Пређи на садржај

Inhibitori nukleinskih kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Ilustracija DNK, RNK, i protein sinteze. Prve dve strukture su nukleinske kiseline.

Inhibitori nukleinskih kiselina su vrste antibakterijskih sredstava koja funkcionišu putem inhibicije proizvodnje nukleinskih kiselina.

Postoje dve glavne klase: DNK inhibitori i RNK inhibitori.[1]

Antifungalni flucitozini funkcionišu na sličan način.

DNK inhibitori (kao što su kinoloni) dejstvuju na DNK girazu kao topoizomerazni inhibitori.[2][3]

Postoji još jedna grupa DNK inhibitora, uključujući nitrofurantoin i metronidazol, koji imaju dejstvo na anaerobične bakterije.[4] These act by generating metabolites that are incorporated into DNA strands, which then are more prone to breakage.[5] Ovi lekovi su selektivno toksični za anaerobične organizme, ali mogu imati efekat i na ljudske ćelije.

RNK inhibitori (kao što je rifampin), ispoljavaju uticaj na RNK-zavisnu RNK polimerazu.[2]

Antifolati (DNK, RNK, i protein)

[уреди | уреди извор]

Antifolati dejstvuju prvenstveno kao obostrani RNK i DNK inhibitori, i oni se često grupišu sa inhibitorima nukleinskih kiselina u udžbenicima. Međutim, oni isto tako dejstvuju indirektno kao inhibitori proteinske sinteze (zato što tetrahidrofolat isto tako učestvuje u sintezi amino kiselina serina i metionina), tako da se oni nekad razmatraju kao posebna kategorija, antimetabolita.[6] Međutim, termin "antimetabolit", kad se doslovno koristi, se može odnositi na mnoge klase lekova.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2010. г. Приступљено 10. 04. 2010. 
  2. ^ а б Antibiotics
  3. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 51. Antineoplastic agents; camptothecin analogs”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  4. ^ Ralph, ED (1978). „The bactericidal activity of nitrofurantoin and metronidazole against anaerobic bacteria”. The Journal of antimicrobial chemotherapy. 4 (2): 177—84. PMID 25874. doi:10.1093/jac/4.2.177. 
  5. ^ P. Denyer, Stephen; Hodges, Norman A.; P. Gorman, Sean (2004). Hugo and Russell's pharmaceutical microbiology. Oxford: Blackwell Science. стр. 215. ISBN 978-0-632-06467-0. 
  6. ^ BSCI 424 Pathogenic Microbiology - Mechanisms of Antibiotic Action and Resistance

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]