Бензодиазепин
| Бензодиазепини |
|---|
|
| Структура бензодиазепина. "R" означава заједничке локације бочних ланаца, који дају различитим бензодиазепинима њихове јединствене особине. |
| Бензодиазепини |
| Списак бензодиазепина |
| Бензодиазепинско предозирање |
| Бензодиазепинска зависност |
| Бензодиазепинска злоупотреба |
| Бензодиазепински синдром повлачења |
| Дуготрајни ефекти бензодиазепина |
Бензодиазепини су група психоактивних дрога које служе као депресанти ЦНС-а.[1][2] Припадају групи анксиолитика.[3] Често се користе како би помогли пацијентима да превазиђу бол и анксиозност и омогућава им лакши сан. Парентерални облици се користе у терапији статуса епилептикуса. Најпознатији представници су диазепам (апаурин, бенседин), лоразепам, бромазепам (лексаурин, лексилијум), и алпразолам (ксанакс, ксалол).[4] Корисници дрога злоупотребљавају ове супстанце у немедицинске сврхе како би произвели стање слично алкохолној интоксикацији.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 420—427. ISBN 0781744431.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Amdur MO, Doull J, Klaassen CD (2001). Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons (6 изд.). New York: McGraw-Hill, Inc. ISBN 0071347216.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
