Сунчаница (гљива)

За друге употребе, погледајте страницу Сунчаница (вишезначна одредница).

Сунчаница
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Fungi
Тип:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Agaricales
Породица:	Agaricaceae
Род:	Macrolepiota
Врста:	M. procera
Биномно име
Macrolepiota procera (Scop. ex Fr.) Sing.
Синоними
Agaricus procerus Scop. (1772) Lepiota procera (Scop.) Gray (1821) Amanita procera (Scop.) Fr. (1836) Mastocephalus procerus (Scop.) Pat. (1900) Leucocoprinus procerus (Scop.) Pat. (1900) Lepiotophyllum procerum (Scop.) Locq. (1942)

Сунчаница (лат. Macrolepiota procera), позната још и као козарка, прстенка и срндаћ, јестива је гљива, расте у свим шумама, а нарочито у мешовитим и багремовим, али и на ливадама, а има је и у воћњацима. Веома је честа, а расте на разним надморским висинама. Време раста у касно лето и у јесен (од септембра до новембра). Једе се само шешир (који се често у кулинарству похује) и сматра се једном од најукуснијих посластица.

Изглед и распознавање

• Шешир: пречника 10-30 см, округао или јајолик, старији отворен са испупченим теменом, основна боја сивосмеђа са тамнијим љуспама, испупчење тамносмеђе.
• Листићи: бели, густи, мекани.
• Дршка: висока 20-40 см, танка, ваљкаста, шупља, ишарана тамносмеђим љускама, дно гомољасто задебљано, носи трајни покретни прстен.
• Месо бело, мекано, пријатног укуса и мириса и често има примесе ружичасте боје.

Двојнице

Род који је сличан роду Macrolepiota je Chlorophyllum. Иако изгледају врло слично, постоји неколико кључних карактеристика по којима се разликују а то су: боја спора, дршка, изглед шешира и присуство прстена. Споре рода Macrolepiota су беле боје док су код Chlorophyllum-a зелене. Прстен код сунчаница је у ранијим стадијумима развића причвршћен за дршку док касније постаје покретан а код Chlorophylluma је дршка глатка и без остатака са потпуно непокретним двоструким прстеном.

Употреба у исхрани

Салата од сунчаница

За ово јело одаберемо младе сунчанице које се још нису отвориле. Ољуштимо им кожицу и исецкамо их на кришкице. Потом припремамо прелив од уља, лимунов сок, со и бибер и додамо га у гљиве. Оставимо то да одстоји 15 минута, пребацимо у посуду за сервирање салате и нарендамо преко свега пармезан. Потребно: 600 гр.сунчанице;1 дл. уље;сок од пола лимуна;со и бибер по укусу и пармезан 300 грама.

Похована сунчаница

Употребљавамо сасвим свеже сунчанице којима су листови још сасвим бели. Шешир сунчанице очистимо темељно влажном марамицом без прања водом. Клобук сунчаница посолимо са обе стране, уваљамо у брашно,јаја и на крају у презлу. Пржимо их у уљу са обе стране док не добију златно-смеђу боју. Тако упржене сунчанице вадимо из тигања и стављамо на папирни убрис који упија сав вишак уља. Побиберимо врућ клобук сунчанице и сервирамо за јело. Потребно: 4 клобука сунчанице;со и бибер по укусу;200 гр брашна;2 јаја;50 гр.презле и 0,5 деци уља.

Галерија

• 
  Macrolepiota procera
• 
  Macrolepiota procera
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Сродне врсте

• Сунчаница са љуштуром (Macrolepiota rhacodes)
• Сисата сунчаница (Macrolepiota gracilenta)
• Огуљена сунчаница (Macrolepiota excoriata)

Литература

• Романо, Божац (1983). КУХАРИЦА сакупљача гљива. Загреб: Младост. 
• Мартић, М. (2003). Наше гљиве. Чачак: Легенда. ISBN 978-86-7784-049-5. 

Спољашње везе

• Удружење гљивара Мркоњић града

Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, или до смрти оног који их је појео. Aко желите да скупљате гљиве, не препоручује се коришћење описа из овог чланка за препознавање, већ да се обавестите о изгледу и начину препознавања код неког стручњака за гљиве.