Ђ (слово ћирилице)

Ћирилично слово Ђ


Позиција у Уникоду
Велико: U+0402
Мало: U+0452
Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Слово Ђ (Ђ ђ; искошено: Ђ ђ) је ћириличко слово,^[1] еквивалент латиничном слову Đ.

Историја

Слово Ђ је настало од раноћириличког слова ђерв (Ꙉ ꙉ).

У старословенској ћирилици име слова је било ꙉервъ, што је значило »дрво«.

Данашње Ђ је конструисано по налогу Вука Стефановића Караџића. Постојало је више предлога за слово (један је направио Павле Соларић, а други Глигорије Гершић). Варијанта која је данас у употреби направљена је од стране Лукијана Мушицког.^[2]

Слово Ђ се употребљава само у српском језику, понекад се транскрибује и као Dj dj (као у раној Гајевој латиници). Ђ је шесто слово ћирилице српског језика, а употребљава се као представник звучног меког африката (/dʑ/).

^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.
^ Ђорђић 1971.

Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника.
Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.

Овај чланак везан за ћирилицу је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.