Пређи на садржај

Svami Vivekananda

С Википедије, слободне енциклопедије
Svami Vivekananda
Vivekananda in Chicago, September 1893. On the left, Vivekananda wrote: "One infinite pure and holy – beyond thought beyond qualities I bow down to thee".
Vivekananda u Čikagu, septembar 1893. Na levoj strani, Vivekananda je napisao: „Biće beskonačno čisto i sveto - izvan misli izvan kvaliteta ja se klanjam tebi.”[1]
Puno imeNarendranath Datta
Ime po rođenjuNarendranat Data
NadimakSwami Vivekananda
Datum rođenja12 januar 1863(1863-01-12)
Mesto rođenjaKolkata, Bengalsko predsedništvo, Britanska Indija (današnja Kolkata, Zapadni Bengal
 Indija)
Datum smrti4. jul 1902.(1902-07-04) (39 god.)
Mesto smrtiBelur Mat, Bengalsko predsedništvo, Britanska Indija (današnji Zapadni Bengal)
 Indija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Zanimanjemonah, filozof
Delovanjemoderna vedanta,[2][3] raža joga[3]

Svami Vivekananda (12. januar 1863 — 4. jul 1902), rođen kao Narendranat Data, bio je indijski hinduistički monah[4], glavni sledbenih indijskog mistika Ramakrišne iz 19. veka.[5][6] On je bio ključna figura uvođenja indijske filozofije vedante i joge u Zapadni svet,[7][8] a zaslužan je za podizanje međuverske svesti, čime je hinduizam doveo do statusa velike svetske religije tokom kasnog 19. veka.[9] On je bio glavni pokretač u oživljavanju hinduizma u Indiji i doprineo je konceptu nacionalizma u kolonijalnoj Indiji.[10] Vivekananda je osnovao organizaciju Ramakrišna mat i misiju Ramakrišna.[8] On je verovatno najpoznatiji po svom govoru koji je započeo rečima - „Sestre i braćo Amerika ...”,[11] u kojem je uveo hinduizam na Parlamentu svetskih religija u Čikagu 1893. godine.

Rođen u aristokratskoj Bengali Kajasta porodici iz Kolkate, Vivekananda je bio sklon duhovnosti. Na njega je uticao njegov guru, Ramakrišna, od koga je saznao da su sva živa bića otelotvorenje samog božanstva; prema tome, služenje Bogu moglo bi se ostvariti služenjem čovečanstvu. Nakon smrti Ramakrišne, Vivekananda je ekstenzivno obilazio Indijski potkontinent i stekao znanje iz prve ruke o životnim uslovima u Britanskoj Indiji. Kasnije je otputovao u Sjedinjene Države, predstavljajući Indiju na Parlamentu svetskih religija 1893. godine. Vivekananda je održao stotine javnih i privatnih propovedi i predavanja, šireći principe hinduističke filozofije u Sjedinjenim Državama, Engleskoj i Evropi. U Indiji se Vivekananda smatra patriotskim svetiteljem, a njegov rođendan slavi se kao Nacionalni dan mladih.

Objavljeno za vreme njegovog života[12]
Objavljeno posthumno

Ovo je spisak izabranih Vivekanandinih knjiga koje su objavljene nakon njegove smrti (1902)[12]

  • Addresses on Bhakti Yoga
  • Bhakti Yoga
  • The East and the West (1909)[17]
  • Inspired Talks (1909)
  • Narada Bhakti Sutras – translation
  • Para Bhakti or Supreme Devotion
  • Practical Vedanta
  • Speeches and writings of Swami Vivekananda; a comprehensive collection
  • Complete Works: a collection of his writings, lectures and discourses in a set of nine volumes (ninth volume will be published soon)
  • Seeing beyond the circle (2005)
  1. ^ „World fair 1893 circulated photo”. vivekananda.net. Приступљено 11. 4. 2012. 
  2. ^ Bhajanānanda (2010), Four Basic Principles of Advaita Vedanta, p.3
  3. ^ а б De Michelis 2005.
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 46. ISBN 86-331-2112-3. 
  5. ^ „Swami Vivekananda: A short biography”. www.oneindia.com. Приступљено 3. 5. 2017. 
  6. ^ „Life History & Teachings of Swami Vivekanand”. Приступљено 3. 5. 2017. 
  7. ^ „International Yoga Day: How Swami Vivekananda helped popularise the ancient Indian regimen in the West”. 21. 6. 2017. 
  8. ^ а б Feuerstein 2002, стр. 600.
  9. ^ Clarke 2006, стр. 209.
  10. ^ Von Dense 1999, стр. 191.
  11. ^ Dutt 2005, стр. 121.
  12. ^ а б „Vivekananda Library online”. vivekananda.net. Приступљено 22. 3. 2012. 
  13. ^ Chattopadhyaya 1999, стр. 33.
  14. ^ De Michelis 2005, стр. 124.
  15. ^ Kearney 2013, стр. 169.
  16. ^ Banhatti 1995, стр. 145.
  17. ^ Urban 2007, стр. 314.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]