Proailurus
Proailurus касни | |
---|---|
лобања врсте Proailurus lemanensis | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Carnivora |
Подред: | Feliformia |
Инфраред: | Aeluroidea |
Натпородица: | Feloidea |
Породица: | Felidae |
Потпородица: | †Proailurinae Zittel, 1893 |
Род: | †Proailurus Filhol, 1879 |
Типска врста | |
Proailurus lemanensis Filhol, 1879
| |
Врсте | |
| |
Синоними | |
синоними потпородице: синоними врсте:
|
Proailurus (Проаилурус — „прва мачка”) је изумрли род мачака из изумрле потпородице Proailurinae, који је у периоду од касног Олигоцена до раног Миоцена настањивао подручје Европе.[3][4]
Етимологија назива
[уреди | уреди извор]Назив овог рода води поријекло од:
- старогрчки ријечи протос (стгрч. πρῶτος), која значи први,
- и старогрчке ријечи аилоурос (стгрч. αἴλουρος), која значи мачка.
Назив потпородице Proailurinae води поријекло од:
- типског рода Proailurus,
- и таксономског наставка -inae.
Опис
[уреди | уреди извор]Врсте из рода Proailurus су биле мале и збијене звијери, нешто веће од данашње домаће мачке. Имале су дуги реп, велике очи, и оштре канџе и зубе, који су били једнаки пропорција као код данашњи врста из породице вивериди. Ове врсте су донекле могле да увлаче своје канџе. Као и данашњи вивериди, ове врсте су дјелимично живјеле на дрвећу.[5] Врста Proailurus lemanensis је достизала тежину од 5 до 20 kg, у раменима висину од 35 cm и дужину од 1 m.[4]
Систематика
[уреди | уреди извор]Историја класификације
[уреди | уреди извор]1879. године француски природњак и љекар Хенри Филхол је први научно описао род Proailurus, у који је уврстио двије изумрле врсте мачколики звијери: Proailurus lemanensis и Proailurus julieni.[6] Остаци ове двије врсте су пронађени на подручју францусе општине Сент Жерард. Касније је он 1882. године описао и додао у овај род још једну изумрлу врсту Proailurus medius.[7] 1888. године је њемачки палеонтолог и зоолог Макс Шлосер је врсту Proailurus medius препознао као представника засебног рода, те ју је уврстио у род Haplogale и преименовао у Haplogale media.[8][9] Касније је и врста Proailurus julieni је препозната као представника засебног рода Stenogale (као врста Stenogale julieni), и на крају као представник рода Viretictis (као врста Viretictis julieni).[10][11]
1999. године је француски палеонтог Стефан Пеигне је описао двије нове врсте у роду Proailurus, а то су Proailurus bourbonnensis и Proailurus major.[4][12]
Према свим научним истраживањима род Proailurus је најпримитивнији представник породице мачке и предак сви остали представника ове породице звијери,[9][13] иако је у једном истраживању из 2005. године био уврштен као примитивни представник мачколики звијери,[14] што је у каснијим истраживањима оповргнуто.[4][15]
Класификација
[уреди | уреди извор]Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
---|---|---|
†P. bourbonnensis (Peigne, 1999) | Њемачка Француска |
22,4 до 20,0 мил. год. |
†P. lemanensis (Filhol, 1879) | Њемачка Француска |
24,0 до 20,0 мил. год. |
†P. major (Peigne, 1999) | Француска | 22,4 до 20,0 мил. год. |
Филогенија
[уреди | уреди извор]Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Proailurus.[4]
Feloidea |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
- ^ Miklos Kretzoi (1945) "Bemerkungen über das Raubtiersystem." Annales Historico-Naturales Musei Nationalis Hungarici, Budapest, vol. 38, pp. 59-83.
- ^ а б в г д McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ а б в г д Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.
- ^ Turner, Alan; Antón, Mauricio (1997). The Big Cats and their fossil relatives. New York: Columbia University Press. стр. 25. ISBN 978-0-231-10228-5.
- ^ Filhol, Henri (1879). „Etude des mammiferes fossiles de Saint-Gerand le Puy (Allier)”. Bibliotheque de l'Ecole des Hautes Etudes, Section des Sciences Naturelles. 19 (1): 1—252.
- ^ Filhol, Henri (1882). „Memoire sur quelques mammiferes fossiles des phosphorites du Quercy. Ibid”: 1—140.
- ^ Schlosser, M. (1888). „Die Affen, Lemuren, Chiropteren, Insectivoren, Marsupialier, Creodonten und Carnivoren des Europaischen Tertiars. Beitr. Palaontol. Osterreich-Ungamns”. Part II (Volume 7): 225—386.
- ^ а б Hunt, Robert M. (1998). „Evolution of the Aeluroid Carnivora: Diversity of the Earliest Aeluroids from Eurasia (Quercy, Hsanda-Gol) and the Origin of Felids”. American Museum Novitates (3252). hdl:2246/3156.
- ^ Teilhard de Chardin, P. (1915) "Les carnassiers des phosphorites du Quercy" Annales de Paléontologie, 9, 101–192
- ^ Viret, J. (1929). „Les faunes des mammiferes de l'Oligocene superieur de la Limagne Bourbonnaise”. Ann. l'Univ. Lyon (N. Ser.). 47: 1—328.
- ^ Peigné, Stéphane (1999). „"Proailurus, l'un des plus anciens Felidae (Carnivora) 'd Eurasie: systematique et evolution"”.
- ^ Rothwell, Tom (2003). „Phylogenetic Systematics of North American Pseudaelurus (Carnivora: Felidae)”. American Museum Novitates. 2403: 1—64. doi:10.1206/0003-0082(2003)403<0001:PSONAP>2.0.CO;2. hdl:2246/2829.
- ^ Welsey-Hunt, G. D.; Flynn, J. J. (2005). „Phylogeny of the Carnivora: basal relationships among the Carnivoramorphans, and assessment of the position of ‘Miacoidea’ relative to Carnivora”. Journal of Systematic Palaeontology. 3 (1): 1—28. doi:10.1017/S1477201904001518.
- ^ Christiansen, Per (2008). „Phylogeny of the great cats (Felidae: Pantherinae), and the influence of fossil taxa and missing characters”. Cladistics. 24 (6): 977—992. doi:10.1111/j.1096-0031.2008.00226.x.
Литература
[уреди | уреди извор]- Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.