Alliaceae
Alliaceae | |
---|---|
сремуш, Allium ursinum | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Monocotyledones |
Ред: | Asparagales |
Породица: | Alliaceae Batsch ex Borkh. |
потфамилије | |
Allioideae Herbert |
Фамилија лукова (лат. Alliaceae), је фамилија зељастих монокотиледоних скривеносеменица[1]. Статус фамилије присутан је у већини класификационих схема (нпр. у Кронквистовом систему, Тахтаџановим системима, APG II), али је обим фамилије варијабилан. Сви представници фамилије су вишегодишње биљке и геофите, које неповољан период године преживљавају у виду подземних стабала (најчешће луковице)[2]. Најзначајнији род фамилије је номинотипски род лукова (Allium). Луковице и листови неколико врста лукова користе се у исхрани људи, а неке се и узгајају као поврће или зачинске биљке (нпр. бели лук, црни лук, влашац, празилук).
Филогенија и систематика фамилије
[уреди | уреди извор]Фамилија лукова сродна је са фамилијама агапанта (Agapanthaceae) и амарилиса (Amaryllidaceae). Заједничке особине обухватају биохемијске (присуство лектина који везују манозу), морфолошке (цимозне штитасте цвасти, са израженом брактејом — спатом) и молекуларно-генетичке карактере[3]. У класификационој схеми APG II (2003) ове три сродне фамилије уједињују се у широко посматрану фамилију лукова (Alliaceae s.l.). Уже посматрана фамилија лукова (Alliaceae s.str.) дели се у три потфамилије[4] и обухвата 13—20 родова[5].
- потфамилија Allioideae
- род Allium L.
- ? род Caloscordum Herb.
- род Milula Prain
- потфамилија Gilliesioideae
- род Ancrumia Harv. ex Baker
- род Erinna Phil.
- род Garaventia Looser
- род Gethyum Phil.
- род Gilliesia Lindl.
- род Ipheion Rafinesque
- род Latace Phil.
- род Leucocoryne Lindl.
- род Miersia Lindl.
- род Muilla S.Watson ex Bentham
- род Nothoscordum Kunth
- род Schickendantziella Speg
- род Solaria Phil.
- род Speea Loes.
- род Trichlora Baker
- род Tristagma Poepp.
- потфамилија Tulbaghioideae
- род Tulbaghia L.
Потфамилије се разликују у молекуларно-генетичким, морфолошким и биогеографским карактеристикама. Представници најбазалније потфамилије[4], Allioideae, распрострањени су највећим делом у умереним областима Северне хемисфере, са делимичним и раштрканим присуством у Африци. Потфамилија Tulbaghioideae насељава јужну Африку, док родови потфамилије Gilliesioideae насељавају Јужну и Средњу Америку, као и југ САД.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Rahn K. 1998. Alliaceae. In: Kubitzki K. (ed.) The families and genera of vascular plants 3. Monocotyledons: Lilianae (except Orchidaceae). . Springer Books. ISBN 978-3-540-64060-8.
- ^ Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. str. 418—419. ISBN 978-86-17-00545-8.
- ^ Stevens, P. F. (2001 onwards). Alliaceae. Angiosperm Phylogeny Website., Приступљено 02. 07. 2009.
- ^ а б Fay M.F., Chase M.W. 1996. Resurrection of Themidaceae for the Brodiaea alliance, and Recircumscription of Alliaceae, Amaryllidaceae and Agapanthoideae. Taxon 45: 441-451.
- ^ Списак родова фамилије
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Alliaceae Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2006) у Watson L., Dallwitz M.J. 1992 — данас. The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.
- NCBI Taxonomy Browser
- линкови на серверу CSDL Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2006)