Шаркамен
Шаркамен | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Општина | Неготин |
Становништво | |
— 2022. | 199 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 15′ С; 22° 21′ И / 44.25° С; 22.35° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 205 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | NG |
Шаркамен је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Само место Шаркамен удаљено је 20 километара западно од Неготина. Према попису из 2022. у насељу је било 199 становника (према попису из 2011. било је 299 становника, према попису из 2002. било је 374 становника, а према попису из 1991. било је 496 становника.[1]
Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km западно од села Шаркамен код Неготина.[2] Овде се налази археолошки локалитет Царска палата Шаркамен.
Историја
[уреди | уреди извор]Шаркамен је село збијеног типа и, због стрмог земљишта, куће су јаче збијене, размакнуте 10 до 30 метара у два „сокака“ који су поред Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Подељено је на на Горњи и Доњи Крај у којима су куће разних родова, већином измешане. Наводно је добило име по неком шареном камену.[3] Шаркамен се први пут помиње 1735. године. Село Шаркамен, Scharkamen је забележено 1783. и 1784. године а 1807. године помиње се кнез Еремија Шаркамен. Године 1846. село је имало 83; 1866. 107, а 1924. године 170 кућа. По предању оснивачи села су досељени пре 200 и више година и засновали село у густој шуми и дуго времена је остало издвојено од околних насеља. Прича се да је на Селиштанцу било неколико „бурдеља“ који су се због „турског зулума“ растурили и њихови становници се преселили у Шаркамен и суседни Штубик.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према последњем попису из 2022. године у Шаркамену је живело 199 становника што је за 100 мање у односу на 2011. када је на попису било 299 становника. У насељу живи 183 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,33 година (56,41 код мушкараца и 58,16 код жена).[5]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 87 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29 а према истом попису у насељу има 203 стамбених јединица од којих је 131 насељених.[6]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Према процени 1998. године село је имало између 500—600 становника, од тога 159 домаћинстава.
|
|
м | ж |
|||
? | 9 | 13 | ||
80+ | 5 | 13 | ||
75—79 | 9 | 16 | ||
70—74 | 13 | 19 | ||
65—69 | 11 | 18 | ||
60—64 | 8 | 10 | ||
55—59 | 8 | 17 | ||
50—54 | 24 | 13 | ||
45—49 | 14 | 15 | ||
40—44 | 5 | 11 | ||
35—39 | 10 | 6 | ||
30—34 | 14 | 8 | ||
25—29 | 15 | 8 | ||
20—24 | 5 | 11 | ||
15—19 | 3 | 7 | ||
10—14 | 7 | 5 | ||
5—9 | 3 | 7 | ||
0—4 | 7 | 7 | ||
Просек : | 46,2 | 50,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 153 | 37 | 96 | 13 | 7 | 0 |
Женски | 185 | 31 | 95 | 51 | 8 | 0 |
УКУПНО | 338 | 68 | 191 | 64 | 15 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 115 | 64 | 0 | 1 | 18 |
Женски | 83 | 65 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 198 | 129 | 0 | 1 | 23 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 5 | 9 | 1 | 3 |
Женски | 0 | 0 | 5 | 1 | 1 |
УКУПНО | 1 | 5 | 14 | 2 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 2 |
УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 3 | 4 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 6 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 6 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf
- ^ „Шаркамен”. Музеј крајине. Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 219.
- ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 220.
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.