Невољане
Невољане | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Вучитрн |
Становништво | |
— 2011. | 1.366 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 47′ 25″ С; 20° 57′ 13″ И / 42.790167° С; 20.953663° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 518 m |
Невољане (алб. Nevolan) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.366 становника, већину становништва чине Албанци.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Село је у долини Невољанске (Брусничке) реке, већим делом на њеној левој страни. Разбијеног је типа. Дели се у Доњу и Горњу махалу или у Доње и Горње Невољане. Доње Невољане, у коме су живели Срби, неосетно је разбијено, док је разбијеност Горњег Невољана осетнија. Удаљење између ова два сеоска дела износи 0,5 km.
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији српски родови у селу потичу са почетка 19. века, док су два рода арбанашког језика и у исламу старија од њих. Представљају се старинцима и истичу српско порекло.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Породице које су живеле у село Невољане:[2]
Поисламљени и поарбанашени Срби
- Имеровић (6 к.) и Ватоц (4 к.). Сматрају се и сматрају их за старинце. Поисламљивање Ватоца према набрајању муслиманских појасева пада око 1760. Ти су појасеви у 1934. (од поисламљавања) били: Бехрам, Алија, Реца, Зећир, Реџеп (80 година). Имеровићи су ушли у фис Гаш, а Ватоц у Красниће.
Арбанашки родови
- Ковач (3 к.), од фиса Гаша. Старином из Сев. Албаније, а досељен око 1860. из Срдевца у Дреници, где још има свој род. Појасеви од досељења: Адем, Исен, Селман (55 година). Првобитно био чифчија у Имеровића, па доцније купио од њих земљу. Ту су земљу Ковачи 1914. продали адвокату Нешковићу из Београда да би се иселили у Турску. Како се због насталог рата нису иселили, то су отада, односно од свршетка првог светског рата били чифчије у поменутог адвоката.
- Планалије (3 к.), од фиса Тсача,
- Бековић или Трбуј (1 к.), од фиса Краснића, и
Српски родови
- Чичибаба (2 к., Ђурђевдан). Досељени почетком 19. века из Старог Колашина.
- Илићи (3 к., Св. Никола). Досељени кад и Чичибабе, само се не зна одакле.
- Ћосовићи (2 к., Петковдан). Досељени из Старог Колашина око 1830.
- Леповићи (1 к., Петковдан). Исто из Старог Колашина око 1840.
- Пантићи (2 к., Јован Златоусти). Досељени из Кориља (Косовска Митровица) око 1860.
- Марковићи (4 к., Св. Кирик). Пореклом су из Црне Горе. Живели су у Валачу (северно од Косовске Митровице), одакле су се око 1870. доселили у Ресник, где су живели око 30 година. Одатле прешли у Гојбуљу и после три године у Невољане. У Валчу су имали своју земљу коју су продали браћи, иначе свуда били чифчије.
Аутоколонисти
- Пакевић (1 к.) 1925. из Васиљевице (Куршумлија); пореклом из Куча.
- Драгојевић (1 к.) 1926. из Краља (Андријевица).
Колонисти:
- Ивановић (1 к.) 1922. из Лалевића (Даниловград).
- Лакић (1 к.) 1922. из Лакића Куле (Даниловград).
- Перчевић (1 к.) из Косовог Луга (Даниловград).
- Павићевић (1 к.) 1922. из Јеленца (Даниловград).
Демографија
[уреди | уреди извор]Демографија[3][1] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 612 | |
1953. | 699 | |
1961. | 758 | |
1971. | 982 | |
1981. | 1.166 | |
1991. | 1.311 | |
2011. | 1.366 |
Становништво по националности
[уреди | уреди извор]Националност | Број | % |
Албанци | 1,364 | 99.85 |
Бошњаци | 1 | 0.07 |
Непознато/Остало[4] |
Према попису из 2011. године, Албанци чине 99,85% популације.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Попис становништва 1948-2011.”. 2014. Приступљено 2. 11. 2014.
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Попис становништва 2011”. 2011. Приступљено 11. 2. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Nevolan/Nevoljane на fallingrain.com
- (језик: енглески) Maplandia