Луксембуршки језик
| луксембуршки језик | |
|---|---|
| Lëtzebuergesch | |
| Изговор | [ˈlətsəbuərjəʃ] |
| Говори се у |  Луксембург Белгија Француска Немачка |
| Регион | западна Европа |
Број говорника | 390.000 (2010) |
| латиница | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Луксембург |
Признати мањински језик у | |
| Регулише | (лукс. Conseil Permanent de la Langue Luxembourgeoise, CPLL) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | lb |
| ISO 639-2 | ltz |
| ISO 639-3 | ltz |
 Луксембуршки језик (осенчено) и подручје мозелфранконских језика | |
Луксембуршки језик (лукс. Lëtzebuergesch) је германски језик из западногерманске подгрупе, који је, поред немачког и француског језика, трећи званични језик у Луксембургу. Статус званичног језика добио је 1984.
Језик[уреди | уреди извор]
Луксембуршки потиче од средњонемачког, који је настао од пра-германског језика, али је временом попримио велики број речи из француског језика.
За Немце је релативно лако да разумеју овај језик, али није тако једноставно да га говоре услед великог броја француских речи. На пример: возач аутобуса се на луксембуршком каже Buschauffeur, док је на француском Chauffeur de bus, а на немачком Busfahrer.
Неке речи се разликују од старог и стандардног немачког, али се могу пронаћи у дијалектима. Пример је реч кромпир, луксембуршки: Gromper, француски: pomme de terre, немачки: Kartoffel.
Луксембуржани називају стандардни немачки Däitsch или Preisësch („пруски“), мада се овај други назив сматра увредљивим.
Луксембуршки се користи у основном образовању и у дневним новинама. Званични језик државне администрације је француски.
Ствар која је јако слична стандардном немачком јесте то да се све именице пишу великим словом, било где где су у реченици
Алфабет[уреди | уреди извор]
Луксембуршки алфабет се састоји од 26 латиничних слова са три модификована слова: é, ä, и ë. Поред тога, велики број позајмљеница из француског и немачког језика задржали су слова из ових језика.
Основни појмови[уреди | уреди извор]
- Hallo — Здраво
- Gudde Moien — Добро јутро
- Gudden Dag — Добар дан
- Gudden Owend — Добро вече
- Gutt Nuecht — Лаку ноћ
- Äddi — Довиђења
- Wéi geet et — Како си/сте, Како иде
- Merci — Хвала
- Wann ech glift — Молим
- Wann ech gelift — Изволи/изволите
- Gär geschitt — Нема на чему
- Mäin Numm ass — Моје име је
- Ech sinn ... (Joer al) — Ја имам ... година
- Jo — Да
- Net — Не
- Бројеви од 0 до 10: 0. null, 1. eent, 2. zwee, 3. dräi, 4. véier, 5. fënnef, 6. sechs, 7. siwen, 8. aacht, 9. néng, 10. zéng
Пример текста[уреди | уреди извор]
Члан 1 Универзалне декларације о људским правима
All Leit si fräi a gläich an Dignitéit a Rechter gebuer. Si sinn mat Grond an Gewëssen a sollen sech an engem Geescht vu Bridderlechkeet treffen.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Речник луксембуршког
- Речник луксембуршког Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2008)
- Речник луксембуршко-енглески
