Шипка набијача
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Lazarino_Cominazzo_-_Flintlock_Pistol_-_1916.679.1_-_Cleveland_Museum_of_Art.tif/lossy-page1-220px-Lazarino_Cominazzo_-_Flintlock_Pistol_-_1916.679.1_-_Cleveland_Museum_of_Art.tif.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/British_Pattern_1853_Rifle_transparent.png/220px-British_Pattern_1853_Rifle_transparent.png)
Арбија (тур. harbi) или шипка набијача, шипка од гвожђа или тврдог дрвета којом се набија набој (барут и кугла) у цев код раног ватреног оружја, пиштоља и пушака спредњача.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Вук Караџић у свом Српском рјечнику из 1852 (на страни 802) дефинише појам харбија као шипка (дрвена или гвоздена) којом се набија мала пушка кад се пуни.[2]
Шипке набијаче од гвожђа или тврдог дрвета користиле су се за набијање барута и зрна (пројектила) у цев свог раног ватреног оружја које се пунило спреда, од топова (1327-1878) преко пушака фитиљача, кремењача и капислара (1411-1866), пиштоља колашица, кремењаша и капислара, па све до револвера капислара (1835-1865).[3] Њихова употреба постепено је престала увођењем топова острагана (после 1865), пушака острагуша (1842-1866) и револвера који се пуне сједињеним метком (1857-1873).
Ватрено оружје које се пунило спреда није се могло добро напунити без шипке набијаче, пошто је набијањем барут испуњавао дно цеви, где се налазила фаља - рупица са припалом, чије је паљење активирало набој у цеви. Без набијања, оружје је имало тенденцију да слаже, односно затаји. Шипке набијаче су биле монтиране испод цеви оружја и извлачиле су се по потреби, или су се носиле за појасом.
У почетку, шипке набијаче носиле су се посебно, најчешће за појасом стрелца. У Османском царству и Србији носиле су се за појасом још у време Првог и Другог српског устанка. Познато је да је у боју на Мишару (1806) поп Лука Лазаревић, пошто му се сабља преломила, извукао гвоздену арбију из појаса и користио је као оружје. Иако су швајцарске мускете фитиљаче имале шипку набијачу монтирану испод цеви још 1475, обавезно монтирање металне шипке на мускете постало је уобичајено у Европи тек после 1698.[3]
Код револвера капислара[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Colt_Model_1849_Pocket_Revolver-NMAH-AHB2015q022119.jpg/220px-Colt_Model_1849_Pocket_Revolver-NMAH-AHB2015q022119.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Revolver%2C_percussion_%28AM_616424-1%29.jpg/220px-Revolver%2C_percussion_%28AM_616424-1%29.jpg)
Револвери капислари имали су већином механичке шипке набијаче монтиране на тело револвера, које су набијале зрно у барутну комору цилиндра повлачњењем полуге која је на разне начине (шарком, завртњем или полугом) била повезана са шипком. Најпознатији механизми за пуњење револвера капислара били су Колтов, Адамсов и Керов систем.
Колтов систем[уреди | уреди извор]
Колтов механизам за набијање револвера, патентиран од стране Семјуела Колта око 1839, равна ротирајућа полуга монтирана испод цеви, повезана троугластом плочицом и завртњем са кратком шипком испод и иза ње. Повлачење полуге наниже гура шипку у најнижу барутну комору цилиндра. Овај систем користио се на Колтовим револверима од 1839. до 1873, када је уведен Колт Миротворац са сједињеним метком, као и на револверима Ремингтон и Вебли.
Адамсов систем[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Revolver%2C_percussion_%28AM_616424-4%29.jpg/220px-Revolver%2C_percussion_%28AM_616424-4%29.jpg)
Адамсов набијач, патентиран од стране Роберта Адамса око 1853, равна или благо наниже закривљена пљосната полуга монтирана на левој или десној страни тела револвера завртњем на предњем крају и ослоњена испод цилиндра са стране кундака кад се не користи. Полуга се окреће око клина на предњем крају (на телу револвера испред и испод цилиндра), и има кратку попречну шипку у средини, окренуту надоле у фиксном положају. Да би се употребила, полуга мора да се ротира ручно доле и напред за 270°, све док полуга не дође испред цилиндра и шипка не уђе у једну од комора, набијајући зрно. Овај механизам користио се на старијим моделима револвера Адамс (са леве стране револвера) и Вебли (са десне стране револвера).[4][5]
Керов систем[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Webley_percussion_revolver_%28left_side%29.jpg/220px-Webley_percussion_revolver_%28left_side%29.jpg)
Керов набијач, патентиран од стране Џемса Кера[6] око 1855,[4] савијена пљосната полуга (савијена надоле под правим или тупим углом, са кратком шипком на доњем краку) која се окреће око клина на предњем делу оквира револвера испред цилиндра и ослоњена је леву страну цеви кад се не користи. Полуга мора да се окрене нагоре за 90° да би се шипка угурала у комору. Овај механизам користио се за револвере Бомонт-Адамс и Трантер, као и новије моделе револвера Адамс и Вебли.[7]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Вујаклија 1980, стр. 70.
- ^ Караџић 1852, стр. 802.
- ^ а б Смит 1969, стр. 21.
- ^ а б Жук 1995, стр. 16.
- ^ Вилкинсон 1979, стр. 122.
- ^ Кинард 2003, стр. 77.
- ^ Вилкинсон 1979, стр. 127.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стефановић Караџић, Вук (1852). Српски рјечник. Беч. стр. 802.
- Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза (PDF) (3. изд.). Београд: Просвета.
- Smith, Walter Harold Black; Ezell, Edward Clinton (1969). Small Arms of the World: The Basic Manual of Military Small Arms. Harrisburg, Pennsylvania: Stackpole Books. стр. 21. ISBN 9780811715669.
- Kinard, Jeff (2003). Pistols, An Illustrated History of Their Impact. Santa Barbara, California: ABC-CLIO, Inc. ISBN 1-85109-475-X.
- Zhuk, A.B. (1995). Walter, John, ур. The illustrated encyclopedia of HANDGUNS, pistols and revolvers of the world, 1870 to 1995. Превод: Bobrov, N.N. London: Greenhill Books. стр. 16. ISBN 1-85367-187-8.
- Wilkinson, Frederick (1979). The Illustrated Book of Pistols. Optimum Books. стр. 127. ISBN 0600372049.