GABAA receptor
GABAA receptor (GABAAR) je jonotropni receptor i ligandom kontrolisani jonski kanal. Njegov endogeni ligand je γ-aminobuterna kiselina (GABA), jedan od glavnih inhibitornih neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu. Nakon aktivacije, GABAA receptor selektivno propušta Cl− kroz svoju poru, što dovodi do hiperpolarizacije neurona. To ima inhibitorno dejstvo na neurotransmisiju usled umanjenih šansi za pojavu uspešnog akcionog potencijala. Potencijal preokreta GABAA-posredovanog IPSP u normalnom rastvoru je −70 mV, za razliku od GABAB IPSP.
Aktivno mesto GABAA receptora je mesto vezivanja GABA i nekoliko lekova kao što su muscimol, gaboksadol, i bikuculin. Ovaj protein takođe sadrži brojna alosterna mesta vezivanja koja indirektno modulišu aktivnost receptora. Ta alosterna mesta su meta niza drugih lekova, uključujući benzodiazepine, nebenzodiazepine, barbiturate, etanol,[4] neuroaktivne steroide, inhalacione anestetike, i picrotoksin, između ostalih.[5]
GABAA receptori su prisutni u svim organizmima koji imaju nervni sistem. U manjoj meri ovi receptori se mogu naći u tkivima koja nisu neuronska. Usled njihove široke rasprostranjenosti u nervnom sistemu sisara oni imaju važnu ulogu u praktično svim funkcijama mozga.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Richter L, de Graaf C, Sieghart W, Varagic Z, Mörzinger M, de Esch IJ, Ecker GF, Ernst M (2012). „Diazepam-bound GABAA receptor models identify new benzodiazepine binding-site ligands”. Nat. Chem. Biol. 8 (5): 455—464. PMC 3368153 . PMID 22446838. doi:10.1038/nchembio.917.
- ^ Campagna-Slater V, Weaver DF (2007). „Molecular modelling of the GABAA ion channel protein”. J. Mol. Graph. Model. 25 (5): 721—30. PMID 16877018. doi:10.1016/j.jmgm.2006.06.001.
- ^ Sancar F, Ericksen SS, Kucken AM, Teissére JA, Czajkowski C (2007). „Structural Determinants for High-Affinity Zolpidem Binding to GABA-A receptors”. Mol. Pharmacol. 71 (1): 38—46. PMC 2583146 . PMID 17012619. doi:10.1124/mol.106.029595.
- ^ Santhakumar V, Wallner M, Otis TS (2007). „Ethanol acts directly on extrasynaptic subtypes of GABAA receptors to increase tonic inhibition”. Alcohol. 41 (3): 211—21. PMC 2040048 . PMID 17591544. doi:10.1016/j.alcohol.2007.04.011.
- ^ Johnston, GAR (1996). „GABAA Receptor Pharmacology”. Pharmacology and Therapeutics. 69 (3): 173—198. PMID 8783370. doi:10.1016/0163-7258(95)02043-8.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Receptors,+GABA-A на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Olsen RW, DeLorey TM (1999). „Chapter 16: GABA and Glycine”. Ур.: Siegel GJ, Agranoff BW, Fisher SK, Albers RW, Uhler MD. Basic neurochemistry: molecular, cellular, and medical aspects (Sixth изд.). Philadelphia: Lippincott-Raven. ISBN 978-0-397-51820-3.
- Olsen RW, Betz H (2005). „Chapter 16: GABA and Glycine”. Ур.: Siegel GJ, Albers RW, Brady S, Price DD. Basic Neurochemistry: Molecular, Cellular and Medical Aspects (Seventh изд.). Boston: Academic Press. стр. 291—302. ISBN 978-0-12-088397-4.
- Uusi-Oukari M, Korpi ER (2010). Regulation of GABAA Receptor Subunit Expression by Pharmacological Agents. Pharmacological Reviews, pp. 97–135. PMID 20123953.