Сунчаница (гљива)
| Сунчаница | |
|---|---|
| |
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Fungi |
| Тип: | Basidiomycota |
| Класа: | Agaricomycetes |
| Ред: | Agaricales |
| Породица: | Agaricaceae |
| Род: | Macrolepiota |
| Врста: | M. procera
|
| Биномно име | |
| Macrolepiota procera (Scop. ex Fr.) Sing.
| |
| Синоними[1] | |
Сунчаница (лат. Macrolepiota procera), позната још и као козарка, прстенка и срндаћ, јестива је гљива, расте у свим шумама, а нарочито у мешовитим и багремовим, али и на ливадама, а има је и у воћњацима. Веома је честа, а расте на разним надморским висинама.[2] Време раста у касно лето и у јесен (од септембра до новембра). Једе се само шешир (који се често у кулинарству похује) и сматра се једном од најукуснијих посластица.
Изглед и распознавање[уреди | уреди извор]
- Шешир: пречника 10-30 см, округао или јајолик, старији отворен са испупченим теменом, основна боја сивосмеђа са тамнијим љуспама, испупчење тамносмеђе.
- Листићи: бели, густи, мекани.
- Дршка: висока 20-40 см, танка, ваљкаста, шупља, ишарана тамносмеђим љускама, дно гомољасто задебљано, носи трајни покретни прстен.
- Месо бело, мекано, пријатног укуса и мириса и често има примесе ружичасте боје.
- Споре у маси беле.
Употреба у исхрани[уреди | уреди извор]
Салата од сунчаница[уреди | уреди извор]
За ово јело одаберемо младе сунчанице које се још нису отвориле. Ољуштимо им кожицу и исецкамо их на кришкице. Потом припремамо прелив од уља, лимунов сок, со и бибер и додамо га у гљиве. Оставимо то да одстоји 15 минута, пребацимо у посуду за сервирање салате и нарендамо преко свега пармезан. Потребно: 600 гр.сунчанице;1 дл. уље;сок од пола лимуна;со и бибер по укусу и пармезан 300 грама.[3]
Похована сунчаница[уреди | уреди извор]
Употребљавамо сасвим свеже сунчанице којима су листови још сасвим бели. Шешир сунчанице очистимо темељно влажном марамицом без прања водом. Клобук сунчаница посолимо са обе стране, уваљамо у брашно,јаја и на крају у презлу. Пржимо их у уљу са обе стране док не добију златно-смеђу боју. Тако упржене сунчанице вадимо из тигања и стављамо на папирни убрис који упија сав вишак уља. Побиберимо врућ клобук сунчанице и сервирамо за јело. Потребно: 4 клобука сунчанице;со и бибер по укусу;200 гр брашна;2 јаја;50 гр.презле и 0,5 деци уља.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Macrolepiota procera -
Macrolepiota procera -
-
-
-
-
-
-
-
-
.jpg)
Сродне врсте[уреди | уреди извор]
 | Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, или до смрти оног који их је појео. Aко желите да скупљате гљиве, не препоручује се коришћење описа из овог чланка за препознавање, већ да се обавестите о изгледу и начину препознавања код неког стручњака за гљиве. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „GSD Species Synonymy: Macrolepiota procera (Scop.) Singer”. Species Fungorum. CAB International. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ Политикин забавник број 2965. Датум: 5. децембар 2008. Кратка прича о печуркама: „двадесет величанствених”, pp. 54. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.
- ^ а б Романо 1983
Литература[уреди | уреди извор]
- Романо, Божац (1983). КУХАРИЦА сакупљача гљива. Загреб: Младост.
- Мартић, М. (2003). Наше гљиве. Чачак: Легенда. ISBN 978-86-7784-049-5.
