16. јануар
(преусмерено са 16 January)
16. јануар је шеснаести дан у години у Грегоријанском календару. 349 дана (350 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император.
- 929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат.
- 1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара.
- 1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе.
- 1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент.
- 1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.
- 1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“.
- 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
- 1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
- 1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
- 1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
- 1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.
- 1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
- 1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.
- 1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.
- 1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.
- 1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.
- 1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.
- 2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.
- 2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.
- 2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.
- 2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију.
- 2021 — Тероризам: У инциденту који се догодио у Авганистану, најмање два припадника безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1831 — Јован Ристић, српски политичар, дипломата и историчар. (прем. 1899)[1]
- 1848 — Љубомир Ковачевић, српски историчар и политичар. (прем. 1918)[2]
- 1877 — Кристо Доминковић, српски публициста, новинар, писац. (прем. 1946)[3]
- 1901 — Фулгенсио Батиста, кубански политичар, председник Кубе у два наврата (1940—1944 и 1952—1959). (прем. 1973)[4]
- 1906 — Дајана Винјард, енглеска глумица. (прем. 1964)[5]
- 1907 — Александер Нокс, канадски глумац и писац. (прем. 1995)[6]
- 1908 — Етел Мерман, америчка глумица и певачица. (прем. 1984)[7]
- 1909 — Клемент Гринберг, амерички критичар ликовне уметности. (прем. 1994)[8]
- 1911 — Роже Лапебје, француски бициклиста. (прем. 1996)[9]
- 1924 — Александар Тишма, српски књижевник. (прем. 2003)[10]
- 1932 — Дајан Фоси, америчка зоолошкиња и заштитница планинских горила. (прем. 1985)[11]
- 1940 — Лепа Лукић, српска певачица.[12]
- 1946 — Кабир Беди, индијски глумац.[13]
- 1948 — Џон Карпентер, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор.[14]
- 1949 — Снежана Зорић, српска кошаркашица.[15]
- 1949 — Вера Ивковић, српска певачица. (прем. 2012)
- 1949 — Керолајн Манро, енглеска глумица и модел.[16]
- 1957 — Митар Мирић, српски певач.[17]
- 1959 — Шаде, енглеско-нигеријска музичарка и глумица.[18]
- 1961 — Хари Варешановић, босанскохерцеговачки музичар.[19]
- 1962 — Златко Портнер, српски рукометаш. (прем. 2020)[20]
- 1965 — Гоца Божиновска, српска певачица.[21]
- 1971 — Серђи Бругера, шпански тенисер.[22]
- 1974 — Кејт Мос, енглески модел.[23]
- 1978 — Бранислав Трифуновић, српски глумац и продуцент.[24]
- 1979 — Алија, америчка музичарка, глумица и модел. (прем. 2001)[25]
- 1984 — Пјер Боја, камерунски фудбалер.[26]
- 1985 — Пабло Забалета, аргентински фудбалер.[27]
- 1990 — Марио Делаш, хрватски кошаркаш.[28]
- 1991 — Немања Р. Милетић, српски фудбалер.[29]
- 1993 — Саша Аврамовић, српски кошаркаш.[30]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1387 — Јелисавета Котроманић, кћерка босанског бана Стефана II. (рођ. 1340)
- 1794 — Едвард Гибон, енглески историчар. (рођ. 1737)[31]
- 1927 — Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије. (рођ. 1865)[32]
- 1942 — Карол Ломбард америчка глумица. (рођ. 1908)[33]
- 1957 — Артуро Тосканини, италијански диригент. (рођ. 1867)[34]
- 1962 — Иван Мештровић је био хрватски и југословенски вајар и архитекта. (рођ. 1883)[35]
- 1988 — Андрија Артуковић је био хрватски, усташки политичар, осуђен за ратне злочине 1986. године, почињене против цивилног становништва у време Другог светског рата у (НДХ). (рођ. 1899)[36]
- 2000 — Никола Граовац, сликар. (рођ. 1907)[37]
- 2001 — Сергеј Крајгер, словеначки и југословенски политичар. (рођ. 1914)
- 2004 — Урош Мартиновић, архитекта, професор и декан Архитектонског факултета у Београду. (рођ. 1918)[38]
- 2009 — Богдан Тирнанић, новинар, публициста и филмски критичар. (рођ. 1941)[39]
- 2018 — Оливер Ивановић, српски политичар и бивши државни секретар за Косово и Метохију. (рођ. 1953)[40]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
- Пророка Малахију
- Светог мученика Гордију
- Свету Геновеву - заштитницу града Париза
- Светог Петра Заставника
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Биографија”. Jovan Ristić (на језику: српски). Приступљено 2022-01-17.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 383.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 158.
- ^ Anne Commire (1994). Historic World Leaders: North & South America (A-L). Gale Research Incorporated. ISBN 978-0-8103-8412-5.
- ^ „Diana Wynyard”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ Henryk Hoffmann (2000). "A" Western Filmmakers: A Biographical Dictionary of Writers, Directors, Cinematographers, Composers, Actors and Actresses. McFarland. стр. 515. ISBN 978-0-7864-0696-8.
- ^ „Ethel Merman”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Clement Greenberg Overview and Analysis”. The Art Story. Приступљено 2022-01-17.
- ^ Archives, Cycling. „Henri Fernand Lapébie”. www.cyclingarchives.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-17. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
- ^ „Dian Fossey Biography”. Dian Fossey (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Lepa Lukic”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Kabir Bedi”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „John Carpenter”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ Zvezda, Moja Crvena (2014-01-16). „На данашњи дан: Рођена Снежана Зорић”. Moja Crvena Zvezda (на језику: српски). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Caroline Munro”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Mitar Mirić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Sade | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Hari Varešanović – Hari Mata Hari Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-02-07. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Zlatko PORTNER”. Olympics.com. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Goca Božinovska biografija”. Poznati.info. Архивирано из оригинала 17. 01. 2022. г. Приступљено 17. 01. 2022.
- ^ „Sergi Bruguera | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Kate Moss”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Branislav Trifunovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Aaliyah”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Cameroon - P. Boya - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Pablo Zabaleta | Football Stats | No Club | Age 37 | 2002- | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „DELAS, MARIO - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Serbia - N. Miletić - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Sasa Avramovic Player Profile, BK Iskra Svit, International Stats, Events Stats, Game Logs, Awards - RealGM”. basketball.realgm.com. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Edward Gibbon”. Internet Archive.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2008-12-27. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 2022-01-17. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2008)
- ^ „Carole Lombard”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Arturo Toscanini | Italian conductor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2012-01-10. Архивирано из оригинала 10. 01. 2012. г. Приступљено 2022-01-17. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2012)
- ^ „Андрија Артуковић - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Umro slikar Nikola Graovac”. Vesti.rs. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Umro je arhitekta i profesor Uroš Martinović”. Srpski Legat.
- ^ „Bogdan Tirnanic”. IMDb. Приступљено 2022-01-17.
- ^ „Serb politician Oliver Ivanovic gunned down in Kosovo”. dw.com. Deutsche Wellle. 16. 1. 2018. Приступљено 16. 1. 2018.
