA NI NADLEŽNA KOMISIJA”. PrijedorDanas.com - Prijedorski gradski portal (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-11.
- ^ Шево 2004, стр. 140, 141.
- ^ Шево 2002, стр. 61.
- ^ Туризам РС: Цркве брвнаре у Приједору
Литература
[уреди | уреди извор]- Шево, Љиљана (2004). Културна баштина Републике Српске. Нови Сад: Православна реч. ISBN 978-86-7530-116-5.
- Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Хецеговини до 1878. године. Бањалука.