Штитарица (Вучитрн)
Штитарица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| УНМИК | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. | 788[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 49′ 38″ С; 20° 55′ 51″ И / 42.827197222222225° С; 20.93092777777778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 502 m |
.svg)  Штитарица Штитарица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 42000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Штитарица (алб. Shtitaricë) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 788 становника, укључујући и 788 Албанаца.
Географија
[уреди | уреди извор]Село је у равници, збијеног типа. Оранице су са смоничавом и растреситом земљом и на њима успевају све житарице и воће. Прикључено је на градски водовод и систем за наводњавање. Око железничке станице има један број телефонских прикључака. Смештено је на падини планине Чичавице, поред железничке станице Вучитрн. Удаљено је од Вучитрна око 4 км. Кроз село протиче Прони Чешмес (Чесмин поток)
Историја
[уреди | уреди извор]Име села дошло је по средњовековном занимању његовог становништва (израда штитова), као и имена многих чичавичких села: Стреоце, Шавци, Уљаре, Дрваре, Коло. У турском попису области Бранковића из 1455. уписано је под истим именом са 52 српске куће и попом Редулином. Срби су се раселили средином 19. века, када су дошли Албанци из Љуми Барде из Северне Албаније и мухаџири из топличке Велике Плане, тако да се садашњи житељи Албанци презивају по овом селу - Плана. Године 1922. досељене су две куће на добијену земљу. Своје гробље немају, већ се укопавају у Пантини и Вучитрну. Приликом досељавања најстаријег арбанашког рода (Мехола) у селу су живели Срби. Као да садашњи Албанци у селу не знају јесу ли ти Срби имали своју земљу или били чифчије у некога. Наводе само да је предак Мехола (Хаџи Зећир) заједно са Шишковићима из Вучитрна купио село од некога (Хаџи Зећир 1/3, а Шишковићи 2/3) и уселио се у њ. По усељењу Мехола и довођењу чифчија Арбанаса на сеоски део Шишковића Срби чифчије су се раселили.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Подаци о пореклу становништва су из 1939. године.[2]
- Мехол (5 к.), (алб. Mëhole) од фиса Гаша. Доселили се из Љуми Барда у Сев. Албанији. Прво су „пали“ у Тараџу, па у Букош и најзад у Штитарицу средином 19. века, пошто су купили земљу у њој. Појасеви у 1934. од досељења у Штитарицу: Хаџи Зећир, Кариман, Азем, Адем (45 година).
- Арифовић (алб. Arifi) (2 к.), од фиса Бериша. Доселио се из Дубове (Пећ) после Мехола. Био чифчија у Шишковића.
- Белешковић (3 к.), (алб. Beleshku) поисламљени и поарбанашени Срби. На ислам прешли у Топлици, одакле су се доселили 1878 (из В. Плане) као мухаџири заједно са осталим мухаџирима свога села и свога краја.
- Јашаровић (алб. Jashari) (1 к.), од фиса Гаша. Досељен 1913. из Кошутова (К. Митровица) за чифчију.
Колонисти:
- Секулићи (1 к.). Досељени 1922. из долине Ибра ниже К. Митровице.
Демографија
[уреди | уреди извор]Број становника на пописима:
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 300 | 374 | 451 | 661 | 814 | 879 | 788 |
 |
Етнички састав
[уреди | уреди извор]| Националност[1] | 2011. |
| Албанци | 788 (100%) |
| Укупно | 788 |
Према попису из 2011. године Албанци су у овом месту чинили већину.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965
- Задужбине Косова (споменици српског народа), Епархија рашко-призренска, Призрен, Богословски факултет, Београд, (1987). стр. 525
