Пређи на садржај

Čaplja govedarica

С Википедије, слободне енциклопедије

Čaplja govedarica
Odrasli glavne podvrste u svadbenom perju
Научна класификација
Царство:
Животиње (Animalia)
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Pelecaniformes или Родарице (Ciconiiformes)
Породица:
Чапље (Ardeidae)
Род:
Bubulcus

Bonaparte, 1855
Врста:
B. ibis
Биномно име
Bubulcus ibis
Подврсте

B. i. ibis (Linnaeus, 1758)
B. i. coromandus (Boddaert, 1783)
B. i. seychellarum (Salomonsen, 1934)

Распрострањеност B. ibis:
  у време гнежђења
  ван сезоне гнежђења
  станарица
Синоними

Ardea ibis Linnaeus, 1758
Ardeola ibis (Linnaeus, 1758)
Bubulcus bubulcus
Buphus coromandus (Boddaert, 1783)
Cancroma coromanda (Boddaert, 1783)
Egretta ibis (Linnaeus, 1758)
Lepterodatis ibis (Linnaeus, 1758)

Чапља говедарица или чапља говедарка (Bubulcus ibis) је космополитска врста птице из породице чапљи. Живи у тропским, суптропским и умјереним подручјима. Једини је припадник монотипичног рода Bubulcus, иако неки таксономи сматрају двије подврсте једном врстом. Упркос томе што је по перју слична чапљама рода Egretta, сроднија је чапљама рода Ardea. Прије је настањивала дијелове Азије, Африке и Европе, а онда се нагло проширила и успјешно колонизовала већину остатка свијета.

То је здепаста бијела птица са свијетлоокер перјем током сезоне парења. Гнијезди се у колонијама, обично близу воде и често са другим мочварним птицама. Гнијездо је платформа од гранчица на дрвету или грму. За разлику од других чапљи, храни се на релативно сухим травнатим стаништима и често прати говеда или друге велике сисаре, хранећи се инсектима које они уплаше. Неке популације се селе.

Ријетки грабљивци лове одрасле чапље говедарице, али друге птице и сисари могу опљачкати гнијездо. Птићи умиру и од глади, недостатка калцијума и ометања од стране других великих птица. Ова врста је корисна јер се храни крпељима са говеда, али може бити и преносилац разних животињских болести везаних за крпеље.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Чапљу говедарицу је први описао Карл фон Лине 1758. у својој књизи Systema naturae као Ardea ibis,[2] али јој је Шарл Лисјен Бонапарта дао садашње име.[3] Назив њеног рода Bubulcus је латинска ријеч за сточара, што се односи на њену везу са стоком.[4] Ibis је латински и грчки назив који се прије односио на једну другу бијелу мочварну птицу, светог ибиса.[5]

Постоје двије географске подврсте које се понекада класификују као одвојене врсте B. ibis и B. coromandus. Ове двије форме су одвојили Макален и Брус,[6] али их скоро сви аутори сматрају истом врстом. Источну подврсту B. (i.) coromandus је описао Pieter Boddaert 1783.. Она се размножава у Азији и Аустралазији, а западна подврста заузима остатак ареала, укључујући и Америке.[7] Неки аутори мисле да постоји и трећа подврста са Сејшела, B. i. seychellarum, коју је први пут описао Finn Salomonsen 1934..

Упркос великим сличностима у изгледу, чапља говедарица је сличнија врстама из рода Ardea, него онима из рода Egretta.[8] У ријетким случајевима је забиљежена хибридизација између ове врсте и врста Egretta caerulea, Egretta garzetta и Egretta thula.[9]

Опис[уреди | уреди извор]

Одрасли источне расе показује црвенкасту боју током сезоне парења.

Чапља говедарица је здепаста чепља са распоном крила од 88 до 96 цм. Дуга је 46-56 центиметара и тешка је 270 до 512 грама. Има релативно дебео врат, крупан кљун и изгледа грбава. Одрасли ван сезоне парења имају углавном бијело перје, жут кљун и жућкастосиво перје. Током сезоне парења одрасли западне подврсте добију наранџасто перје на леђима, прсима и круни, а кљун, ноге и дужица ока постану јаркоцрвени.[10] Оба пола слично изгледају, али мужјак је маргинално већи и има незнатно дужа „свадбена пера” од женке. Младунци немају свадбено перје и имају црн кљун.[11]

B. i. coromandus се разликује од главне подврсте по боји свадбеног перја, јер се смећкаста боја на глави шири до образа и грла, а свадбено перје више је златне боје. Кљун и глежњеви ове подврсте су у просјеку дужи од B. i. ibis..[12] B. i. seychellarum је мања и има краћа крила од других подврста. Има бијеле образе и грло, као B. i. ibis, али свадбено перје је златне боје, као код B. i. coromandus.[13]

Позиција очију ове чапље јој омогућава бинокуларни вид док се храни,[14] а многа физиолошка истраживања су доказала да може видјети и ноћу.[15] Прилагођене храњењу на копну, изгубиле су особину својих сродника мочварица да исправе одсјај свјетлости на води. Тиме имају мање шанси да ће ухватити рибу у води о коју се одбијају Сунчеви зраци.[16]

Ова врста је врло тиха и гласа се само током сезоне парења, и то са тихим, грлатим „рик-рак” звуком.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Чапље говедарице на свом травнатом станишту у Колкати.

Чапља говедарица је учинила једну од најбржих и најдалекосежнијих експанзија код птица.[17] Прије је настањивала дијелове јужне Шпаније и Португалије, тропску и суптропску Африку и суптропску Азију. На крају 19-ог века почела се ширити у јужну Африку, а први пут се размножавала у Провинцији Рта добре наде 1908..[18] Чапље говедарице су у Америкама први пут виђене на граници Гвајане и Суринама 1877, и вјероватно су биле прелетјеле цијели Атлантски океан.[7][11]

Ова врста је први пут доспјела у Сјеверну Америку 1941. (прије се сматрало да су те птице однекуда побјегле), размножавала се на Флориди 1953, и брзо се проширила. У Канади се размножавала 1962..[18] Сада их се виђа чак и у Калифорнији. На Куби је њена присутност први пут забиљежена 1957, на Костарици 1958, а у Мексику 1963, иако је вјероватно ту била још од раније. У Европи се популација смањивала, али се у другој половини 20-ог века проширила на стара подручја, а затим и почела настањивати нова; на југу Француске се појавила 1958, на сјеверу 1981, а у Италији 1985.[18] У Уједињеном Краљевству је забиљежена 2008.[19][20] Тада је такође забиљежено настањивање у Ирској.[21]

У Аустралији је колонизација почела 1940-их. Појавила се на сјеверу и истоку континента.[22] Почела се појављивати на Новом Зеланду 1960-их. Од 1948. чапља говедарица је повремена станарица у Израелу; прије је била само зимски посјетилац.[23]

Огромна и брза експанзија ареала чапље говедарице има везе са односом између ње и људи и њихових домаћих животиња. Прије је била прилагођена храњењу близу великих животиња попут бивола, гнуова и сл., али се лако прилагодила домаћој стоци и коњима. Како се сточарство ширило, могла је настанити друге слободне нише.[24] Многе популације су и велике селице, што је такођер помогло ширењу.[17] Виђена је и на разним субантарктичким отоцима.[25] Малено јато од 8 птица је такођер виђено на Фиџију 2008.[26] Уз природно ширење, чапља говедарица је увезена и на нека мјеста, нпр. Хаваје, Сејшеле, а покушај увођења на Маурицијус није успио.

Иако се чапља говедарица понекада храни у плићацима, она, за разлику од других чапљи, обично настањује поља и травњаке.[27]

Понашање[уреди | уреди извор]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Јаје врсте Bubulcus ibis

Чапља говедарица се гнијезди у колонијама које су често, али не увијек, смјештене близу воде. Обично се налазе у шумама близу језера или ријека, у мочварама или понекада на маленим острвима. Простор понекада дијеле са другим птицама, попут чапљи, ибиса и вранаца. Сезона парења варира у Јужној Азији. Гнијежђење на сјеверу Индије почиње у мају.[28] У Аустралији је то од новембра до раног јануара. Сезона гнијежђења у Сјеверној Америци траје од априла до октобра. На Сејшелима сезона парења подврсте B. i. seychellarum је од априла до октобра.[29]

Мужјак се показује на дрвету у колонији и изводи разне ритуале, попут махања гранчицом и уперивања кљуна према небу.[30] Парови се формирају током три до четири дана. Сваке године бирају новог партнера, а и када прво легло не успије.[31] Гнијездо је мала неуредна платформа од гранчица на дрвету или грму, које граде оба родитеља. Мужјак скупља гранчице, а женка прави гнијездо. Величина легла може варирати између једног до пет јаја, али су три или четири најчешћи број јаја. Јаја су плавкастобијела и овалног облика, величине 45 мм x 53 мм.[32] Инкубација траје око 23 дана, а оба родитеља инкубирају јаја. Птићи су дјелимично покривени паперјем када се излегу, али се не могу бринути о себи; постану ендотермични након 9-12 дана, а потпуно су покривени перјем након 13-21 дана. Почињу напуштати гнијездо и пењати се около након две недеље, а постану самостални око 45-ог дана.

Чапља говедарица је помало паразит, а понекада је забиљежено да полаже јаја у гнијездо врста Egretta thula и Egretta caeruela, иако се из ових јаја птићи ријетко излегу. Такође постоје докази за нижи ниво међусобног паразитирања, када женке снесу јаја у гнијезда других чапљи говедарица.[33][34]

Главни фактор смртности птића је смрт од глади. Ривалност између браће и сестара може бити велика, а у Јужној Африци трећи и четврти птић најчешће умру. У сувљим стаништима, гдје је мање водоземаца, птићи могу патити од абнормалног раста костију због недостатка калцијума.[35] У разним дијеловима свијета, птићи чапље говедарице су храна разним грабежљивцима, попут мајмуна, штакора, врана и орлова. Крпељи такођер могу изазвати смрт.[36]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Чапља говедарица која је управо уловила једну животињицу.

Чапља говедарица се храни разним животињама, највише инсектима, посебно скакавцима, цврчцима, мухама, ноћним лептирима, пауцима, жабама и глистама.[37][38] Понекада, али врло ријетко, једу смокве са дрвета.[39] Обично је у близини стоке и преживара и хвата малена створења која они узнемире. Истраживања су показала да су чапље говедарице биле много успјешније у храњењу када су биле близу великих животиња него саме.[40] Биле су 3,6 пута успјешније него иначе.

Чапља говедарица ће слабо бранити простор око животиње која пасе, али ако се скупи превише чапљи, она ће се предати и потражити другу животињу. Када се на једном мјесту нађе веома много великих животиња, чапље ће изабрати оне животиње које се крећу 5-15 корака у минути и избјегавати спорије или брже животиње; у Африци чапље селективно бирају да се хране иза зебри, гнуова, бивола или мочварних антилопа.[41] Доминантне јединке се хране најближе домаћину и добију више хране.

Она се понекада храни и јајима и птићима других птица, уловом других птица, а забиљежено је и да су се током селидбе храниле једном измореном птицом.[42][43]

Однос са човјеком[уреди | уреди извор]

Како је упадљива врста, чапља говедарица је добила бројне народне називе. Она се обично односе на њен обичај слијеђења стоке, па је тако добила и српски назив. Њен арапски назив, abu qerdan, значи „отац крпеља”, а добила га је по великом броју паразита у близини колонија током сезоне парења.

Она је популарна птица код сточара због улоге у контролисању броја крпеља и других наметника. Истраживање у Аустралији је показало да су чапље говедарице смањиле број муха, које су досађивале стоци, тако што су их купиле директно са коже. Због тога су и увезене и на Хаваје.

Нису све интеракције између људи и чапљи говедарица биле корисне. Чапље говедарице могу створити озбиљне проблеме када се у великим јатима хране близу аеродрома, а умијешане су и у ширење разних животињских инфекција.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2019). „Бубулцус ибис”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. ИУЦН. 2019: е.Т22697109А155477521. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2019-3.РЛТС.Т22697109А155477521.ен. Приступљено 29. 8. 2016. 
  2. ^ Линнаеус, C. (1758). Сyстема натурае пер регна триа натурае, сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис. Томус I. Едитио децима, реформата. Холмиае. (Лаурентии Салвии). стр. 144. „А. цапите лаеви, цорпоре албо, ростро флавесценте апице педибусqуе нигрис” 
  3. ^ (језик: француски) Бонапарте, Цхарлес Луциен (1855). „[унтитлед]”. Анналес дес Сциенцес Натуреллес цомпренант ла зоологие. 4 (1): 141. 
  4. ^ Валпy, Францис Едwард Јацксон (1828). Ан Етyмологицал Дицтионарy оф тхе Латин Лангуаге. Лондон; А. Ј. Валпy. стр. 56. ИСБН 9781548529789. 
  5. ^ „Ибис”. Wебстер’с Онлине Дицтионарy. Wебстер'с. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008. 
  6. ^ МцАллан, I. А. W.; Бруце, M. D. (1988). Тхе бирдс оф Неw Соутх Wалес, а wоркинг лист. Туррамурра, Н.С.W.: Биоцон Ресеарцх Гроуп ин ассоциатион wитх тхе Неw Соутх Wалес Бирд Атлассерс. ИСБН 0958751609. 
  7. ^ а б Кребс, Елизабетх А.; Ривен-Рамсеy, Деборах; Хунте, W. (1994). „Тхе Цолонизатион оф Барбадос бy Цаттле Егретс (Бубулцус ибис) 1956–1990”. Цолониал Wатербирдс. 17 (1): 86–90. ЈСТОР 1521386. дои:10.2307/1521386. 
  8. ^ Схелдон, Ф. Х. (1987). „Пхyлогенy оф херонс естиматед фром ДНА-ДНА хyбридизатион дата.”. Тхе Аук. 104: 97–108. ЈСТОР 4087238. дои:10.2307/4087238. Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2020. 
  9. ^ МцЦартхy, Еугене M. (2006). Хандбоок оф Авиан Хyбридс оф тхе Wорлд. Оxфорд Университy Пресс. стр. 190. ИСБН 0195183231. 
  10. ^ Кребс, Е. А.; Хунте, W.; Греен, D. Ј. (2004). „Плуме вариатион, бреединг перформанце анд еxтра-паир цопулатионс ин тхе цаттле егрет”. Бехавиоур. 141 (4): 479–499. дои:10.1163/156853904323066757. 
  11. ^ а б „Цаттле Егрет”. Алл абоут бирдс. Цорнелл Лабораторy оф Орнитхологy. Приступљено 28. 2. 2008. 
  12. ^ Бибер, Јеан-Пиерре. „Бубулцус ибис (Линнаеус, 1758)” (ПДФ). Аппендиx 3. ЦИТЕС. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 4. 2008. г. Приступљено 16. 3. 2008. 
  13. ^ Друрy, Wиллиам Х.; Морган, Аллен Х.; Стацкполе, Рицхард (јул 1953). „Генерал нотес” (ПДФ). Тхе Аук. 70: 364–365. Архивирано из оригинала (ПДФ) 7. 6. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2020. 
  14. ^ Мартин, Г. Р.; Катзир, Г. (1994). „Висуал Фиелдс анд Еyе Мовементс ин Херонс (Ардеидае)”. Браин Бехавиор анд Еволутион. 44 (2): 74–85. ПМИД 7953610. дои:10.1159/000113571. 
  15. ^ Ројас, L. M.; МцНеил, Р.; Цабана, Т.; Лацхапелле, П. (1999). „Бехавиорал, Морпхологицал анд Пхyсиологицал Цоррелатес оф Диурнал анд Ноцтурнал Висион ин Селецтед Wадинг Бирд Специес”. Браин Бехавиор анд Еволутион. 53 (5–6): 227—242. ПМИД 10473901. С2ЦИД 21430848. дои:10.1159/000006596. 
  16. ^ Катзир, Г.; Строд, Т.; Сцхецтман, Е.; Харели, С.; Арад, З. (1999). „Цаттле егретс аре лесс абле то цопе wитх лигхт рефрацтион тхан аре отхер херонс”. Анимал Бехавиоур. 57 (3): 687—694. ПМИД 10196060. С2ЦИД 11941872. дои:10.1006/анбе.1998.1002. 
  17. ^ а б Телфаир Ии, Раyмонд C. (2006). „Цаттле Егрет (Бубулцус ибис)”. Тхе Бирдс оф Нортх Америца Онлине. дои:10.2173/бна.113. 
  18. ^ а б в Мартíнез-Вилалта, А. & А. Мотис (1992) "Фамилy Ардеидае (Херонс)" ин дел Хоyо, Ј.; Еллиот, А. & Саргатал, Ј. (едиторс). (1992). Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 1: Острицх то Дуцкс. Лyнx Едиционс. ИСБН 84-87334-09-1 401–402
  19. ^ „Фирст цаттле егретс бреед ин УК”. ББЦ Неwс. 23. 7. 2008. Приступљено 24. 7. 2008. 
  20. ^ Нигхтингале, Баррy; Ериц Демпсеy (2008). „Рецент репортс” (ПДФ). Бритисх Бирдс. 101 (2): 108. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 11. 2009. г. Приступљено 28. 3. 2020. 
  21. ^ „Флyинг ин то маке неw фриендс”. Ирисх Индепендент, 15. 1. 2008. 
  22. ^ Маддоцк, M. (1990). „Цаттле Егретс: Соутх то Тасманиа анд Неw Зеаланд фор тхе wинтер” (ПДФ). Ноторнис. 37 (1): 1–23. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 3. 2009. г. Приступљено 28. 3. 2020. 
  23. ^ Арнолд, Паула: Бирдс оф Исраел, (1962), Схалит Публисхерс Лтд., Хаифа, Исраел. п. 17
  24. ^ Боткин, D. Б. (2001). „Тхе натуралнесс оф биологицал инвасионс”. Wестерн Нортх Америцан Натуралист. 61 (3): 261—266. 
  25. ^ Силва, M. П.; Цориа, Н. Е.; Фаверо, M.; Цасауx, Р. Ј. (1995). „Неw Рецордс оф Цаттле Егрет Бубулцус ибис, Блацкнецкед Сwан Цyгнус меланцорyхyпхус анд Wхите-румпед Сандпипер Цалидрис фусцицоллис фром тхе Соутх Схетланд Исландс, Антарцтица” (ПДФ). Марине Орнитхологy. 23: 65–66. 
  26. ^ Дутсон, Г.; Wатлинг, D. (2007). „Цаттле егретс (Bubulcus ibis) анд отхер вагрант бирдс ин Фији”. Ноторнис. 51 (4): 54–55. 
  27. ^ Мулларнеy, Киллиан; Свенссон, Ларс; Зеттерстром, Дан; Грант, Петер (2001). Бирдс оф Еуропе. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0691050546. 
  28. ^ Хилалуддин; Каул, Рахул; Хуссаин, Мохд Схах; Имам, Екwал; Схах, Јунид Н.; Аббаси, Фаиза; Схаwланд, Тахир А. (2005). „Статус анд дистрибутион оф бреединг цаттле егрет анд литтле егрет ин Амроха усинг денситy метход” (ПДФ). Цуррент Сциенце. 88 (25): 1239–1243. 
  29. ^ Скерретт, А; Буллоцк, I; Дислеy, Т (2001). Бирдс оф Сеyцхеллес. Хелм Фиелд Гуидес. ИСБН 0-7136-3973-3. 
  30. ^ Марцхант, С.; Хиггинс, П.Ј (1990). Хандбоок оф Аустралиан, Неw Зеаланд анд Антарцтиц Бирдс, Волуме 1 (Ратитес то Дуцкс). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-550368-3 Проверите вредност параметра |исбн=: цхецксум (помоћ). 
  31. ^ Кусхлан, Јамес А.; Ханцоцк, Јамес (2005). Херонс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0198549814. 
  32. ^ Берулдсен, Г. (2003). Аустралиан Бирдс: Тхеир Нестс анд Еггс. Кенморе Хиллс, Qлд: селф. стр. 182. ИСБН 0-646-42798-9. 
  33. ^ Фујиока, M.; Yамагисхи, С. (1981). „Еxтра-маритал анд паир цопулатионс ин цаттле егрет”. Тхе Аук. 98: 134–144. дои:10.1093/аук/98.1.134. 
  34. ^ МцКиллиган, Н. Г. (1990). „Промисцуитy ин тхе цаттле егрет (Бубулцус ибис)”. Тхе Аук. 107: 334–341. ЈСТОР 4087617. дои:10.2307/4087617. 
  35. ^ Пхален, Давид Н.; Дреw, Марк L.; Цонтрерас, Циндy; Росет, Кимберлy; Мора, Мигуел (2005). „Натураллy оццурринг сецондарy нутритионал хyперпаратхyроидисм ин цаттле егретс (Бубулцус ибис) фром централ Теxас”. Јоурнал оф Wилдлифе Дисеасес. 41 (2): 401–415. ПМИД 16107676. С2ЦИД 15635479. дои:10.7589/0090-3558-41.2.401. Архивирано из оригинала 30. 09. 2011. г. Приступљено 28. 03. 2020. 
  36. ^ МцКиллиган, Неил (2005). Херонс, Егретс анд Биттернс: Тхеир Биологy анд Цонсерватион ин Аустралиа (ПДФ еxтрацт). ЦСИРО Публисхинг. стр. 88—93. ИСБН 0643091335. 
  37. ^ Сиегфриед, W. Р. (1971). „Тхе Фоод оф тхе Цаттле Егрет”. Јоурнал оф Апплиед Ецологy. 8 (2): 447–468. ЈСТОР 2402882. дои:10.2307/2402882. 
  38. ^ Фогартy, Мицхаел Ј.; Хетрицк, Wилла Мае (1973). „Суммер Фоодс оф Цаттле Егретс ин Нортх Централ Флорида”. Тхе Аук. 90 (2): 268–280. 
  39. ^ Цхатурведи, Н. (1993). „Диетарy оф тхе цаттле егрет Бубулцус ибис цоромандус (Боддаерт)”. Јоурнал оф тхе Бомбаy Натурал Хисторy Социетy. 90 (1): 90. 
  40. ^ Грубб, Т. (1976). „Адаптивенесс оф Форагинг ин тхе Цаттле Егрет”. Wилсон Буллетин. 88 (1): 145–148. 
  41. ^ Бургер, Ј.; Гоцхфелд, M. (1993). „Макинг Форагинг Децисионс: Хост Селецтион бy Цаттле Егретс Бубулцус ибис”. Орнис Сцандинавица. 24 (3): 229–236. ЈСТОР 3676738. дои:10.2307/3676738. 
  42. ^ Цуннингхам, Р. L. (1965). „Предатион он бирдс бy тхе Цаттле Егрет” (ПДФ). Тхе Аук. 82: 502—503. ЈСТОР 4083130. дои:10.2307/4083130. Архивирано из оригинала (ПДФ) 7. 6. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2020. 
  43. ^ Феаре, C. Ј. (1975). „Сцавенгинг анд клептопараситисм ас феединг метходс он Сеyцхеллес Цаттле Егретс, Бубулцус ибис”. Ибис. 117 (3): 388. дои:10.1111/ј.1474-919X.1975.тб04229.x. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чапља говедарица на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Чапља говедарица.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čaplja_govedarica&oldid=26793338”