Пређи на садржај

Upotreba alkohola u trudnoći

С Википедије, слободне енциклопедије
Upotreba alkohola u trudnoći
Beba sa fetalnim alkoholnim sindromom, pokazuje neke karakteristične crte lica
Специјалностиginekologija, neonatologija, pedijatrija, psihijatrija, akušerstvo, toksikologija
КомпликацијеPobačaj, Mrtvorođenče

Upotreba alkohola u trudnoći podrazumeva upotrebu alkohola tokom gestacije, uključujući i vreme pre nego što žena postane svesna trudnoće. Nijedna količina alkohola se ne smatra sigurnom za piće tokom trudnoće i ne postoji bezbedna vremenski period ili tromesečje u trudnoći u kojem se smatra da je bezbedno konzumirati alkohola.[1][2] Poremećaji fetalnog alkoholnog spektra (FASD) su grupa stanja koja se mogu javiti kod osobe čija je majka pila alkohol tokom trudnoće. Najteži oblik stanja poznat je kao fetalni alkoholni sindrom (FAS). Problemi mogu da uključuju abnormalni izgled, malu visinu, malu telesnu težinu, malu veličinu glave, lošu koordinaciju, slabu inteligenciju, probleme u ponašanju, gubitak sluha i probleme sa vidom.[3] Oni koji su pogođeni uticajem alkohola, imaju veće šanse da imaju probleme u školi, pravne probleme, učestvuju u rizičnim ponašanjima i imaju problema sa upotrebom alkohola i droga.[4] Upotreba alkohola tokom trudnoće takođe može prouzrokovati spontani pobačaj, mrtvorođenost, malu porođajnu težinu i nedonoščad.[5] Međutim, konzumiranje alkohola tokom trudnoće ne utiče na oštećenja kod svih novorođenčadi. Istraživanja su pokazala da je sklonost alkoholu tokom trudnoće povezana sa nasiljem u porodici i smatra se potencijalno štetnim za decu.[5]

Fetalni alkoholni sindrom obično se javlja kada trudnica popije više od četiri pića dnevno tokom prvog tromesečja, a blaži simptomi su zabeleženi kod konzumiranja dva pića dnevno.[6][7] Međutim, ne postoje dovoljno ispitane studije o štetnost pri konzumiranju manje količine alkohola od dva pića dnevno ili deset pića nedeljno.[6][8] Većina zdravstvenih organizacija preporučuje potpunu apstinenciju od alkohola tokom prva tri meseca trudnoće, kada je fetus najosetljiviji na mutativne efekte alkohola. Takođe se preporučuju celokupna umerenost tokom cele trudnoće.[9][10][11]

Embriologija

[уреди | уреди извор]

Tokom perioda gestacije, dolazi do nastanka, razvoja i sazrevanja telesnih sistema. Konzumiranjem alkohola tokom jedne ili više razvojnih faza može prouzrokovati poremećaj u razvoju.[12]

Tokom prvih nedelja trudnoće bebe rastu ubrzanim tempom, čak i pre nego što majke postanu svesne svoje trudnoće. Od začeća pa do treće nedelje, najosetljiviji sistemi i organi su mozak, kičmena moždina i srce. Ovi ključni organi počinju da se formiraju u ranim fazama trudnoće, što je vrlo osetljiv i kritičan period u ljudskom razvoju. Iako ovi telesni sistemi završavaju svoj razvoj kasnije tokom trudnoće, efekti konzumiranja alkohola u ranoj fazi trudnoće mogu rezultirati oštećenjima ovih sistema i organa.[12] Tokom četvrte nedelje gestacije, udovi se formiraju i u ovom trenutku alkohol može uticati na razvoj ruku, nogu, prstiju na rukama i nogama. Oči i uši se takođe formiraju tokom četvrte nedelje i podložniji su dejstvu alkohola.[12] Do šeste nedelje gestacije, zubi i nepce se formiraju i konzumacija alkohola u ovom trenutku može uticati na njihove strukture.[12] Upotreba alkohola u ovom periodu odgovorna je za mnoge karakteristike lica kod fetalnog alkoholnog sindroma. Do dvadesete nedelje gestacije, organi i organski sistemi su dobro razvijeni, ali su i dalje podložni štetnom dejstvu alkohola.[12] Kako bi otklonili sve potencijalne uticaje alkohola, lekari savetuju da je najsigurnije da žena prestane konzumiranje pića pre nego što pokušaju da zatrudne.

Bebin mozak, telo i organi razvijaju se tokom trudnoće i na njih izlaganje alkoholu može uticati u bilo kom trenutku. Budući da je svaka trudnoća različita, pijenje alkohola može jednoj bebi naštetiti više nego drugoj. Dete na koje je alkohol uticao u periodu trudnoće može izgledati „normalno“ pri rođenju, a simptomi se mogu javiti kasnije. Takođe, intelektualni poremećaji mogu da se manifestuju u kasnijem životnom dobu, ćesto u periodu školovanja.[12]

Alkohol tokom trudnoće

[уреди | уреди извор]

Fetus u razvoju je izložen alkoholu kroz placentu i pupčanu vrpcu. Alkohol se polako metabolizira u fetusu i u poređenju sa odraslom osobom ostaje dugo. To je tako zbog ponovnog unosa amnionske tečnosti koja sadrži alkohol.[13][14] Izloženost alkoholu ima ozbiljne implikacije na fetus u razvoju ali i na majku. Kada žena planira trudnoću, treba da ima na umu da ne postoji sigurno ograničenje za konzumaciju alkohola.[15][13] Prekomerna upotreba alkohola može dovesti do prevremenog porođaja, a problemi se mogu manifestovati kasnije tokom detetovog razvoja. Jedan od glavnih problematičnih ishoda kod bebe u razvoju je fetalni alkoholni sindrom, koji karakterišu: rascep nepca i / ili rascep usne, neproporcionalan fizički razvoj tela i različiti nedostaci poput nedostatka pažnje, slabe memorije i sposobnosti koordinacije, kao i kao nepravilno funkcionisanje različitih telesnih organa poput bubrega, srca i kostiju. Pobačaj, mala porođajna težina i mrtvorođenost su takođe uobičajeni ishodi.[16]

Ovi negativni efekti se mogu povećati naročito tokom prvog i trećeg tromesečja trudnoće kada beba brzo raste. Konzumacija alkohola u prvom tromesečju trudnoće, koji je presudna razvojna faza rasta fetusa, može imati ozbiljne posledice.[17] Fetus u razvoju može biti izložen alkoholu u najranijim nedeljama trudnoće. Tokom treće nedelje alkohol može uticati na srce i centralni nervni sistem fetusa. Ako majka nastavi da pije, to može negativno uticati na oči, noge i ruke fetusa. Kontinuirano izlaganje alkoholu tokom šeste nedelje može negativno uticati na razvoj uha i zuba. Razvoj nepceta i spoljašnjih genitalija takođe mogu biti pogođena. Tokom dvanaeste nedelje, često izlaganje alkoholu može negativno uticati na razvoj mozga koji utiče na kognitivne sposobnosti, veštine učenja i ponašanja pre rođenja.[18] Konzumacija prekomernog alkohola može dovesti do fetalnog alkoholnog sindroma koji može proizvesti nepovratne životne promene u fizičkom, mentalnom i neurobehevioralnom razvoju fetusa.[19] Alkohol tokom trudnoće ne utiče samo na fetus u razvoju, već ima i loše zdravstvene ishode na majku.[20] On može naštetiti plodnosti kod žena koje planiraju trudnoću. Neželjeni efekti alkohola mogu dovesti do neuhranjenosti, napadaja, povraćanja i dehidracije. Majka može patiti od anksioznosti i depresije, što može rezultirati zlostavljanje ili zanemarivanje dece. Takođe je primećeno da kod naglog prekida konzumacije alkohola kod majki koje si pile veće količine, uticaj alkohola na novorođenče i dalje ostaje vidljiv. Beba ostaje nadraženog raspoloženja, često plače, ne spava pravilno, slabije sisa i glad se povećava.[21]

Konzumacija alkohola tokom trudnoće može povećati rizik da dete u mladosti razvije akutnu meloičnu leukemiju.[22]

Vredi napomenuti da se alkohol koristio kao uobičajeni tokolitički agens. Tokolitički agensi su lekovi koji se koriste za sprečavanje prevremenog porođaja (beba rođena pre 37. nedelje trudnoće) suzbijanjem kontrakcije materice. Međutim, alkohol se više ne koristi u modernoj praksi zbog sigurnosnih razloga za majku i njenu bebu. Kohranov sistematski pregled je takođe pokazao da etanol nije ništa bolji od placeba (šećerne vode) za suzbijanje prevremenog porođaja. Ne samo da je etanol gori od drugih beta-mimetičkih lekova (vrsta tokolitičkih sredstava) pri odlaganju porođaja, već dovodi i do veće stope rađanja beba sa niskom porođajnom težinom, beba sa problemima sa disanjem pri rođenju i neonatalne smrti.[23]

Znaci i simptomi uticaja alkohola

[уреди | уреди извор]

Kada se dojenče rodi, na prvi pogled može delovati kao potpuno zdrava beba ali može imati nevidljive poremećaje i oštećenja organa usled izlaganja alkoholu tokom gestacije.[12] Utvrđeno je da su socijalni problemi kod dece povezani sa upotrebom alkohola njihovih majki tokom trudnoće. Alkohol je takođe uzrok mikrocefalije.[24] Upotreba alkohola tokom trudnoće ne utiče na sposobnost dojenja dojenčeta - pored toga, dojenče se može dojiti čak i ako njegova majka nastavlja da konzumira alkohol nakon porođaja. Dojenče rođeno od majke koja je zavisna od alkohola može proći odvikavanje od alkohola nakon rođenja.[5]

Jedan od glavnih efekata konzumacije alkohola tokom trudnoće su poremećaji fetalnog alkoholnog spektra (FASD), od kojih je Fetalni alkoholni sindrom (FAS) najteži oblik. Studije su pokazale da male količine alkohola konzumirane tokom trudnoće ne pokazuju nikakve zdravstvene probleme na licu, ali se mogu uočiti problemi u ponašanju.[25] Postoji širok spektar simptoma koji se primećuju kod osoba koje pate od FASD-a, uključujući:

  • Abnormalne crte lica, poput glatkog grebena između nosa i gornje usne (ovaj greben se naziva filtrum)
  • Mala veličina glave
  • Visina manja od proseka
  • Niska telesna težina na rođenju
  • Loša koordinacija
  • Hiperaktivno ponašanje
  • Poteškoće sa pažnjom
  • Loše pamćenje
  • Teškoće u školi (posebno sa matematikom)
  • Teškoćama u učenju
  • Kašnjenje govora i jezika
  • Intelektualni invaliditet ili nizak koeficijent inteligencije
  • Loše veštine rasuđivanja
  • Problemi sa spavanjem i sisanjem kao beba
  • Problemi sa vidom ili sluhom
  • Problemi sa srcem, bubrezima ili kostima[26]

Postoje četiri vrste FASD-a u zavisnosti od simptoma:

  1. Fetalni alkoholni sindrom;
  2. Neurološki razvojni poremećaj povezan sa alkoholom;
  3. Urođene mane povezane sa alkoholom;
  4. Neurobehevioralni poremećaj povezan sa prenatalnom izloženošću alkoholu.[27]

Postoje tri pristupa lečenju FAS:

  1. Kod kuće - Stabilan dom sa puno ljubavi, zajedničkim i redovnim rutinama, jednostavnim pravilima koja treba poštovati i gde se dodeljuju nagrade za pozitivno ponašanje, dobro je okruženje za decu sa FAS-om.
  2. Lekovi - Lekovi se koriste za specifično lečenje simptoma FASD-a, a ne kod svih FAS-a. Neki od lekova koji se koriste su antidepresivi, stimulansi, neuroleptici i lekovi protiv anksioznosti.
  3. Savetovanje - Deca sa FAS-om imaju koristi od bihevioralnog i funkcionalnog treninga, obuke socijalnih veština i podučavanja. Grupe podrške i terapija razgovorom ne pomažu samo deci koja pate od FAS-a, već pomažu i roditeljima i braći i sestrama ove dece.[28]

Lečenje

[уреди | уреди извор]

Žena može da odluči da prekine sa uzimanjem alkohola čim sazna da je zatrudnela. Usled odvikavanja od alkohola, žena može imati ozbiljne simptome. Ovi simptomi se mogu lečiti tokom trudnoće benzodiazepinskim sredstvima za smirenje.

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Jedna od 67 žena koje piju alkohol tokom trudnoće imaće dete sa urođenom manom. Pet zemalja sa najvećom prevalencijom upotrebe alkohola tokom trudnoće bile su Irska (oko 60%), Belorusija (47%), Danska (46%), Velika Britanija (41%) i Ruska Federacija (37%). Najmanja je zastupljenost kod onih naroda čija verska uverenja regulišu konzumaciju alkohola. Urođene mane uzrokovane konzumacijom alkohola mogu biti do 1% na mnogim mestima. To može značiti da je FASD možda veći od anencefalije, Dovnovog sindroma, spina bifida i trisomije 18. Globalno posmatrano, svaka deseta žena pije alkohol tokom trudnoće. Od ove populacije 20% njih se opija i pije četiri ili više alkoholnih pića u jednoj prilici.[29] „Prekomerno pijenje je direktni uzrok FAS-a ili FASD-a. Ovi nalazi su alarmantni jer polovina trudnoća u razvijenim zemljama i preko 80% u zemljama u razvoju nije planirana. To znači da mnoge žene ne shvataju da su trudne tokom ranih faza i nastavljaju da piju i u trudnoći“.[29]

Preporuke za javno zdravlje

[уреди | уреди извор]

Počevši od 1981. godine, Surgeon General of the United States počeo je da izdaje upozorenje tražeći od trudnica da se uzdrže od alkohola do kraja gestacije.[30] Američka pedijatrijska akademija izdala je niz preporuka 2015. godine: „Tokom trudnoće nijedna količina unosa alkohola ne sme se smatrati sigurnom; ne postoji sigurno tromesečje za pijenje alkohola; svi oblici alkohola, poput piva, vina i likera, predstavljaju rizik; a opijanje predstavlja dodatni rizik za fetus u razvoju.“[9] Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se alkohol u potpunosti izbegava tokom trudnoće, s obzirom na relativno nepoznate efekte malih količina alkohola tokom trudnoće. Nacionalni institut za zdravlje i kliničku izvrsnost Ujedinjenog Kraljevstva preporučuje „da ako ste trudni ili planirate da zatrudnite, najsigurniji pristup je ne piti alkohol kako biste rizike po bebu sveli na minimum.“[31]

Kontroverza

[уреди | уреди извор]

Bilo je nekih kontroverzi oko pristupa nulte tolerancije koji su mnoge države primenile prema konzumaciji alkohola tokom trudnoće. Godine 2000. objavljen je članak u kojem je iznesena tvrdnja da zabrinutost zbog rizika od FAS-a može biti prenaglašena i iznad nivoa za koji ga opravdavaju postojeći dokazi o njegovoj prevalenciji i uticaju. Takođe, u članku se navedeno da izjednačavanje niskog nivoa pijenja sa neizbežnom štetom za fetus može imati negativne socijalne, pravne i zdravstvene posledice.[32] Godine 2016. infografska slika koju je objavio CDC izazvala je kontroverzu preporučujući ženama u rodnoj dobi da se uzdrže od alkohola ako nisu na kontroli rađanja.[33] To je zato što je mogućnost za razvoj fetalnog alkoholnog sindroma vrlo velika i pre nego što žena utvrdi trudnoću.[34][35]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Williams, Janet F.; Smith, Vincent C.; COMMITTEE ON SUBSTANCE ABUSE (2015). „Fetal Alcohol Spectrum Disorders”. Pediatrics. 136 (5): e1395—1406. ISSN 1098-4275. PMID 26482673. S2CID 23752340. doi:10.1542/peds.2015-3113. 
  2. ^ Flak, Audrey L.; Su, Su; Bertrand, Jacquelyn; Denny, Clark H.; Kesmodel, Ulrik S.; Cogswell, Mary E. (2014). „The association of mild, moderate, and binge prenatal alcohol exposure and child neuropsychological outcomes: a meta-analysis”. Alcoholism, Clinical and Experimental Research. 38 (1): 214—226. ISSN 1530-0277. PMID 23905882. doi:10.1111/acer.12214. 
  3. ^ „Facts about FASDs”. 16. 4. 2015. Архивирано из оригинала 23. 5. 2015. г. Приступљено 10. 6. 2015. 
  4. ^ Coriale, G; Fiorentino, D; Di Lauro, F; Marchitelli, R; Scalese, B; Fiore, M; Maviglia, M; Ceccanti, M (2013). „Fetal Alcohol Spectrum Disorder (FASD): neurobehavioral profile, indications for diagnosis and treatment.”. Rivista di Psichiatria. 48 (5): 359—369. PMID 24326748. doi:10.1708/1356.15062. 
  5. ^ а б в „Guidelines for the identification and management of substance use and substance use disorders in pregnancy” (PDF). World Health Organization. 2014. Приступљено 11. 8. 2017. 
  6. ^ а б Yaffe, Sumner J (2011). Drugs in pregnancy and lactation: a reference guide to fetal and neonatal risk (9 изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 527. ISBN 9781608317080. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. 
  7. ^ „Pregnancy and alcohol: occasional, light drinking may be safe”. Prescrire Int. 21 (124): 44—50. 2012. PMID 22413723. 
  8. ^ Henderson, J; Gray, R; Brocklehurst, P (2007). „Systematic review of effects of low-moderate prenatal alcohol exposure on pregnancy outcome.”. BJOG : An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 114 (3): 243—252. PMID 17233797. S2CID 45034780. doi:10.1111/j.1471-0528.2006.01163.x. 
  9. ^ а б Williams JF, Smith VC (2015). „Fetal Alcohol Spectrum Disorders”. Pediatrics. 136 (5): e1395—e1406. PMID 26482673. S2CID 23752340. doi:10.1542/peds.2015-3113. 
  10. ^ „Framework for alcohol policy in the WHO European Region” (PDF). World Health Organisation. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2010. г. Приступљено 15. 03. 2021. 
  11. ^ „Drinking in pregnancy guidance”. nhs.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-04-06. г. Приступљено 2018-04-06. 
  12. ^ а б в г д ђ е „An Alcohol-free pregnancy is the best choice for your baby” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention. Приступљено 10. 8. 2017. Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  13. ^ а б Bhuvaneswar, Chaya G.; Chang, Grace; Epstein, Lucy A.; Stern, Theodore A. (2007). „Alcohol Use During Pregnancy: Prevalence and Impact”. Primary Care Companion to the Journal of Clinical Psychiatry. 9 (6): 455—460. ISSN 1523-5998. PMC 2139915 Слободан приступ. PMID 18185825. doi:10.4088/PCC.v09n0608. 
  14. ^ Burd, L; Blair, J; Dropps, K (2012-05-17). „Prenatal alcohol exposure, blood alcohol concentrations and alcohol elimination rates for the mother, fetus and newborn”. Journal of Perinatology (на језику: енглески). 32 (9): 652—659. ISSN 0743-8346. PMID 22595965. S2CID 1513758. doi:10.1038/jp.2012.57. 
  15. ^ „Disease of the Week - Alcohol and Pregnancy”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). 2018-09-14. Приступљено 2018-11-16. 
  16. ^ „Alcohol Use in Pregnancy”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). 2018-07-17. Приступљено 2018-11-16. 
  17. ^ „Prevention of Harm caused by Alcohol Exposure during Pregnancy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 01. 2023. г. Приступљено 15. 03. 2021. 
  18. ^ „What are the Effects & Dangers of Alcohol During Pregnancy?”. American Addiction Centers (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-25. 
  19. ^ „Drinking and Your Pregnancy”. pubs.niaaa.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-16. 
  20. ^ „WHO | Substance use in pregnancy”. www.who.int. Приступљено 2018-11-16. 
  21. ^ „Dangers of Drinking While Pregnant - DrugAbuse.com”. drugabuse.com (на језику: енглески). 2016-07-27. Приступљено 2018-11-17. 
  22. ^ Latino-Martel, Paule; Chan, Doris S. M.; Druesne-Pecollo, Nathalie; Barrandon, Emilie; Hercberg, Serge; Norat, Teresa (2010-05-01). „Maternal Alcohol Consumption during Pregnancy and Risk of Childhood Leukemia: Systematic Review and Meta-analysis”. Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention (на језику: енглески). 19 (5): 1238—1260. ISSN 1055-9965. PMID 20447918. S2CID 25928017. doi:10.1158/1055-9965.EPI-09-1110. 
  23. ^ Haas, David M; Morgan, Amanda M; Deans, Samantha J; Schubert, Frank P (5. 11. 2015). „Ethanol for preventing preterm birth in threatened preterm labor”. Cochrane Database of Systematic Reviews (11): CD011445. PMID 26544539. doi:10.1002/14651858.CD011445.pub2. 
  24. ^ „Microcephaly”. World Health Organization. Приступљено 11. 8. 2017. 
  25. ^ Williams, J., Smith, V., and the Committee on Substance Abuse. (2015). Fetal alcohol spectrum disorders. Pediatrics. 136(5).
  26. ^ „Basics about FASDs”. cdc.gov. 2018-09-27. Приступљено 16. 11. 2018. 
  27. ^ „Basics about FAS”. cdc.gov. 2018-09-27. Приступљено 16. 11. 2018. 
  28. ^ „Fetal Alcohol Syndrome”. healthline.com. 2015-11-09. Приступљено 16. 11. 2018. 
  29. ^ а б „Counting the costs of drinking alcohol during pregnancy”. Bulletin of the World Health Organization. 95 (5): 320—321. 2017. PMC 5418824 Слободан приступ. PMID 28479632. doi:10.2471/BLT.17.030517. Приступљено 11. 8. 2017. 
  30. ^ Rankin, Lissa (23. 8. 2011). Fertility, Pregnancy, and Childbirth. St. Martin's Press. стр. 14. ISBN 9781429959322. „In 1981, the surgeon general put out the now-ubiquitous warning about alcohol and pregnancy.” 
  31. ^ „Drinking alcohol while pregnant”. NHS. Архивирано из оригинала 31. 12. 2020. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  32. ^ Armstrong, EM (2000). „Fetal alcohol syndrome: the origins of a moral panic”. Alcohol and Alcoholism (на језику: енглески). 35 (3): 276—282. ISSN 0735-0414. PMID 10869248. doi:10.1093/alcalc/35.3.276. 
  33. ^ „Alcohol and Pregnancy | VitalSigns | CDC”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2017-03-20. Приступљено 2018-04-06. 
  34. ^ „CDC faces backlash over alcohol warning to women” (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-06. 
  35. ^ Schumaker, E (2016). „No, The CDC Did Not Tell Women To Stop Drinking”. Huffington Post. Приступљено 2018-04-06. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Upotreba alkohola u trudnoći на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Upotreba_alkohola_u_trudnoći&oldid=27452657”