Пређи на садржај

Prototomus

С Википедије, слободне енциклопедије

 Prototomus 
(парафилетски род)
Временски распон: 56.0–46.0 Ma
рани еоцен
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Hyaenodonta
Породица: Sinopidae
Род: Prototomus
Cope, 1874
Типска врста
Prototomus viverrinus
Cope, 1874
Врсте
  • Prototomus deimos
  • Prototomus girardoti
  • Prototomus martis
  • Prototomus minimus
  • Prototomus phobos
  • Prototomus robustus
  • Prototomus secundarius
  • Prototomus viverrinus
Синоними
синоними рода:
  • Prototomis (Lavrov, 1999)[1]
синоними врсте:
  • P. robustus:
    • Prolimnocyon robustus (Matthew & Granger, 1915)
  • P. secundarius:
    • Prototomus multicuspis (Cope, 1875)
    • Prototomus secundaria (Van Valen, 1965)[2]
    • Sinopa multicuspis (Matthew, 1901)[3]
    • Sinopa secundaria (Matthew, 1915)
    • Sinopa secundarius (Matthew, 1899)[4]
    • Stypolophus multicuspis (Cope, 1877)[5]
    • Stypolophus secundarius (Cope, 1877)
  • P. viverrinus:
    • Sinopa viverrina (Matthew, 1901)
    • Sinopa viverrinus (Matthew, 1899)
    • Stypolophus viverrinus (Cope, 1877)

Prototomus (Прототомус — „први резач”) је изумрли парафилетски род плаценталних сисара из изумрле породице Sinopidae, који је у периоду раног еоцена настањивао подручје Сјеверне Америке, Азије[6] и Европе.[7][8][9][10][11]

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]
Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Prototomus
  • старогрчке ријечи протос (стгрч. πρῶτος), која значи први
  • и старогрчке ријечи томос (стгрч. τόμος), која значи резати или сјећи
први резач[12]
Врсте: Поријекло назива од: Значење назива:
P. deimos дејмосов Прототомус
P. girardoti
  • рода Prototomus
  • и презимена француског палеонтолога Мишела Жирардота
жирардотов Прототомус
P. martis
  • рода Prototomus
  • планета Марс
  • и римског бога Марса
марсов Прототомус
P. minimus
  • рода Prototomus
  • и латинске ријечи минимус (лат. minimus), која значи мален
мали Прототомус
P. phobos
  • рода Prototomus
  • Фобоса, сателита планете Марс
  • и Фобоса, сина старогрчког бога рата Ареса и богиње љубави и лепоте Афродите
фобосов Прототомус
P. robustus
  • рода Prototomus
  • и латинске ријечи робустус (лат. robustus), што значи робусан или снажан
снажни Прототомус
P. secundarius
  • рода Prototomus
  • и латинске ријечи секундаријус (лат. secundarius), која значи другоразредни или нижи
нижи Прототомус
P. viverrinus
  • рода Prototomus
  • и рода цибетки Viverra
цибетколики Прототомус

Врста Prototomus deimos је тежила око 0,36 kg, Prototomus viverrinus око 0,76 kg,[13] Prototomus martis од 3,38 до 4,39 kg, Prototomus phobos од 2,56 до 2,68 kg, Prototomus robustus од 5,22 до 7,13 kg, Prototomus secundarius од 2,87 до 4,76 kg,[14] Prototomus girardoti око 450 g, а Prototomus minimus око 240 g.[15] Зубна формула код врсти из овог парафилетског рода је 3.1.4.33.1.4.3.[8] Први горњи пар преткутњака (P1) има двоструки коријен, а први доњи пар преткутњака (p1) има један коријен.

илустрација дјела доње вилице
врсте Prototomus robustus
дјелови доње вилице врсте Prototomus secundarius

Понашање и палеоекологија

[уреди | уреди извор]

Врсте из парафилетског рода Prototomus су биле мали копнени предатори који су у прошлости Сјеверне Америке и Европе настањивали плавне равнице и копнене екосистеме.

Систематика

[уреди | уреди извор]

Класификација

[уреди | уреди извор]
Род:  Prototomus (парафилетски род) (Cope, 1874)
Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
P. deimos (Gingerich & Deutsch, 1989)[16]  САД (Вајоминг и Колорадо) 55,0 до 54,7 мил. год.
P. girardoti (Smith & Smith, 2001)[17]  Белгија (покрајина Фламански Брабант)
 УК (Шири Лондон)
 Француска (Гранд Ест и О де Франс)
56,0 до 55,2 мил. год.
P. martis (Gingerich & Deutsch, 1989)[16]  САД (Вајоминг и Колорадо) 54,7 до 54,1 мил. год.
P. minimus (Smith & Smith, 2001)[17]  Белгија (покрајина Фламански Брабант)
 УК (Шири Лондон)
 Француска (О де Франс)
56,0 до 55,2 мил. год.
P. phobos (Gingerich & Deutsch, 1989)[16]  САД (Вајоминг и Колорадо) 55,0 до 46,0 мил. год.
P. robustus (Matthew & Granger 1915)[18]  САД (Вајоминг) 54,4 до 52,4 мил. год.
P. secundarius (Cope, 1875)[19]  САД (Вајоминг и Колорадо) 53,0 до 52,4 мил. год.
P. viverrinus (Cope, 1874)[20]  САД (Вајоминг и Нови Мексико) 54,1 до 53,4 мил. год.

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетског рода Prototomus.[8][21][22][15][23][24]

 †Hyaenodonta 

Eoproviverra

Boualitomidae

 †Sinopidae 

Sinopa

 ? 

Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)

Prototomus phobos

Prototomus secundarius

Prototomus viverrinus

Prototomus deimos

 †Prototomus 

Prototomus martis

Prototomus robustus

Prototomus girardoti

Prototomus minimus

Acarictis

Arfiidae

Limnocyonidae

Hyaenodontoidea

Gazinocyon

Pyrocyon

Galecyon

Parvavorodon

Indohyaenodontidae

Glibzegdouia

 †Indohyaenodon група 

Koholiidae

Tritemnodon

 †Tritemnodon група 

Teratodontidae

Apterodontinae

Maocyon

 †Maocyon/Orienspterodon група 

Orienspterodon

Hyainailourinae

Hemipsalodon

Ischnognathus

 †Akhnatenavus група 

Akhnatenavus

 ? 

"Pterodon" sp. (BC 15’08)

 ? 

Hyainailourinae sp. (MUVP 634)

 ? 

Hyainailourinae sp. (UON 84-359)

 ? 

Hyainailourinae sp. C (DPC 9243 & DPC 10315)

 ? 

Hyainailourinae sp. D (DPC 6545)

Kerberos

"Pterodon" syrtos

 †Pterodon група 

Pterodontina

 ? 

Hyainailourinae sp. A (DPC 6555)

"Pterodon" africanus

Parapterodon

 ? 

"Pterodon" sp. (DPC 5036)

"Pterodon" phiomensis

Hyainailourini

Paroxyaenini

Falcatodon

Sectisodon

Exiguodon

Isohyaenodon zadoki

Isohyaenodon  (†Isohyaenodontina)

Isohyaenodon andrewsi

Sivapterodon

Hyainailouros bugtiensis

Hyainailouros napakensis

 †Hyainailouros 

Hyainailouros sulzeri

 ? 

Hyainailourinae sp. (GSN AD 100’96)

Simbakubwa

Leakitheriini

Megistotherium

Mlanyama

Metapterodontini

Pakakali

Prionogalidae

 †Hyainailouridae 
 †Hyainailouroidea 
 †Lahimia група 
 †Sinopa група 
 †Arfia група 
 †Galecyon група 
 †афро-арабијска група 

Временска распрострањеност парафилетског рода Prototomus унутар породице Sinopidae

[уреди | уреди извор]
AcarictisSinopidae sp. (FMNH PM 59529)Sinopa (род)ФанерозоикКенозоикПалеогенОлигоценЕоценПалеоценPriabonianBartonianLutetianYpresian

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ A. V. Lavrov (1999.) "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia." in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].
  2. ^ Van Valen, Leigh (1965). „Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia)” (PDF). Palaeontology. 8: 638–665. 
  3. ^ Matthew, W. D. (1901.) "Additional observations on the Creodonta." Bulletin of the American Museum of Natural History, 14: 1-38
  4. ^ William Diller Matthew (1899.) "A provisional classification of the fresh-water Tertiary of the West." Bull. Amer. Mus. Nat. Hist. 12: 19-75.
  5. ^ E. D. Cope (1877.) "Report upon the extinct Vertebrata obtained in New Mexico by parties of the expedition of 1874." Report upon United States Geographical Surveys West of the One Hundredth Meridian, in charge of First Lieut. G.M. Wheeler, Corps of Engineers, U.S. Army, Vol. IV Paleontology, Part II, pp. 1-365. Government Printing Office, Washington, D.C.
  6. ^ A. V. Lavrov and A. V. Lopatin (2004.) "A New Species of Arfia (Hyaenodontidae, Creodonta) from the Basal Eocene of Mongolia." Paleontological Journal 38(4):448-457
  7. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  8. ^ а б в G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals", Cambridge University Press, 703 pages ISBN 9780521355193
  9. ^ Solé, Floréal; Gheerbrant, Emmanuel; Amaghzaz, Mbarek; Bouya, Baâdi (2009). „Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution”. Zoological Journal of the Linnean Society. 156 (4): 827—846. doi:10.1111/j.1096-3642.2008.00501.xСлободан приступ. 
  10. ^ Floréal Solé (2013). „New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia)”. Journal of Systematic Palaeontology. 11 (4): 375—398. doi:10.1080/14772019.2012.686927. 
  11. ^ Solé, F.; Lhuillier, J.; Adaci, M.; Bensalah, M.; Mahboubi, M.; Tabuce, R. (2013). „The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae”. Journal of Systematic Palaeontology. 12 (3): 303—322. doi:10.1080/14772019.2013.795196. 
  12. ^ Palmer, Theodore Sherman (1904). Index Generum Mammalium: A List of the Genera and Families of Mammals (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. 
  13. ^ Juhn, M. S.; Balisi, M. A.; Doughty, E. M.; Friscia, A. R.; Howenstine, A. O.; Jacquemetton, C.; Marcot, J.; Nugen, S.; Van Valkenburgh, B. (2024). „Cenozoic climate change and the evolution of North American mammalian predator ecomorphology”. Paleobiology: 1—10. doi:10.1017/pab.2024.27Слободан приступ. 
  14. ^ Egi, Naoko (2001). „Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids.” (PDF). Palaeontology. 44 (3): 497—528. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 04. 2022. г. Приступљено 16. 03. 2021. 
  15. ^ а б Floréal Solé; Bernard Marandat; Fabrice Lihoreau (2020). „The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian”. Geodiversitas. 42 (13): 185—214. doi:10.5252/geodiversitas2020v42a13. 
  16. ^ а б в Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch (1989). „Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming” (PDF). Museum of Paleontology, University of Michigan. 27 (13): 327—391. 
  17. ^ а б T. Smith and R. Smith (2001.) "The creodonts (Mammalia, Ferae) from the Paleocene-Eocene transition in Belgium (Tienen Formation, MP7)." Belgian Journal of Zoology 131(2):117-135
  18. ^ W. D. Matthew and W. Granger (1915.) "A revision of the Lower Eocene Wasatch and Wind River faunas." Bulletin of the American Museum of Natural History 34(1):1-103
  19. ^ Cope, Edward D. (1875). „Systematic Catalogue of Vertebrata of the Eocene of New Mexico: Collected in 1874. Report to the Engineer Department”. Washington D.C.: United States Army, US Government Printing Office: 5—37. 
  20. ^ Cope, E. D. (1874.) "Report upon vertebrate fossils discovered in New Mexico, with descriptions of new species." Chief of Engineers Annual Report, U. S. Government Printing Office, Washington, Appendix FF:589-606.
  21. ^ Borths, Matthew R.; Stevens, Nancy J. (2017). „Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia)”. Palaeontologia Electronica. 20 (3): 55A. doi:10.26879/776Слободан приступ. 
  22. ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222. 
  23. ^ Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. 66-67: 119—141. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004. 
  24. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Jin, Jian-Hua (2023). „A new hypercarnivorous hyaenodont from the Eocene of South China”. Frontiers in Ecology and Evolution. 11. ISSN 2296-701X. doi:10.3389/fevo.2023.1076819/full. 

Литература

[уреди | уреди извор]