Индијски љускавац

Индијски љускавац; Временски распон: 9.1–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N касни Миоцен до данас
Статус угрожености
	; Угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Кладус:	Pholidotamorpha
Ред:	Pholidota
Подред:	Eupholidota
Натпородица:	Manoidea
Породица:	Manidae
Потпородица:	Maninae
Род:	Manis
Врста:	M. crassicaudata
Биномно име
	Manis crassicaudata; Geoffroy, 1803
	распрострањеност врсте
Синоними
	листа синонима: Manis laticauda (Illiger, 1815) ; Phatages laticauda (Sundevall, 1842) ; Phatages laticaudatus (Fitzinger, 1872) ; Pholidotus indicus (Gray, 1865) ;

Индијски љускавац (лат. Manis crassicaudata) сисар је из реда љускаваца који настањује искључиво Индијски потконтинент.^[4]^[5]^[1] Као и други љускавци, и индијски љускавац има велике љуске које прекривају цело тело и које служе као оклоп. У случају опасности, може се склупчати и на тај начин одбранити од предатора као што је тигар. Боја крљушти варира од боје земље у областима у којима живи.^[6]

Индијски љускавац је инсективорна врста, храни се мравима и термитима, копајући их из хумки и дрвећа уз помоћ својих дугих канџи, које су дугачке скоро колико и његови предњи удови. Ноћна је животиња и дан проводи одмарајући се у дубоким јазбинама.

Ова врста љускавца је скоро угрожена јер јој прети опасност од лова због меса, а бројно локално становништво лови индијског љускавца како би поједине његове делове тела користило у традиционалној медицини.^[3]

Опис

Индијски љускавац је усамљен, срамежљиви, успорени, ноћни сисар.^[7] Дугачак је 84–122 центиметра од главе до репа, а реп је обично дуг 33–47 цм, док је животиња тешка 10–16 кг. Женка је углавном мања од мужјака и има један пар дојки. Љускавац има конусну главу са малим, тамним очима и дугу њушку са носом сличне боје, или тамнијим од његове ружичасто-браон коже. Има снажне удове, са оштрим канџама.^[7] Индијски љускавац је скоро ексклузивна инсективорна врста и углавном се храни мравима и термитима, које хвата посебно прилагођеним дугим, лепљивим језиком.^[7] Ова животиња нема зубе, али има јаке стомачне мишиће који помажу у варењу.^[7] Најупечатљивија карактеристика индијског љускавца је његов масивни, оклоп сачињен од љуски, који покрива његову горњу страну и цело тело, изузев трбуха и унутрашњости ногу. Ове заштитне љуске су круте и направљене од кератина. Укупно има 160—200 љуски, од којих се око 40—46% њих налази на репу. Љуска може бити дужине 6,5–7 цм, ширине 8,5 цм и тежине 7—10 грама. Кожа и љуске чине око једне четвртине до једне трећине укупне телесне масе ове врсте.^[8]

Распрострањеност и станиште

Врста је присутна у Бангладешу, Индији, Пакистану и Шри Ланци.^[3]

Индијски љускар има станиште на копну.^[3]

Угроженост

Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.^[3]

Популациони тренд

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.^[3]

Галерија

У покрету
Спашени индијски љускавац
Илустрација индијског љускавца из 1849. године
Оклоп од љуски индијског љускавца из 19. века у Раџастану
Панголин се брани од лавова
У Гирској шуми

Референце

^ ^а ^б Schlitter, D. A.. (2005). In Wilson, D. E.; Reeder, D. M (eds.). %5bhttp://www.google.com/books?id=JgAMbNSt8ikC&pg=PA530 Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference%5d (3rd ed.) "Order Pholidota" Проверите вредност параметра |url= (помоћ). OCLC: Johns Hopkins University Press. стр. 530. ISBN 978-0-8018-8221-0. 62265494.
^ Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018.) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Mahmood, T.; Challender, D.; Khatiwada, A.; Andleeb, S.; Perera, P.; Trageser, S.; Ghose, A. & Mohapatra, R. (2019). „Manis crassicaudata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12761A123583998. Приступљено 27. 3. 2020.
^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2017.
^ Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22). doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677.
^ "Pangolins And Porcupines" by Jayantha Jayawardene, "Daily News", 21 August 2006. http://www.angelfire.com/planet/wildlifesl/articles/dn_pangolins_porcupines.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) (Retrieved on 4-6-2011).
^ ^а ^б ^в ^г Mahmood, Jabeen; Hussain, Kayani (2013). „Plant Species Association, Burrow Characteristics and the Diet of the Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539.
^ Mahmood, Hussain; Irshad, Akrim; Nadeem (2012). „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461.

Литература

IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)

Спољашње везе

[msw3-1] а ^б Schlitter, D. A.. (2005). In Wilson, D. E.; Reeder, D. M (eds.). %5bhttp://www.google.com/books?id=JgAMbNSt8ikC&pg=PA530 Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference%5d (3rd ed.) "Order Pholidota" Проверите вредност параметра |url= (помоћ). OCLC: Johns Hopkins University Press. стр. 530. ISBN 978-0-8018-8221-0. 62265494.

[Gaubert2018-2] Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018.) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359

[iucn-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Mahmood, T.; Challender, D.; Khatiwada, A.; Andleeb, S.; Perera, P.; Trageser, S.; Ghose, A. & Mohapatra, R. (2019). „Manis crassicaudata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12761A123583998. Приступљено 27. 3. 2020.

[4] „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2017.

[LatafatSadhu2016-5] Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22). doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677.

[6] "Pangolins And Porcupines" by Jayantha Jayawardene, "Daily News", 21 August 2006. http://www.angelfire.com/planet/wildlifesl/articles/dn_pangolins_porcupines.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) (Retrieved on 4-6-2011).

[ReferenceA-7] а ^б ^в ^г Mahmood, Jabeen; Hussain, Kayani (2013). „Plant Species Association, Burrow Characteristics and the Diet of the Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539.

[illegal-8] Mahmood, Hussain; Irshad, Akrim; Nadeem (2012). „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461.

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]