Milan R Milanovic
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 06. 02. 2025. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
МИЛАН Р. МИЛАНОВИЋ, научни саветник, професор универзитета
[уреди | уреди извор]Милан Р. Милановић је аграрни економиста, научник, професор, полихистор; радио је у привредним асоцијацијама, био је на руководећим дужностима у државној управи и професор униврзитета; биран је у сва највиша научна и наставна звања; објавио је више књига из области економије, аграрне и развојне економске политике; бројне радове из области етнологије, лексикографије, демографије, као и неколико запажених књига биографских збирки дајући видан допринос националној култури сећања.
Кратка биографија
[уреди | уреди извор]Рођен 17. новембра 1950. године, од оца Рада и мајке Анђе, у селу Бајкове Крушевице (између Херцег Новог и Требиња). Основну четвороразредну школу завршио у родном селу, осмогодишњу у Мокринама. Гимназију (природно-математички смер) завршио у Херцег Новом (матурски рад из предмета Хемија).
Студирао на Агроекономском одсеку Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, дипломирао 1974. (дипл. инж. за економику) са радом: Промјене у социјалној структури општине Херцег-Нови под утицајем привредног развоја и урбанизације, 1961-1971; магистрирао 1979. (магистар агроекономије) са радом: Проблеми развоја пољопривреде и аграрна политика земаља Магреба. Докторирао 1996. на Економском факултету Универзитета у Београду (доктор економских наука) са дисертацијом Политика цена пољопривредних производа у Југославији.
Каријера
[уреди | уреди извор]У научно звање виши научни сарадник изабран 1998. на Институту за економику пољопривреде; у звање научни саветник у области економија 2008. на Економском институту у Београду. У звање ванредни професор изабран 1999. на Пољопривредном факултету (предмет: Економика производње); у звање редовни професор 2007. на Мегатренд универзитету (основне, мастер и докторске студије), предмети: Основи економије, Економска политика, Економија природних ресурса, Одрживи развој, Регионални и рурални развој.
Радио у Привредној комори Југославије (1976-1984), као самостални саветник за привредни систем, економску политику, тржиште и цене; у Савезној влади СФРЈ/СРЈ/СЦГ (1984-2003, две деценије, у три државе), на руководећим дужностима везаним за аграрну и развојну економску политику (саветник председника, помоћник министра, заменик савезног министра); на тим дужностима, као руководилац експертских међуинститутских тимова, био главни редактор два стратешка документа о дугорочном аграрном развоју; од 2005. запослен на Мегатренд универзитету Београд, где је обављао дужност декана на три факултета (Факултет за пословну економију у Ваљеву, Факултет за пословне студије у Вршцу и Правни факултет у Београду). Менторски видио израду 15 докторских дисертација. Пензионисан крајем 2018. године, али је на универзитету, сагласно закону, имао пуни радни однос као професор на докторским студијама до краја 2021. године.
Резултати
[уреди | уреди извор]Објавио самостално 23 књиге, од тога 3 универзитетска уџбеника; коауторски, као први аутор 2 монографије и 2 уџбеника; приредио за штампу 9 посебних књига (студија, пројеката, рукописа других аутора); аутор је 8 лексикографских јединица у „Енциклопедији Српског народа“; око 140 самосталних радова у научним часописима и зборницима, укупно око 220 научних и стручних чланака и фељтона.
Међу објављеним књигама издвајају се две области ауторског интересовања: прво, књиге из области економије, економске и аграрне политике; у другој области је неколико ауторских књига са демографским, историјско-етнографским и завичајним темама.
Ту је и неколико књига других аутора, које је приредио за штампу и написао предговор (Владика Николај Велимировић: „Моје успомене из Боке“, 2011; Видак К. Новаковић: „О нашем исељељеништву у Америци“, 2020; Вук Стеф. Караџић: „Приче о ријечима из Српског рјечника“, 2022; Никола Ћировић: „Биљешке о прошлости Крушевица“, 2024; Митар-Мићо Вавић: „Словенке“ пјесме, 2025, репринт издања из 1930).
У звичајном тематском контексту су и чланци објављени у часописима и зборницима: Гласник ЦАНУ (2010), Нова Зора (2010/11), Бока (2014, 2016); бесједе - на Крушевичкој завјетној вечери код манастира Савина, на Крушевичком сијелу (2005), на централној републичкој прослави Дана устанка 13. јула (2009); излагања на научним скуповима у Требињу и Котору (2010, 2012, 2018, 2022, 2023).
Признања
[уреди | уреди извор]Добитник Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и Годишње награде за најбољу монографију Центра за аграрну историју Универзитета у Новом Саду; шира биографија уврштена у лексикон „СРПСКИ WHO IS WHO 2011“ (Завод за уџбенике, Београд). Члан је Матице српске и Удружења књижевника Србије.
Стручне и научне активности:
[уреди | уреди извор]Био је председник Друштва аграрних економиста Југославије (1999-2008); Главни уредник научног часописа Економика пољопривреде (2002-2011), научни реноме часописа у том периоду подигнут за три нивоа: са категорије Р62 часопис националног значаја (2002), потом М51 водећи часопис националног заначаја (2007), до M24 часопис међународног значаја (2010). Био је члан уредништва и рецензент још неколико часописа: Тржиште хране (издавач Институт за спољну трговину); Гласник пољопривредне производње, прераде и пласмана (издавач Привредни преглед); Зелени барометар (издавач Институт за економику пољопривреде).
Редовни је и почасни члан више националних и међународних струковних удружења; члан International Association of Agricultural Economists; члан Председ-ништва Научног друштва аграрних економиста Балкана; члан Научног већа Института за економику пољопривреде; редовни члан Међународне технолошко-менаџерске академије. По професионално-стручној и службеној дужности учествовао на 45 скупова и заседања у иностранству.
Остало
[уреди | уреди извор]Војни рок у ЈНА служио је у Школи резервних официра АБХО у Крушевцу (седам месеци), стажирао као потпоручник у Книну, 1978; завршио Виши курс општенародне одбране у Центру високих војних школа у Београду, 1988; унапређен у чин капетана ЈНА у резерви; у току југословенске кризе 1991/92. неколико месеци мобилисан као заменик к-дира чете у Првој гардијској бригади ЈНА.
Изабране књиге:
[уреди | уреди извор]1. Милан Р. Милановић: „ПОЛИТИКА ЦЕНА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА“, Друштво аграрних економиста Југославије, стр. 280, Београд, 1996.
2. Милан Р. Милановић: „БАЈКОВЕ КРУШЕВИЦЕ: историјска и антропографска истраживања“, Одбор САНУ за проучавање села, Београд, 1997, стр. 254,
3. Милан Р. Милановић: „ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА СР ЈУГОСЛАВИЈЕ: 1980-2000", Институт за економику пољопривреде, 2002. стр, 248.
4. Милан Р. Милановић: „ЕКОНОМИЈA ПРИРОДНИХ РЕСУРСА“, (уџбеник), Мегатренд универзитет, Београд, 2009. стр. 300.
5. Милан Р. Милановић: „МАЛИ ЕКОЛОШКО-ЕКОНОМСКИ ЛЕКСИКОН“, Научно друштво аграрних економиста Балкана, стр.240, Београд, 2009.
6. Милановић Милан Р., Ђоровић, Милутин: „ТРЖИШТЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА У СРБИЈИ ПРЕ И ПОСЛЕ ТРАНЗИЦИЈЕ“, стр. 230, Институт за економику пољопривреде, Београд, 2011.
7. Милан Р. Милановић: „ЈЕДАН СТАРИ ХЕРЦЕГОВАЧКО-БОКЕЉСКИ ПОГРАНИЧНИ СПОР, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, Хрцег-Нови, 2014.
8. Милан Р. Милановић: ”КРСНЕ СЛАВЕ И ПРЕЗИМЕНА У СЈЕВЕРОЗАПАДНОЈ БОКИ И ЈУЖНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ”, стр. 90, Издавачка установа „Светигора“, Цетиње, Херцег-Нови, Београд, 2015.
9. Милан Р. Милановић: „СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (1): СОЦИОЕКОНОМСКИ РЕСУРСИ И ПОТЕНЦИЈАЛИ, Институт за економику пољопривреде, стр. 106, Београд, 2015.
10. Милан Р. Милановић: „СТАНОВНИШТВО БАЈКОВИХ КРУШЕВИЦА 1879-2011, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, Херцег Нови, 2016.
11. Милан Р. Милановић: „ЕКОНОМИЈА И ПОЛИТИКА АГРАРНОГ РАЗВОЈА: ауторска хронологија, изабрани радови (1976-2016)“, Економски институт, стр.494, Београд, 2016.
12. Милан Р. Милановић: „СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (2): ЕКОНОМСКО-СОЦИЈАЛНИ ПОЈМОВНИК“, ИК Филип Вишњић, Матица Боке, Београд, Х.Нови, стр. 286, 2017.
13. Милан Р. Милановић: ЕКОНОМСКО БИОГРАФСКИ ВРЕМЕПЛОВ: КАЛЕНДАР ЕКОНОМСКИХ ВЕЛИКАНА, Економски институт, Београд, стр. 408, 2019.
14. Милан Р. Милановић: ЗАВИЧАЈНЕ СЛИКЕ (пјесме), издавач: Књижевна заједница „Јован Дучић“, Требиње, 2020, стр.74,
15. Милан Р. Милановић: ПРИЧЕ (1): ПЛОДОВИ ИЗ БАШТЕ МОГА ДЈЕТИЊСТВА; Агенција дизајн и књиге, Крушевице-Београд, 2021,
16. Милан Р. Милановић: СРПСКИ АГРАРНО-ЕКОНОМСКИ СТВАРАОЦИ: биографска хронологија (1750-1950), Матица српска, Подгорица –Нови САД, 2022.