Пређи на садржај

Prionogale

С Википедије, слободне енциклопедије

Prionogale
Временски распон: 20.0–19.0 Ma
рани миоцен
доња вилица врсте
Prionogale breviceps
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Hyaenodonta
Натпородица: Hyainailouroidea
Породица: Prionogalidae
Род: Prionogale
Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991
Типска врста
Prionogale breviceps
Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991
Врсте
  • Prionogale breviceps

Prionogale (Прионогале — „тестераста ласица”) је изумрли род плаценталних сисара из изумрле породице Prionogalidae, који је у периоду раног миоцена настањивао подручје Африке.[1][2][3][4][5]

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]
Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Prionogale
  • старогрчке ријечи прион (стгрч. πρίων), која значи тестера
  • и старогрчке ријечи гале (стгрч. γαλῆ), која значи ласица
тестераста ласица
Врста: Поријекло назива од: Значење назива:
P. breviceps
  • рода Prionogale
  • латинске ријечи бревис (лат. brevis), која значи кратко
  • и латинске ријечи цепс (лат. ceps), која значи глава
краткоглави Прионогале

Врста Prionogale breviceps је по исхрани била мали месојед, а по изгледу и величини је била слична малој ласици.[4] Зубна формула код врсте Prionogale breviceps је ?.1.2.32.1.1.3.[4]

Систематика

[уреди | уреди извор]

Класификација

[уреди | уреди извор]
Род: Prionogale (Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991)
Врста: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
P. breviceps (Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991)[6]  Кенија[7]
 Уганда[8]
20,0 до 19,0 мил. год.

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Prionogale.[9][10][11][12][13]

 †Hyaenodonta 

Eoproviverra

Boualitomidae

Arfiidae

Limnocyonidae

Sinopidae

Hyaenodontoidea

Gazinocyon

Pyrocyon

Galecyon

Parvavorodon

Indohyaenodontidae

Glibzegdouia

 †Indohyaenodon група 

Koholiidae

Tritemnodon

 †Tritemnodon група 

Teratodontidae

Apterodontinae

Maocyon

 †Maocyon/Orienspterodon група 

Orienspterodon

Hyainailourinae

Hemipsalodon

Ischnognathus

 †Akhnatenavus група 

Akhnatenavus

 ? 

"Pterodon" sp. (BC 15’08)

 ? 

Hyainailourinae sp. (UON 84-359)

 ? 

Hyainailourinae sp. C (DPC 9243 & DPC 10315)

 ? 

Hyainailourinae sp. D (DPC 6545)

Kerberos

"Pterodon" syrtos

 †Pterodon група 

Pterodontina

 ? 

Hyainailourinae sp. A (DPC 6555)

"Pterodon" africanus

Parapterodon

 ? 

"Pterodon" sp. (DPC 5036)

"Pterodon" phiomensis

Hyainailourini

Paroxyaenini

Falcatodon

Sectisodon

Exiguodon

Isohyaenodon zadoki

Isohyaenodon  (†Isohyaenodontina)

Isohyaenodon andrewsi

Sivapterodon

Hyainailouros bugtiensis

Hyainailouros napakensis

 †Hyainailouros 

Hyainailouros sulzeri

 ? 

Hyainailourinae sp. (GSN AD 100’96)

Simbakubwa

Leakitheriini

Megistotherium

Mlanyama

Metapterodontini

Pakakali

 †Prionogalidae 

Thereutherium

Namasector

 †Prionogale 

Prionogale breviceps

 †Hyainailouridae 
 †Hyainailouroidea 
 †Lahimia група 
 †Arfia група 
 †Galecyon група 
 †афро-арабијска група 

Временска распрострањеност рода Prionogale унутар породице Prionogalidae

[уреди | уреди извор]
NamasectorThereutheriumФанерозоикКенозоикНеогенПалеогенМиоценОлигоценЕоценBurdigalianAquitanianChattianRupelian

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  2. ^ Morales, Jorge; Pickford, M.; Salesa, Manuel J. (2008). „Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia”. Memoir of the Geological Survey of Namibia. 20: 291—310. 
  3. ^ L. Werdelin and S. M. Cote (2010.) "Prionogalidae (Mammalia, Incertae Sedis)". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) "Cenozoic Mammals of Africa". University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 567-568
  4. ^ а б в Jorge Morales; Martin Pickford (2018). „A reassessment of Prionogale and Namasector (Prionogalidae, Hyaenodonta, Mammalia) with descriptions of new fossils from Napak, Uganda and Koru, Kenya” (PDF). Communications of the Geological Survey of Namibia. 20: 114—139. 
  5. ^ Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene”. Acta Palaeontologica Polonica. 64 (2): 275—290. doi:10.4202/app.00581.2018Слободан приступ. 
  6. ^ Schmidt-Kittler N., Heizmann P. J. (1991.) "Prionogale breviceps n. gen. n. sp.: evidence of an unknown major clade of eutherians in the lower Miocene of East Africa." Münch Geowiss Abh A Geol Paläontol. 19:5–16.
  7. ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2017). „Taxonomic affinities of the enigmatic Prionogale breviceps, early Miocene, Kenya”. Historical Biology: An International Journal of Paleobiology. 31 (6): 784—793. doi:10.1080/08912963.2017.1393075. 
  8. ^ J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and Incertae sedis) from the Early Miocene of Napak, Uganda." Paleontological Research 11(1):71-84
  9. ^ Borths, Matthew R.; Stevens, Nancy J. (2017). „Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia)”. Palaeontologia Electronica. 20 (3): 55A. doi:10.26879/776Слободан приступ. 
  10. ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222. 
  11. ^ Floréal Solé; Bernard Marandat; Fabrice Lihoreau (2020). „The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian”. Geodiversitas. 42 (13): 185—214. doi:10.5252/geodiversitas2020v42a13. 
  12. ^ Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. 66-67: 119—141. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004. 
  13. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Jin, Jian-Hua (2023). „A new hypercarnivorous hyaenodont from the Eocene of South China”. Frontiers in Ecology and Evolution. 11. ISSN 2296-701X. doi:10.3389/fevo.2023.1076819/full.