Чачански партизански одред

**Чачански партизански одред**
Чачански партизански одред
	Борци Трнавског батаљона Чачанског одреда полазе у битку за Краљево 1941. године
Постојање	12. јул 1941.
Формација	4 чете
Део	Народноослободилачки партизанских одреда Југославије
Ангажовање	Битка за Чачак
Команданти
Командант	Момчило Радосављевић
Политички комесар	Ратко Митровић

Чачански народноослободилачки партизански (НОП) одред „др Драгиша Мишовић“ је био партизанска јединица у саставу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије током Другог светског рата у Србији. Командант одреда био је Момчило Радосављевић, а политички комесар Ратко Митровић, народни херој.

Историјат

Формиран је, по одлуци Окружног комитета КПЈ за Чачак, 12. јула 1941. године на планини Јелици, на месту званом Стјеник. Одред се састојао од четири чете: Таковске, Љубићке, Трнавске и Драгачевске и имао је око 60 бораца. Средином јула Одред је нарастао на 7 чета са око 500 бораца, а крајем септембра формирана су 4 батаљона (Љубићки, Трнавски, Таковски и Драгачевски), са око 2400 бораца. Октобра 1941. поред батаљона у саставу Чачанског одреда формирана је артиљеријска батерија, тенковски и бициклистички вод. До стварања слободне територије у западној Србији (септембра 1941), Чачански одред је рушио и запречавао комуникације Чачак-Београд, Чачак-Краљево, Чачак-Крагујевац, Чачак-Гуча и Чачак-Пожега, и нападао окупаторске колоне које су се њима кретале. Паљењем општинских архива и уништавањем жандармеријских станица, успешно је разбијао квислиншку административну управу. Међу првим акцијама које је извршио Чачански одред био је сукоб са Немцима 19. јула 1941. године у Горњој Горевници, а 20. јула у Леушићима. Затим долазе значајне акције: рушење моста на Западној Морави у Овчарско-кабларској клисури (27. јула); паљење великог војног сењака у кругу немачке касарне у Чачку; борба са Немцима на Стјенику (4. августа); паљење војног сењака у Горњем Милановцу (7. августа); напад на жандармеријску посаду у Гучи (16. августа); напад на железничку станицу и ложионицу у Љубићу (26. августа); рушење железничког моста на реци Чемерници код Прељине (30. августа) , рушење пропуста у Прислоноци, којом приликом је уништена читава немачка композиција, дизање у ваздух магацина са експлозивом у казаници и друго. У првој половини августа 1941. године извршени су напади на немачку стражу и железничку станицу у Брђанима. Извршено је рушење мостова помоћу авионских бомби на Чемерници, Овчару и Каблару, Шкипића потоку, на Гружи и Морави. Дана 28. септембра 1941. године, после херојских борби, ослобођен је Горњи Милановац, где је заробљено 80 Немаца, а 30. септембра особођен је Чачак. У октобру је затворио пролазе на ослобођену територију од Крагујевца, Аранђеловца, Ваљева, Краљева, одбијао честе нападе делова немачке 714. дивизије са правца Крагујевац-Горњи Милановац, а у борбама 6. и 15. октобра запленио и два тенка, и заједно са Краљевачким НОП одредом вршио четири напада на Краљево, који су бранили делови немачке 717. дивизије. Новембра 1941. у огорченим борбама одбранио је Чачак и Горњи Милановац од четника, и водио тешке борбе на Руднику против надмоћнијих делова немачке 714. дивизије и Колубарске групе недићевско-четничких одреда. Делом снага бранио је Ужице од 2. до 8. новембра, и учествовао у противнападу против четника код Пожеге и Равне горе од 8. до 20. новембра. После оштрих борби у првој непријатељској офанзиви, главнина Одреда се повукла у Санџак, водила мање борбе на Увцу, код Нове Вароши и на Лиму, а 1. марта 1942. ушла у састав 2. пролетерске бригаде као њен 2. батаљон. На територији Чачанског одреда су остале мање партизанске групе које је непријатељ успео да разбије и добрим делом уништи. Од преосталих партизана, средином 1942, поновно је формиран одред, који је, после неколико мањих акција, расформиран октобра 1942. и поновно окупљен 18. фебруара 1943. на планини Јелици. Али, већ 5. марта у селу Остри, код Чачка, окружен је и разбијен од надмоћнијих жандармеријских и четничких снага, и претрпео је осетне губитке. Од преосталих и новодошлих бораца Чачански одред је поновно формиран маја 1943, и затим извео више акција на железничкој прузи Београд-Чачак и осталим комуникацијама, као и акцију против непријатељевих јединица у околини Чачка и Горњег Милановца. Крајем новембра 1943. ушао је у састав 1. шумадијске бригаде, а једна група бораца задржала се на терену и око ње се у лето 1944. формирао нови Чачански одред, који је у периоду септембар-новембар учествовао у борбама за одбрану ослобођеног Горњег Милановца и у акцијама око Чачка, а 4. децембра 1944, с осталим јединицама 2. армијске групе, за ослобођење Чачка и Гуче против делова немачког 34. армијског корпуса. После ослобођења Чачанског округа (децембра 1944), ушао је у састав јединица КНОЈ и Народне милиције.^[1]

Народни хероји Чачанског НОП одреда

Референце

^ Vojna enciklopedija. 2 (2. izd. изд.). Beograd. 1971. стр. 226.

Литература

Мома Марковић Преглед Народноослободилачке борбе у Србији. Београд 1947. година.
Милојица Пантелић, Радован М. Маринковић и Владимир Никшић „Чачански одред др Драгиша Мишовић“. Чачак 1982. година.

[1] Vojna enciklopedija. 2 (2. izd. изд.). Beograd. 1971. стр. 226.

[1]