Zlatna poluga

Zlatna poluga, takođe nazvana zlatna šipka ili zlatni ingot, je količina rafinisanog metalnog zlata bilo kog oblika koju pravi proizvođač poluga koji ispunjava standardne uslove proizvodnje, označavanja i čuvanja evidencije. Veće zlatne poluge koje se proizvode izlivanjem rastopljenog metala u kalupe nazivaju se ingoti.

Manje poluge se mogu proizvoditi kovanjem ili štancanjem od odgovarajuće valjanih zlatnih limova. Standardna zlatna poluga koju centralne banke drže kao zlatne rezerve^[1] i kojom se trguje među trgovcima zlatom je zlatna poluga dobre isporuke od 400 troja (12,4 kilograma; 438,9 unci). Kilobar, čija je masa 1.000 grama (32,15 troj unci), i poluga zlata od 100 troj unci su poluge kojima je lakše upravljati i koje se u velikoj meri koriste za trgovanje i ulaganja. Premija na ove poluge kada se trguje je veoma niska u odnosu na spot vrednosti zlata, što ga čini idealnim za male transfere između banaka i trgovaca. Većina zlatnih poluga je ravna, iako neki investitori, posebno u Evropi, preferiraju oblik cigle.

Narodna Banka Srbije^[2] kaže da je po propisima Republike Srbije dozvoljeno trgovati zlatnim polugama.

Vrste zlatnih poluge

Kovane zlatne poluge

Na osnovu načina na koji se proizvode, zlatne poluge se kategorišu kao livene ili kovane, pri čemu se obe razlikuju po izgledu i ceni. Livene poluge se prave na sličan način kao kod ingota, pri čemu se rastopljeno zlato sipa u kalup u obliku šipke i ostavlja da se očvrsne. Ovaj proces često dovodi do deformisanih poluga sa neravnim površinama koje, iako nesavršene, čine svaku šipku jedinstvenom i lakšom za identifikaciju.

Livene zlatne poluge

Livene zlatne poluge su takođe jeftinije od kovanih šipki, jer se brže proizvode i zahtevaju manje rukovanja.

Kovane poluge se prave od zlatnih blankova koji su od ravnog komada zlata isečeni na potrebnu dimenziju. Oni se identifikuju tako što imaju glatke i ravne površine.

Bezbednosne funkcije

Da bi sprečili falsifikovanje ili krađu šipki, proizvođači su razvili načine za proveru originalnih poluga, a najčešći način je brendiranje zlatnih poluga sa registrovanim serijskim brojevima ili obezbeđivanje sertifikata o autentičnosti. U nedavnom trendu, mnoge kovnice bi utiskivale serijske brojeve čak i na najmanjim polugama, a broj na šipki bi trebalo da odgovara broju na pratećem sertifikatu.

Za razliku od livenih zlatnih poluga (kojima se često rukuje direktno), kovane poluge su generalno zapečaćene u zaštitnom pakovanju kako bi se sprečilo neovlašćeno korišćenje i sprečilo njihovo oštećenje. Sigurnosna funkcija holograma poznata kao Kinegram takođe se može umetnuti u pakovanje. Zlatne poluge koje ih sadrže nazivaju se Kinebari.

Standardne jedinice težine zlatnih poluga

Cene zlata (US$ po troj unci), u nominalnim američkim dolarima i inflacija prilagođene US$ od 1914. nadalje.

Zlato se meri u troj uncama, koje se često jednostavno nazivaju uncama kada je evidentna referenca na zlato. Jedna troj unca je ekvivalentna 31,1034768 grama. Obično se sreće u svakodnevnom životu avoirdupois unca, imperijalna težina u zemljama koje još uvek koriste britanske težine i mere ili uobičajene jedinice Sjedinjenih Država. Avoirdupois unca je lakša od troj unce; jedna avoirdupois unca je 28,349523125 grama.

Standardna zlatna poluga koju centralne banke i trgovci polugama drže i kojima se međunarodno trguje je Good Delivery poluga sa nominalnom težinom od 400 oz (12,4 kg; 438,9 oz).

Međutim, njegov precizan sadržaj zlata je dozvoljen da varira između 350 ozt (10,9 kg; 384,0 oz) i 430 ozt (13,4 kg; 471,8 oz). Minimalna potrebna čistoća je 99,5% zlata. Ove poluge moraju biti uskladištene u priznatim i bezbednim trezorima zlatnih poluga kako bi zadržali status kvaliteta dobre isporuke. Zabeleženo poreklo ove poluge obezbeđuje integritet i maksimalnu vrednost preprodaje.

Jedna tona = 1.000 kilograma = 32.150,746 troj unci.

Jedan kilogram = 1.000 grama = 32,15074656 troj unci.

Jedna tola = 11,6638038 grama = 0,375 troj unci.

Jedan tael = 50 grama

TT (deset tola) = 117 grama (3,75 oz)

Tola je tradicionalna indijska mera za težinu zlata i preovladava do danas. Mnogi međunarodni proizvođači zlata isporučuju tola poluge čistoće 999,96.

Zlatne poluge se još koriste i za investiciono zlato.

Najveća zlatna poluga

Najveća zlatna poluga na svetu ima 250 kg (551 lb), a pri dnu je 455 mm × 225 mm (17,9 in × 8,9 in) i 170 mm (6,7 in) visoka sa uglom od 5 stepeni (jednako 15,730 cm³ ili 960 cu in). Proizvela ga je Mitsubishi Materials Corporation, podružnica Mitsubishi. Bio je izložen u Muzeju zlata Toi 11. jula 2005. Njegov sadržaj zlata procenjen je 2005. na 400 miliona jena (približno 3.684.000 američkih dolara u to vreme).^[3] Od 18. avgusta 2020. vredi približno 16,1 miliona američkih dolara, ne računajući premiju povezanu sa najvećom zlatnom polugom na svetu.

Reference

^ „Srbija vratila u zemlju sve rezerve zlata zbog 'globalne nestabilnosti'”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-12-12.
^ „Политика – у вези са златним полугама”. www.nbs.rs. Приступљено 2022-12-12.
^ „The Japan Journal. November 2005.”. 10. 03. 2010. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2022.

[1] „Srbija vratila u zemlju sve rezerve zlata zbog 'globalne nestabilnosti'”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-12-12.

[2] „Политика – у вези са златним полугама”. www.nbs.rs. Приступљено 2022-12-12.

[3] „The Japan Journal. November 2005.”. 10. 03. 2010. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2022.

[1]

[2]

[3]